Sve više ljudi posećuje Suvu planinu zbog divljih konja

Sve veći broj ljubitelja prirode posećuje Suvu planinu, ali da bi bila dostupna svim ljudima a ne samo planinarima i avanturistima, neophodno je ulagati u izgradnju puteva, rečeno je u Turističkoj organizaciji Gadžin Han.

Na Suvoj planini posetioci često mogu videti konje, koji se pojavljuju iz gustih bukovih šuma na vrhu Tri lokve u uvali Ždrebište, kao i na vrhu Rakoš, pored izvora vode na suvoplaninskom vencu.

Do pre tri godine do Rakoša moglo se stići jedino pešačkim stazama i zemljanim putem, koji od Bele Palanke vodi preko sela Bežita do Rakoša, a onda je probijen i zemljani put iz sela Mali Krčimir koji pripada opštini Gadžin Han.

U selima s obe strane Suve planine žive uglavnom starci, a na pašnjacima je mali broj ovaca, krava i konja. Tokom leta planinu posećuju planinari, radnici "Srbijašuma" koji brinu o stoletnim bukovim šumama, lovci, kao i ljubitelja prirode. Na jesen, kada počnu kiše i uskoro snegovi, na Suvoj planini ostaje samo stotinak konja.

Planinari i avanturisti nazivaju ih divljim, jer žive sami na planini tokom čitave godine. Meštani, ipak, ističu da konji imaju vlasnike i da se tačno zna koji kome pripada.

Meštanin sela Kosmovac Zoran Jovanović rekao je agenciji Beta da je kobilu, pastuva i ždrebe pre deset godina pustio da slobodno pasu na Suvoj planini, a da njegovo krdo ima desetak grla, koje leti često obilazi, a zimi retko.

"Nosim im so, a za pašu se snalaze sami. Sami se snalaze i za skloništa od kiše i snega, i kobile se ždrebe same", rekao je Jovanović i dodao da na Suvoj planini ima trave u izobilju, čak i preko zime, a da ljudi koji čuvaju konje u "sampasu" na Suvoj planini čine to zbog ljubavi prema ovim životinjama.

Na obroncima Suve planine do pred tridesetak godina seljaci su napasali brojna stada ovaca, krda krava i konja, kosili pašnjake, vadili kamen za izgradnju kuća i sekli drva za ogrev. U planinskim šumam postojala su čobanska naselja, u kojima su tokom leta živele porodice.

Muškarci su čuvali stoku, a žene proizvodile sir. Na vrhu Suve planine koji nosi naziv "Tri lokve", na 1.400 metara nadmorske visine, radio je i mali pogon Niške mlekare u kojem su se proizvodili sir i kajmak.

Direktor Turističke organizacije Gadžin Han Zoran Dimitrijević izjavio je za Betu da je zemljani put iz sela Mali Krčimir vratio nadu stanovnicima opštine da bi Suva planina ponovo mogla da "oživi".

"Sada putem uz planinu mogu samo terenska vozila, ali ukoliko uspemo da obezbedimo novac da ga naspemo tucanikom, netaknuta priroda na Suvoj planini biće dostupna svim ljudima", kazao je Dimitrijević.

Dimitrijević je kazao da opština želi da prizemnu zgradu na visu "Tri lokve", u kojoj se nekada proizvodio sir, dobije na korišćenje od "Srbijašuma" da bi od nje napravila planinarski dom.