Spremite devize umesto vize

Žao mi je, ali razgovor za francusku vizu ne možete da zakažete za drugu polovinu decembra. Kratak telefonski razgovor novinara „Novosti“ (prerušenog u običnog turistu, željnog da Novu 2010. dočeka u Parizu, Marseju ili Nantu, svejedno) sa konzularnim odeljenjem ambasade Francuske, u subotu iza podneva, značio je više od svih obećanja i najava da će vize za većinu evropskih zemalja, najzad, pasti 19. decembra

Izvor: večernje novosti

I pre sastanka Saveta ministara unutrašnjih poslova zemalja EU, zakazanog za 30. novembar ili 1. decembar, na kojem bi „šengenski zid“ mogao da ode u ružnu istoriju, planovi za zimske turneje već se uveliko kuju.

Građani Srbije - pogotovo oni mlađi - provode sate na Internetu, razgledajući jeftine hostele širom Evrope i tražeći lou-kost letove iz Temišvara i Budimpešte. Računica kaže da se i sa manje od 1.000 evra može provesti desetak dana u „švrćkanju“ Starim kontinentom. A destinacija, u suštini, i nije toliko važna.

ŠTA JE MOGUĆE

Ima, doduše, i onih koji najavama ne veruju.

- Mi smo već dobili nekoliko zahteva za vizu za januar! - priča nam Nataša Kos, treći sekretar Ambasade Slovenije, države koja je, u poslednje vreme bila najupornija da Srbe približi Evropi. - To potvrđuje da još ima skeptika, koji sumnjaju da će vize biti ukinute.

I Jožef Keček, šef konzularnog odeljenja slovenačke ambasade, spušta loptu , upozoravajući na neprijatnosti koje bi građani Srbije mogli da dožive.

- Sigurno će biti oštrija kontrola dokumenata i oštrija kontrola, što se tiče razgovora, na granici. To je nova situacija za policajce koji kontrolišu uslove za ulaz u EU - objašnjava Keček. - Sećam se slične situacije sa Rumunima. Kada su im ukinuli vize, oni su svi krenuli da putuju i u toj navali se, na granici, ustanovilo da mnogi ne ispunjavaju formalne kriterijume za ulazak u zemlje EU. Broj onih koji su tada vraćeni sa granice bio je mnogo veći nego što je to, recimo, slučaj u proceduri izdavanja viza.

Srbi nisu Rumuni (a i ima nas mnogo manje), no Keček iznosi i informaciju (gotovo prenebregnutu u našim medijima): da svaki putnik mora sa sobom da ima 66 evra za svaki dan koji će provesti u šengenskoj zoni. Inače, „non pasaran“!

- To je jedna od tema koja će se koordinisati i sa Evropskom komisijom i sa članicama i vaše ministarstvo će već informisati građane šta im je potrebno da bi putovali - navodi Jožef Keček. - Treba dobro razmisliti o uslovima, ne možete tek tako sesti u auto i krenuti.

NEKI STREPE

Ne raduju se „slobodi“ baš svi. Ono što se zna je da konzularna odeljenja više neće imati potrebu za tolikim brojem ljudi, a broj onih koji su - na ovaj ili onaj način - „živeli“ od viza i nije toliko zanemarljiv.

U slovenačkoj ambasadi kažu da su uglavnom zapošljavali studente, preko omladinskih zadruga, pa će im biti lako da se oproste sa honorarnim saradnicima. Neće otpuštanja biti ni u predstavništu Grčke, zemlje koja je lane izdala oko 300.000 viza građanima Srbije. Taj broj ove godine, i to uprkos ekonomskoj krizi, nije se smanjio.

- Stalno zaposleni neće ostati bez posla - kaže Marina Papanastasiju, ataše za štampu ambasade helenske republike. - Broj zahteva za vizu već se blago smanjio. S jedne strane, to je i razumljivo, pošto je nama „špic“ tokom proleća, leta i jeseni, a s druge strane, ljudi čekaju da vide šta će se desiti sa viznom liberalizacijom.

