Manastir u Sremskim Karlovcima: Svetlost svetu i so zemlji

Za crkvu Vavadenja Presvete Bogorodice u Sremskim Karlovcima 14. januar 2016. godine predstavlja početak novog poglavlja u viševekovnom bitisanju.

Piše: Zorica Milosavljević

Izvor: Dnevnik.rs

Tog dana episkop sremski Vasilije proglasio je ovu crkvu manastirom, čime su ostvarene dugodišnje težnje i očekivanja da taj hram, za koji tačno vreme nastanka nije pouzdano utvrđeno, ali se na osnovu indirektnih pokazatelja veruje da potiče još iz 15. veka, ponovo bude svetinja kao što je to bio na početku postojanja.

"Imati manastir u svojoj sredini to je neprocenjivo bogatstvo", kaže nastojatelj manastira protosinđel dr Kleopa (Stefanović). "Manastir kao i crkva je 'svetlost svetu i so zemlji', ali manastir je u prednosti u odnosu na crkvu zato što u njemu žive i služe monasi koji su čitav život posvetili gospodu. Manastirski tipik, tj. manastirsko bogoslužbeno pravilo je mnogo i daleko bogatije od parohijskog iako je ovaj drugi stariji, pošto je monaštvo nastalo tek u četvrtom veku".

Manastir mora da obavlja svoju misiju, a to je da privodi ljude bogu ma gde se nalazili. Oni treba da budu svetlost sveta u današnjoj pomračenoj civilizaciji. A, evo Bog je dao da se u Sremskim Karlovcima uspostavi novi manastir. Poznato je da su ceo Srem i Eparhija sremska krunisani mnogim manastirima, koji vekovima svedoče istinitost vere pravoslavne, našu istoriju i postojanje na ovim prostorima. Jedan u nizu tih bisera Fruške gore je i sremskokarlovački manastir Vavedenja Presvete Bogorodice.

Ova svetinja danas slavi svoju hramovnu slavu - Vavedenje Presvete Bogorodice. Posle dugo godina to čini kao manastir, ali ipak ne onako kako se to čini po manastirima, jer za to nedostaje konak, čija gradnja je ipak, već u prvoj godini postojanja svetinje, započeta.

"Radujem se što ovu prvu nedelju božićnog posta krunišemo predivnim praznikom, ulaskom Bogorodice u hram ili Vavedenjem Presvete Bogorodice. Pouka ovog praznika jeste da treba poput Bogorodice da hitamo i volimo službu prema bogu. Ponosan sam što naš manastir za zaštitnika ima ovaj praznik i mi ga dostojno, koliko je u našoj moći proslavljamo", kaže otac Kleopa.

"Pošto još nemamo konak, ne možemo to učiniti kao svi ostali manastiri, jer u manastirima posle praznične liturgije i ophoda oko hrama, sledi bogata praznična trpeza. Zahvaljujući dobroti rektora Bogoslovije oca Jovana Petkovića, potrudili smo se da narod bude ugošćen, a kada bude konak izgrađen, to će izgledati mnogo drugačije".

Otac Kleopa kaže da nedavno započeta gradnja manastirskog konaka, treba da bude zajedničko delo naroda i crkve. Konak, kaže on, nije obična kuća, To je mesto u kom se sabira srpski narod, u kom monasi imaju svoje kelije u kojima obavljaju svoja molitvena pravila.

Prema rečima nastojatelja vavedenjskog manastira, Sremski Karlovci imaju tri duhovna blaga - Sabornu crkvu, majku svih crkava s pravom nazvanu katedralni hram, jer pored nje postoji katedra - mesto gde stoluje jedan episkop, Donju i Gornju crkvu, sadašnji manastir, čime ih je Bog blagoslovio.

Nekadašnja Gornja, a sada manastirska vavedenjska crkva u Sremskim Karlovcima predstavlja pravu muzejsku riznicu i istorijsku čitanku, mesto večnog počivališta dva srpska patrijarha - Georgija Brankovića i Lukijana Bogdanovića, koji počivaju u kripti, a u porti i čitavog niza monaha, jeromonaha, prezvitera, zaslužnih građana... Od pre dve godine, hram je mesto u kom se čuvaju i mošti Svetog Nektarija eginskog, čudotvorca i iscelitelja od teških bolesti koji su ovu crkvu, koja je uvek uživala veliku naklonost vernika, sada učinili još omiljenijom.

"Samo prisustvo moštiju Svetog Nektarija Eginskog za nas je posebno poslušanje", veli otac Kleopa. "Kada sam primio poslušanje nastojatelja manastira želeo sam da na poseban način pažnju posvetimo onima koji su bolesni. Bolestan čovek je usamljen, na neki način povučen od sveta i u sebe. Crkva je ta koja treba da raširi ruke i priđe svojim bolesnicima.

Zato smo mi uvrstili u svoj liturgijski program svetu tajnu jeloosvećenja svakog poslednjeg petka u mesecu, a i svake subote imamo večernje bogosluženje sa akatistom i molitvama za zdravlje Svetom ocu Nektariju. Ti akatisti i službe su lepo posećene, dolaze ne samo ljudi iz Karlovaca, nego i iz Novog Sada, Beograda, Zrenjanina, kao i iz drugih gradova i sela".