Posledice ovakvog ponašanja dece mogu biti tragične

Oni koji su ga pogledali ne mogu da se dogovore o tome da li pas devojčici pokazuje "znakove ljubavi" ili joj režanjem i govorom tela daje do znanja da mu je neprijatno.

Oni koji u ovakvom ponašanju psa ne vide ništa neobično tvrde da je to uobičajeni način na koji rotvajleri pokazuju da su srećni.

Džim Krosbi, bivši policijski poručnik koji se bavi obukom policijskih pasa, komentarišući video izjavio je da pas više nego očigledno govorom tela (nije opušten, oblizivanje, režanje) pokazuje da mu je neugodno.

Dodao je da je očigledno reč o vrlo tolerantnom psu i pohvalio njegovu suzdržanost, ali upozorava da u ovakvim situacijama stvari lako izmaknu kontroli.

"Ako i kad ovakav pas napadne i teško povredi dete, svi će se pitati ‘šta je pošlo po zlu?!’", navodi Krosbi.

Dženifer Din, stručnjakinja za ponašanje pasa koja se posvetila edukaciji ljudi o psećem ponašanju i udomljavanju zlostavljanih pasa, izjavila je da je video dobra 'lekcija iz roditeljstva'.

"Svim roditeljima ovaj video trebalo bi da bude pouka šta se deci u interakciji sa psom ne sme dozvoljavati", smatra Din. I ona kaže da ovakve situacije vrlo lako mogu da izmaknuti kontroli, pa ih treba izbegavati, naročito jer su najčešće žrtve psećih ugriza deca.

Njih ne napadaju tuđi, već njihovi ili psi prijatelja odnosno članova porodice. Nakon napada većina pasa se eutanazira. A sve je tako lako moglo da se izbegne! Porodični pas, mešanac pitbula i šarpeja tako je nedavno u Njujorku napao 11 meseci staru bebu koja je ubrzo nakon napada preminula. Očekivano, pas je na zahtev vlasnika uspavan.

U većini slučajeva najveći krivci su roditelji odnosno odrasle osobe kojima je dete povereno na čuvanje. Kao i u gore navedenom primeru, do napada najčešće dolazi u trenutku kada u prostoriji u kojoj se napad dogodio nije prisutna nijedna odrasla osoba.

Da li je pas napao ili se branio?

Dete je stradalo i pas nema pravo na advokata, ali ako pitate bilo kojeg stručnjaka za ponašanje pasa, reći će vam isto - ono što ljudi u ovakvim situacijama smatraju napadom i agresijom, pas smatra odbranom. Konkretni pas, da je želeo, mogao je dete da napadne i ranije.

Pre samog napada deca najčešće psima upućuju niz 'neprijateljskih signala'. Prilaze im naglo, grizu ih, unose im se u lice, vuku za uši, rep, guraju prste u oči.

Zašto to rade? Deca, pogotovo male bebe, psa smatraju 'živom igračkom', a ne životinjom. I zato niko ne može da ih okrivi, ali može da usledi tragedija.

Roditelji koji žele da spreče napade na malu decu ne bi trebalo NIKAD da ih ostavljaju same s psima, kako porodičnim, tako ni s psima prijatelja ili suseda.

Dete odmalena treba učiti tome da nikada ne ometa psa koji spava, jede ili brine o štencima, čak iako pas nikad u životu nije pokazivao znakove agresije.

Takođe, treba ih učiti tome da ne prilaze nepoznatim psima. Ako već žele da njihovo dete 'pomazi psa', pre nego što to učini treba za to da zatraže dozvolu od vlasnika psa.

Naravno, treba izbegavati i pse koji lutaju bez nadzora. Ako se već dogodi da pas priđe detetu, dete od tog psa ne bi smelo da beži jer bi pas mogao da ga doživi kao plen.

Ako zanemare neki od saveta i dođe do napada, za itaj napad su krivi upravo roditelji (mada je u ovakvim slučajevima najmanje važno ko je kriv).

Pas koji je usmrtio bebu bio je porodični ljubimac star dve godine. Nikada nije pokazivao znakove agresije. Naprotiv, sve do kobnog napada obožavao je decu.

U trenutku napada s detetom su bile njegove sestre uzrasta 7, 10 i 12 godina. Do napada je došlo kada je beba dopuzala do pseće posude s hranom.

Jedan od najčešćih razloga napada pasa je odbrana resursa. U napadima pasa na malu decu najčešće stradaju lice i vrat, a posledice mogu da budu kobne.

Da je neko od odraslih bio u prostoriji s decom, a ne u susednoj sobi, i da nije dozvolio da beba puzi oko pseće hrane, sve navedeno verovatno se ne bi dogodilo.