Krivi su birački spiskovi?

Da su birački spiskovi nesređeni poznato je bar 10 godina. Za to se znalo i tada, i pre oktobarskih izbora za predsednika Srbije, ali i sada kada se zna da uslov izlaznosti nije ispunjen. Birački spiskovi kao nepresušan izvor manipulacija izbornim rezultatima bili su često korišćen metod Slobodana Miloševića.

Setite se samo tromesečnih šetnji zbog izborne krađe i ironičnog pitanja, kako li se glasalo na Kosovu. Toga je bilo i pre šetnji 1996/97. godine, ali i posle. Septembra i oktobra 2000. godine birački spiskovi opet su bili tema o kojoj se raspravljalo pa zaćutalo, pa se izašlo na ulicu.

Da li se sličan metod primenjuje i sada? Ima li nade da će se jednom jednostavno podvući crta i srediti biračka evidencija? To verovatno nije toliko teško koliko nekima možda odgovara da tako ostane. A znamo da za svake izbore građanima stižu trostruki pozivi na isto ime, umrli se pozivaju redovno, neki živi nikada…

Kao da građana sa biračkim pravom ima 300 miliona pa se nepreciznost i neažurnost još i mogu tolerisati. I na kraju, zanimljivo je i pitanje zašto je nacrt zakona Centra za slobodne izbore i demokratiju još pre šest meseci ocenjen kao dobar, a kao takav nije ušao u skupštinsku proceduru? Da ne spominjemo raspravu ili glasanje...

Koštunica pobedio?

Demokratska stranka Srbije očekuje da Izborna komisija proglasi drugi krug uspelim tvrdeći da je Vojislav Koštunica kao kandidat ispunio uslove da postane predsednik Srbije.

Član Predsedništva DSS-a Nebojša Bakarec kaže da je na području grada Beograda u birački spisak upisano 124 hiljade nepostojećih birača. Iz toga, na nivou republike, proizlazi da je broj takozvanih fantomskih birača veći od 630 hiljada. Do ovih podataka DSS je došao upoređivanjem podataka Gradskog zavoda za statistiku o broju stanovnika Beograda i podataka Gradskog sekretarijata za upravu, izjavio je Bakarec za Radio B92.  On je naveo primere opština Vračar i Novi Beograd.

"Na Vračaru po popisu ima gotovo 58.000 stanovnika, a po RIK-u ima 62.200 birača. Nemoguće je da broj birača koji su punoletni građani bude veći od broja stanovnika. Na Vračaru, po zvaničnim podacima, ima najamnje 8.000–10.000 maloletnih lica, pa kad se broj maloletnika oduzme od broja stanovnika, broj birača na Vračaru trebalo bi da bude 49.000. To je gotovo 13.000 fantomskih birača. Imamo još jedan primer najveće beogradske opštine po broju stanovnika, a to je Novi Beograd. Po popisu na Novom Beogradu živi 218.000 građana, a po podacima RIK-a ima 205.000 zvanično upisanih birača. Dakle, na populaciji od 200.000 ljudi na Novom Beogradu neko traži da poverujemo da ima 12.000 maloletnika. Nema, to je izuzetno velika populacija. Podaci Gradskog zavoda za statistiku govore da na Novom Beogradu ima 32.000 maloletnih lica."

Na naše pitanje očekuju li u DSS-u da će uspeti da dokažu Republičkoj izbornoj komisiji svoje tvrdnje, Bakarec odgovara da je to veoma jednostavno: "Potrebno je poređenje dve zvanične isprave – jedno su rezultati popisa stanovništva, a drugo je broj birača po opštinama u Beogradu, ali i u Srbiji. Nema jačih dokaza od ovih", rekao je Bakarec.

I sada Demokratska stranka Srbije podnosi primedbu tražeći da se Vojsilav Koštunica proglasi legalnim i legitimnim predsednikom. Istovremeno, poslanici Socijaldemokratske partije podnose Skupštini Srbije zvaničan predlog izmene Zakona o izboru predsednika, prema kojem se iz zakona briše obaveza da u drugom krugu predsedničkih izbora mora da izađe najmanje polovina upisanih birača. A, s druge strane, Centar za slobodne izbore i demokratiju počinje prikupljanje 15.000 potpisa građana kako bi u skupštinsku proceduru ušao model zakona o izboru poslanika, odbornika i predsednika Srbije.

