Šarkamen, rimski ostaci kod Negotina

Šarkamen je posle Kanica, uostalom kao i prethodnih 16 vekova ponovo prekrio zaborav, sve do 1975. godine kada su ga istraživali Vladimir Kondić, Majkl Verner i Đoko Jovanović.

Izvor:

Ogrlice, prstenje, zlatnici, pločice nađeni u Šarkamenu, procenjeni su te 1996. godine na 1,3 miliona nemačkih maraka, a kako bi se zaštitilo antičko zlato prebačeno je iz Muzeja Krajine u Negotinu u beogradski Narodni muzej. Sve to navodilo je da Šarkamen nije puka utvrda istočnih granica rimskog carstva na putu od Aljue, današnje Prahovo, i Taliate, Donjeg Milanovca do Dunava, pravcem kojim se iz majdanepčkog i borskog rudnika transportovalo zlato i srebro, već carski mauzolej.

Sistematski naučno istraživački i konzervatorski radovi na lokalitetu Vrelo Šarkamen započeti su 1994. godine, a njima je rukovodio akademik Dragoslav Srejović. Kasnoantički rezidencijalni memorijalni kompleks Šarkamen nastao je u vreme vladavine četvorice odnosno u periodu rimske vlasti koji je poznat kao tetrarhija. Sam kompleks carske palate, u Šarkamenu je inače jedna od samo četiri carske palate koje se nalaze van Rima, prostire se na 25 hektara i čitav kompleks datira iz vremena vladavine Galerija i Maksimina Daje.

Ovaj potonji rođen je u bespućima priobalne Dakije, u okolini današnjeg Šarkamena, pa je poželeo da kao jedan od rimskih tetrarha u svom rodnom mestu ostavi trag i sećanje na sebe. Tako je Gaj Valerije Maksimin Daja, poput Galerija koji je izgradio Feliks Romulijanu, u svom zavičaju počeo da gradi palatu koja je trebalo da predstavlja njegovu veličinu.

Istoričari su mislili da Maksimin Daja carsku palatu zbog rane smrti nikada nije završio, međutim, arheolozi su pod rukovodstvom akademika Srejovića na lokalitetu Vrelo Šarkamen otkrili carsku palatu i grobnicu žene visokog ranga, koja je pripadala carskoj porodici, što ukazuje da je to bila sestra imperatora Galerija, majka Miasimina Daje. Na svetlo dana, posle silnih vekova, izašlo je 38 zlatnih nalaza, podni mozaici i freske, votivne pločice, a pronađeni nakit kao da je potkrepio priču prisutnu među stanovništvom ovoga kraja da je tu nekada bila palata rimskog cara, rudnici zlata i srebra, kovnica novca...

Srpski su arheolozi u potrazi za izgubljenim vremenom među mnogobrojnim lokalitetima bitnim za evropsku i svetsku civilizaciju otkrili i Šarkamen, kao poslednje veliko otkriće vezano za rimske careve na ovom tlu.

Srbija

Tara: Srpska bajka koju je lako voleti

„Ovde stanovništvo često kaže: 'Zlatibor je urbanizovan. To je grad, to više nije planina', a sve u sebi misle: Što Tara nije takva da se i mi ovajdimo'“, u šali nam objašnjava vodič dok se preko Kaluđerskih bara vozimo do Mitrovca.

Srbija nedelja 8.03. 20:58 Komentara: 38

Zlatiborske priče: Tamo gde izvire život

„Posetioci se uvek iznenade kad im kažemo da u pećini imamo čak i frizerski salon“, otkriva nam vodič dok objašnjava kako Stopića pećina ima sve što je neophodno za život, zbog čega su se neretko u njoj ljudi krili i tokom ratova. Ali, mora se priznati, frizerski salon u jednoj pećini zvuči posve neobično, zar ne?

Srbija subota 28.02. 13:21 Komentara: 16

Sremski Karlovci sat po sat

Kada već dođete u Sremske Karlovce, zaista je red da se popnete na vidikovac i da obiđete pesnika Duška, i da vidite šta radi. Jer, ljude je to oduvek zanimalo.

Srbija utorak 21.05. 15:22 Komentara: 5

Putevima Tesle kroz Evropu

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka i Univerzitet Singidunum potpisali su nedavno protokol o saradnji na postavljanju i razvijanju kulturno-turističke rute Putevima Tesle i Stanojevića.

Srbija sreda 6.02. 16:23 Komentara: 6

Drvengrad - carstvo filmske magije

Šetnja ulicama filmskih velikana i ćaskanje sa ikonama sedme umetnosti, kafa u “Prokletoj avliji” i ručak kod “Lotike”, samo su neke od čari kojima Drvengrad oduševljava posetioce iz celog sveta.

Srbija utorak 22.01. 15:29 Komentara: 16

Ivanjica: Rodno mesto seoskog turizma

Lepa varoš Ivanjica na jugozapadu Srbije smeštena je „u krilu sedam planina“ – Golije, Javora, Mučnja, Čemerna, Čemernice, Radočela i Kukutnice. Najpoznatija ivanjička planina je Golija, koju je zbog izuzetne prirode UNESCO proglasio za rezervat biosfere. Na ovom podneblju čistog i lekovitog vazduha, u selu Devići, pre četiri decenije rođen je seoski turizam Srbije.

Srbija ponedeljak 21.01. 12:46 Komentara: 18
strana 1 od 60 idi na stranu