KO JE TUŽAN

Mnogo sumornije raspoloženje zatičemo u nekoliko kafića oko ambasade Nemačke u Birčaninovoj ulici. Ovde jutarnju kafu piju uglavnom „čekači“, a gazde kažu da je od kafe - najveći profit. Za nekoliko stolova još ima mladih ljudi, grozničavo povijenih iznad molbi. Između dva gutljaja, rvu se sa zahtevima, papirima, grizu vrhove olovki - greške ne sme da bude. I ovo će, uskoro, biti ružna prošlost.

- Što jes’ jes’, najviše para ostavljaju ovi za vizu - poverava se radnica obližnje fotokopirnice.

Oni možda i neće bankrotirati, ali čovek koji je poslednji put umesto vas čekao red - možda i hoće. Njemu je uz rame onaj čiji je broj ispod oglasa „garantovano sređujem italijanske i francuske vize“.

- Imam turističku agenciju, a ovo sam radio kao dodatni biznis - pokušava da se uteši. - Ipak, interesovanja je bilo, pa ću sigurno ostati bez dela profita.
Njegove kolege iz jedne novosadske agencije već su se „snašle“. Udaraju tamo gde su zidovi, avaj, još čvrsti.

- Ubuduće ćemo raditi iseljeničke i obične vize za Kanadu i Ameriku, konferencije, simpozijume. To će da ostane. Otvaraju se drugi prostori, ne brinite.

EVROPA NA ČETIRI TOČKA

Za sam polazak na turneju po Evropi na četiri točka trebaće malo strpljenja i nešto više od 3.000 dinara. Obavezan je „zeleni karton“, koji se dobija u osiguravajućoj kući i košta oko 1.000 dinara.

- Za većinu zemalja Evropske unije treba vam i međunarodna vozačka dozvola, koja se dobija za 2.000 dinara u bilo kom Auto-moto klubu - kaže Zorica Bilibajkić iz Auto-moto saveza Srbije. Obavezna je, naravno, i nalepnica „SRB“.

Nešto komplikovanije je za one koji voze kola na ovlašćenje, ili su automobil kupili na lizing, pa se za takozvani „žuti karton“ prilaže i ugovor o lizingu. Na evropske drumove neće moći „krševi“. Ako se kojem graničaru u Mađarskoj ili Sloveniji učini da pouzdani „golf dvojka“ ili „jugić“ baš i ne zadovoljava propise, ima mogućnost da ga „otera“ u najbliži servis, gde će se utvrditi ispravnost četvorotočkaša.

OD KANADE DO ZELANDA

OSIM Velike Britanije i Irske, koje, iako članice Evropske unije, nisu potpisnice dela Šengenskog sporazuma koji se odnosi na kontrolu granica, građani Srbije moraće i dalje da vade vize za SAD, Kanadu, Meksiko, Australiju i Novi Zeland, većinu zemalja Afrike, Južne i Srednje Amerike i Azije. Slobodno se, ipak, može u Argentinu, Čile, Peru, na Kubu, u Egipat, Tunis...

PUTARINE

VINJETE su potpuno zamenile „klasičan“ način plaćanja putarine u Evropi. Nalepnice dobijate na granici, a cena zavisi od države, ali i od toga koliko dugo planirate da se vozikate po nekoj zemlji. U Sloveniji, vinjeta za nedelju dana za oko 460 kilometara tamošnjih autoputeva, košta čak 15 evra. Četvorodnevna vožnja kroz Mađarsku košta 6,40 evra, a Austrijom se možete voziti deset dana za 7,70 evra. „Vrdanje“ se nikako ne preporučuje, pošto su kazne ogromne - od nekoliko stotina pa sve do 1.200 evra, koliko zna da „zacepi“ policija u „deželi“!

KOLIKO DANA MOŽE

JOŠ nije jasno koliko dugo će građani Srbije moći da borave u zemljama potpisnicama Šengenskog sporazuma.

- Mislim da će biti 90 dana za celu godinu, a ne 90 dana u šest meseci, kao do sada - kaže Jožef Keček. - Jer, sve zemlje imaju u nacionalnom zakonodavstvu pravilo o 90 dana u godini. Za duže od toga, mora se tražiti boravišna dozvola.

V. Mijatović - M. Prelević