Cesidov model preterano dobar?

Reč je o modelu zakona koje je Cesid predočio političarima i javnosti još pre šest meseci. Iz ovog nacrta izdavajamo samo neke zanimljive delove.

Cesidov Nacrt zakona o izboru poslanika, odbornika i predsednika Srbije veoma detaljno propisuje sve postupke i rokove prilikom izbora poslanika, odbornika i predsednika.

Važne odredbe tiču se izbora predsednika koji se, prema nacrtu, bira većinom glasova od ukupnog broja birača upisanih u birački spisak. Ukoliko je najmanje polovina birača izašla na birališta a nijedan kandidat nije dobio većinu, u roku od 15 dana održava se drugi krug. U drugi krug idu dva najbolje plasirana kandidata ili više kandidata koji imaju podjednak i najveći broj glasova, a pobednik je onaj ko dobije najviše glasova, bez obzira na to koliko je birača glasalo. Izbori se, kaže član 23, ponavljaju ukoliko u prvom izbornom procesu na birališta nije izašla najmanje polovina upisanih birača i to u roku od 60 dana.

Pravila kandidovanja za predsednika, detaljno su propisana u ovom modelu i ona se razlikuju od sadašnjih i po tome što je za kandidaturu potrebno 50.000 potpisa podrške. Kandidata za predsednika može predložiti politička stranka, koalicija političkih stranaka ili grupa građana. Kandidatura mora imati podršku od najmanje 50.000 potpisa građana sa biračkim pravom, a potpisi podrške moraju poticati od birača iz najmanje 50 opština, tačnije iz svake od opština najmanji broj je 500 potpisa građana koji imaju biračko pravo.

Birački spisak jedinstven i stalan

Nacrt se detaljno bavi i evidencijom birača uz pomoć matične knjige birača, koja je po članu 37 "javna isprava u kojoj se vodi evidencija građana koji imaju biračko pravo”, odnosno birački spisak. Birački spisak vodi se po službenoj dužnosti, on je jedinstven, stalan i redovno se ažurira najmanje jednom godišnje, zaključno sa 15. decembrom. Vodi se jedinstveno za teritoriju Republike, teritoriju grada Beograda, teritorije opština i gradova. Birački spisak vodi Služba za centralni birački spisak, koju obrazuje Republička izborna komisija.

Nadležna opštinska služba prosleđuje podatke koji se prikupljaju na nivou svake opštine Službi za centralni birački spisak, u kojoj se ovi podaci ažuriraju i unose u centralni birački spisak. Za tačnost i ažurnost biračkog spiska odgovoran je rukovodilac Službe za centralni birački spisak. Posle donošenja odluke o raspisivanju izbora, birački spisak se obavezno ažurira.

Dokument podrobno objašnjava upis u birački spisak, načelo javnosti i pravo svakog birača da zahteva unošenje izmena, izvod iz biračkog spiska i pravo na potvrdu o biračkom pravu. Detaljna objašnjenja posvećena su i onima koji su u inostranstvu, vojsci, zatvoru ili pritvoru. Nacrt takođe propisuje da se birački spisak vodi centralizovano, kao jedinstvena matična knjiga birača za teritoriju Republike, teritoriju grada Beograda, teritorije opština i gradova. On se "obrađuje pomoću računara koristeći jedinstvenu metodologiju obrade podataka, a metodologiju i usaglašenost računarskih programa utvrđuje ekspertska grupa koju obrazuje Služba centralnog biračkog spiska. Metodologija mora biti javno prikazana, proverena i objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Takođe, birački spisak se zaključuje 30 dana pre glasanja i posle ovog roka izmene nisu dozvoljene osim po odluci suda.

Uz sve nejasnoće i uz očekivanje raspisivanja novih izbora, zasedanja Skupštine Srbije, vremensku stisku u izboru novog predsednika Srbije, tu je i pitanje da li se zakoni moraju donositi i menjati tako jednokratno i po potrebi ili slovo zakona treba da donese kvalitet i pravila koja traju i važe za sve.