Vodopadi u Srbiji

Piski skok na Staroj planini, Ripaljka kod Sokobanje, Sopotnički vodopadi..

Izvor: Politika
Autor: Daragn Bosnić

Novembar, decembar i januar su meseci koje sunce retko posećuje, a vlaga, magla, kišai sneg se nemilosrdno zavlačei ispod najtoplije vetrovke. Mogli bismo, dakle, da fotoaparat ostavimo na dno ormana, da sednemo pored peći i uz kuvano vino i sarmu sačekamo proleće. Ali sad je pravo vreme da se vodopadi u Srbiji vide u pravom izdanju. Nisu impresivni kao u zemljama sa velikim planinskim masivima, ali nisu ništa manje lepi. Teško ih je sve nabrojati, pa vamovde predstavljamo samonekoliko najzanimljivijih.

1.PISKI SKOK NA STAROJ PLANINI je sa visinom od 65 metara verovatno među najvišim u Srbiji. Kažem verovatno, jer pastir koji mi je pokazao taj vodopad tvrdi da u okolini postoje dva još viša. Relativno dobar makadamski put prolazi nekoliko stotina metara ispod vodopada, a jedan njegov krak prolazi baš pored mesta odakle se voda obrušava u ponor. To je najlepši i najviši deo Stare planine, koji samo povremeno posećuju retki planinari i šumari.

2.RIPALJKA KOD SOKOBANJE zvanično je najviši vodopad kod nas, iako je vodeni stub kraći za oko 20 metara od Piskog skoka. Ripaljka je, međutim, aktivna samo tokom ranog proleća ili posle dužih kišnih perioda.

3.TUPAVICA nije mnogo visoka, ali je možda najlepši vodopad kod nas. Nalazi se u neposrednoj blizini puta koji od Dojkinaca vodi ka Toplom Dolu na delu Stare planine koji se zove Visok. Iako je od puta udaljen stotinak metara, bez iskusnog vodiča ga je teško pronaći . Najpouzdaniji orijentir za skretanje ka vodopadu su Lilina česma i brvno preko reke u njenoj neposrednoj blizini.

4.PRSKALO, VODOPAD NA JUŽNOM KUČAJU, stvorila je najmaštovitija igra vode i krečnjaka. I on se nalazi pored samog puta koji od Pasuljanskih livada vodi ka Čestobrodici. Nevolja je što je to šumski put i što je u periodu najveće aktivnosti vodopada praktično neprohodan. Leti, kada bukove šume južnog Kučaja postanu pravi raj, voda niz bedem od sige samo stidljivo kaplje.

5503.SOPOTNIČKI VODOPADI su najbogatiji vodom, teorijski imaju najveći pad, ali se tu voda kao raspuštena vojska raširila na sve strane i stvorila bezbroj manjih vodopada. Postoje tri nivoa vodopada, od kojih su najpristupačniji oni srednji. Njihov pad je oko 25 metara, i tu se nalaze dve preostale valjarice koje odavno nisu u funkciji. Sopotički vodopadi imaju svoju magiju tokom cele godine. U proleće su divlji,tokom leta, kada se pored vodopada organizuje ekološki kamp, mlade devojke se kao šumske vile tuširaju pod malaksalim mlazom ne tako hladne vode, ajesenji meseci pretvaraju degradirane bukve i vodopade u mističan, bajkoliki predeo. Zimi se na Jadovniku temperatura spusti i do tridesetog podeljaka ispod nule, a zaleđene ledenice pod sjajem sunca i senkama grana menjaju boju od bele do modrozelene.

Nušić je svojevremeno izjavio za ljude koji su se zamerili vlasti da su„viđeni za Ivanjicu“. Ponekad dobijem utisak da bi ta izjava i danas mogla biti aktuelna – ali u pozitivnom smislu. Ivanjica ima Goliju, Javor, reku Moravicu i vodopad usred grada, tačnije usred gradskog parka. Tu su i stara centrala, predivan restoran sa pogledom na vodopad, hotel visoke kategorije i šetalište. Pa ko ne voli da se provlači kroz šiblje, a voli huk vode,prosto je viđen za Ivanjicu.

7.VELIKI BUK KOD SELA LISINA takođe je idealan za one koji vole do cilja da stignu automobilom. I tu postoje lep restoran, nekoliko bungalova i prirodan ambijent. Vodopad nastaje od Vrela koje izbija iz poroznih stena Beljanice i posle nekoliko stotina metara se uliva u Resavu. Na svom putu voda je u krasu izdubila veliki lonac i napravila vrlo slikovit vodopad. Tipično za kraški kraj, snaga vodopada varira pa je moguće i tokom leta posle jače kiše videti podivljalu vodu.

8.VODOPAD STANJINAC nalazi se u neposrednoj blizini istoimenog sela, pored puta koji spaja Pirot i Knjaževac. Visok je oko dvadeset metara. Nekad je na platou iznad vodopada bilo desetak vodenica i manastir Stanjinac. Manastir je nedavno obnovljen, a postoje planovi da se i nekoliko vodenica uredi za potrebe turizma koji postaje sve značajnija privredna grana ovog kraja.

9.Kada se od manastira Temska krenete putem, uz reku Temšticu, ulazi se u živopisni kanjon koji zbog impresivnih crvenih stena nazivaju Mali Kolorado. Na samom ulasku u kanjon, sa desne strane puta se nalazi usek sa nevelikim ali slikovitim vodopadom. PRSKALO se obrušava u uzani levak sa visine od desetak metara, ali voda udara u glatku stenu na polovini svog puta i žestoko pršti. Time vodopad opravdava svoje ime, ali čini okolne, glatke stena izuzetno klizavim pa je posmatranje ovog lepotana moguće samo sa rastojanja.

Moram priznati da me džakuzi, masaže, velnes centri i slične novotarije ne fasciniraju, ali sam prethodnog leta rado koristio sve to u prirodnom ambijentu TOPLODOLSKE REKE. Neverovatne crvene stene i voda koja je u velikim količinama padala sa visine od tri metra pružili su mi najprijatniju relaksaciju. Tim pre što je poslovično hladna reka ovog vrelog leta bila sasvim prijatna. Naravoučenije ove priče jeste da je jedan mali vodopad ostavio na mene veći utisak od mnogo impresivnijih vodenih skakača.

12.VELIKI SKAKAVAC NA KAMIŠINOJ RECI koja sa zlatiborskog vrha Vijogor krivuda ka Mokroj Gori, posebno je vredan pomena. Njegov skok od preko 25 metara deluje mnogo snažnije nego neki od pomenutih, znatno viših vodopada. Turisti koji bar dva dana ostanu u ovom sve zanimljivijem letovalištu trebalo bi svakako da prošetaju do Velikog skakavca.

13.Reka TRIBUĆA izvire na planini Bobiji i uliva se u Trešnjicu, a obe zajedno produžavaju do Drine. Na svom toku reka (bar) tri puta bućne u neverovatno uzanoj klisuri. Od svih pomenutih vodopada tri buća na Tribući su najnepristupačniji. Ako poželite da uđete u samu klisuru biće vam potrebno alpinističko umeće i suvo vreme jer najmanja kiša na padinama Bobije može da bude opasna u tesnacu.

KOPAONIČKI VODOPAD JELOVARNIK je visok preko 70 metara, ali i dobro skriven. Pomenimo i GOSTILJE, reku VRELO kod Bajine Bašte, BELI IZVORAC kod Majdanpeka ili sada gotovo nepristupačnu MIRUŠU i IZVOR BELOG DRIMA na Kosovu