Ravničarski raj za hedoniste

Vojvođanski salaši omiljena mesta gostiju koji su u potrazi za dobrom hranom. Supa, rinflajš, pohovane šnicle i rezanci s makom neizbežne đakonije, pišu Večernje novosti.

Žurbe na njima nema. Vreme kao da je stalo. A osećaj je, kao da ste u gostima kod tetke i teče, nekad davno. Ovako boravak na salašima, širom Vojvodine opisuju njihovi gosti. Njih je, slažu se "moderni salašari", sve više. Dolaze sa svih strana kako bi osetili autentičan doživljaj Bačke, Banata ili Srema.

- Šta da vam kažem, gostiju stalno ima, i to ne samo iz Srbije, nego stižu i iz inostranstva - priča Nikola Ivanić, domaćin "Perkovog salaša", nedaleko od Neradina, na južnim padinama Fruške gore. - Sve što nudimo autentično je za ovaj kraj, i većinu mi sami proizvodimo. Na salašu nastavljamo tradiciju sremačkog gostoprimstva, pošto iz domaćinske kuće, ni putnik namernik nije otišao nepočašćen. O najavljenim gostima da i ne govorim.Letnja sezona, kada, uz obaveznu dobru hranu i probrana pića, mogu da uživaju u mnogobrojnim "slobodnim aktivnostima", od šetnje po prirodi u okolini, pa do jahanja konja ili vožnje fijakerom, kako objašnjavaju upućeni, na salašima je posebno atraktivna.

Na "Perkovom salašu", a Perkovi su, već tri veka, po nadimku, članovi porodice Ivanić, kako objašnjava naš sagovornik, gosti imaju mogućnost da probaju hranu kakvu je spremala još njegova baka.

- Uvek su tu sremačka supa, rinflajš, odnosno, kuvano meso sa prilozima, mogu se probati teleće i svinjsko pečenje, šnicle pohovane sa domaćim jajima, testenina ručno mešena, punjene paprike iz naše bašte, sa crvenim sosom od domaćeg paradajza - nabraja Ivanić. - Naravno, tu su i domaće rakije, a nijedna nije mlađa od četiri godine, i vino, ali, ne naše, nego našeg vinograda iz sela.

Na "Salašu 137", nedaleko od Novog Sada, u Čeneju, takođe se može iskusiti autentičan doživljaj ravnice, bilo da želite da uživate u domaćoj hrani i piću ili u jahanju i vožnji kočijama.

Naravno, leti imamo mnogo više gostiju, a vikendima smo maksimalno popunjeni, pa je najava odnosno rezervacija neophodna - kažu na ovom salašu, koji uz dobru hranu i piće nudi i smeštaj u sobama, opremljenim tekovinama savremene civilizacije, ali nameštenim u alt dajč stilu. - Goste privlači i to što kod nas mogu da jašu, da se voze kočijama, da probaju tradicionalna jela vojvođanske kuhinje, kao što su gibanica, carska pita, štrudla sa makom i orasima, bundevara, rinflajš sa pet sosova, rolovana teletina, ribić na kajmaku, salašarski sote i punjene tikvice.

NAJVEĆE BOGATSTVO

SALAŠI, kažu upućeni, predstavljaju najveće bogatstvo Vojvodine. Jedinstvenost ovih objekata, koji postoje samo u našim krajevima, izaziva veliko interesovanje posebno stranaca. Prvenstveno su bili namenjeni smeštaju porodica koje su obrađivale imanja, a zatim su to postali domovi za seljake koji su na sredini svog vlasništva gradili kuće i prateće objekte i time stvorili salaše.

Izvor: novosti.rs