Predstavljen film o Ivi Andriću

Premijera filma, koju su u saradnji sa Beogradskim sajmom organizovali "Novi magazin" i Medija centar Sarajevo, upriličena je na dan kada je pre tačno pola veka objavljena vest o tome da je Andrić dobio najveće literarno priznanje - Nobelovu nagradu za književnost.

Autor je u filmu razgovarao s ljudima iz Trebinja, Sarajeva i Višegrada koji su ili poznavali Andrića, ili su znali nešto važno o njemu, posebno istražujući piščev odnos prema nacionalnom, s obzirom na to da se deklarisao kao Jugosloven, a da je pisao na srpskom jeziku.

Pojedini analitičari u BiH su, naročito tokom poslednjeg rata, Andrićeva dela pominjali u negativnom kontekstu, ocenjujući da se teško ogrešio o bosanske muslimane, jer ih je navodno negativno prikazao u nekim svojim delima.

Bora Kontić je rekao da je pokušao da napravi priču o Andrićevim poslednjim posetama Sarajevu, koji je bio ključni grad u njegovom životu, ali i da je želeo da otkrije kako jednu tako značajnu osobu neki mogu smatrati neprijateljem.

On je kazao da je motiv za film našao u jednoj knjizi Ljube Jandrića, koji je dugo pratio Andrića.

U poslednjem delu jedne svoje priče Jandrić je doneo zanimljiv opis kada Andrić dolazi u Sarajevo ... i govori da je možda to poslednji put da je u tom gradu "i stavrno je to bio njegov poslednji put, i to mi se učinilo kao zgodni motiv", rekao je Kontić.

Autor filma

"Želeo sam da se ta slika poklopi sa nekom današnjom recepcijom i u Bosni i u Srbiji i u Hrvatskoj, pa da se vidi gde je došlo do tog iskliznuća u kojem jedna značajna osoba i umetnik koga su svi dočekivali sa radošću postaje neprijatelj, za nekog postaje ono što oni više ne žele da prihvate", dodao je Kontić.

On je objasnio da je naziv filma "Bez naslova" izabran zbog toga što je poslednja Andrićeva pesma bez naslova, a upravo je ta pesma veoma bitna za suštinu filma.

U razgovoru posle projekcije filma, dramaturg Ivan Jovanović je rekao da je dokumentarac mnogo više od onoga što u sadašnjoj percepciji i problemima izazivaju Andrić i njegova zaostavština u Bosni.

"Bio sam prijatno iznenađen disperzivnom dramturgijom ne samo u hronološkom, već i u vizulenom smislu", rekao je Jovanović, dodavši da je Kontić napravio dobar balans između hronološkog prikazivanja poslednja dva Andrićeva dolaska u Bosnu, onoga što on sada znači za ljude koji žive u Bosni.

Prema njegovim rečima, film pruža ne samo uvid u hronologiju poslednjih dolazaka Andrića u Bosnu, nego daje jedan "kontrapunkt između onoga što je bila Andrićeva Bosna u kojoj je on poslednji put bio i ova unesrećena nakon svih ovih ratova".