Nebojša Babić: Kako sačuvati budućnost

U svoju radnu biografiju uspeo je da uvrsti velike brendove, imena estrade, ali i da sarađuje sa domaćim i međunarodnim kulturnim institucijama poput Unicefa, Uneska i raznih fondacija humanitarnog karaktera. Za deset godina, O3one je postao prepoznatljivi kulturni orijentir Beograda. To je mesto gde možete sresti renomiranog savremenog umetnika Predraga Neškovića, ali i šoumena Prljavog Inspektora Blažu.

Šta se promenilo za deset godina u odnosu na vaš početni cilj i ideju?

- Ovo je priča nastala sa namerom da se kulturi vrati prostor za komunikaciju. Danas, kao i tada, kultura je skrajnuta. Ne možemo i ne smemo da tražimo krivce u drugima. Mi smo odgovorni. Mi smo ti koji treba da se pokrenu i urade nešto. Ne smemo da čekamo, jer - nemamo šta da čekamo. Ne smemo da prestanemo da verujemo da može drugačije, i da se zalaganje isplati. O3one je dokaz da vredi verovati. O3one je pokazao da ima i nas koji ozbiljno shvatamo vreme koje nam je dato na ovom svetu, i radimo na tome da ga obogatimo angažujući se za dobro svih. Svedoci smo redova ispred galerija i muzeja u Noći muzeja. Tokom godine galerije i muzeji su prazni. Kako privući takozvanog "običnog" gledaoca u galerije i muzeje?

- Sa O3one-om smo stalno tražili neki drugi način za promociju i prezentaciju programa. Dozvoljavali smo sebi veoma različite profile izložbi, nismo kalkulisali niti se profilisali u izboru autora. Želja nam je bila da privučemo ljude različitih profesija i interesovanja, da se tu sretnu i razmene informacije, ideje, jer sve kreće (i pokreće) ta mala kreativna iskra ideje, baš svaki rad. Mislim da je to u našoj zemlji ključni zadatak. Probuditi ljude iz letargije. Pružiti ruku njihovim snovima. Dati im znak da vredi raditi, i da svako zalaganje daje rezultate.

Umetnici su u svetu pop ikone. Kod nas je prisutna sveopšta tabloidizacija. Ako zanemarimo standardne izgovore poput krize i nemaštine, šta je uzrok tome?

- Saradnja kulturnih institucija sa medijima je ključna. Ako na naslovnicama budu kulturna dela, uspeh nauke, diplomatije, arhitekture... a ne zločini, onda smo uspeli da napravimo jedan civilizacijski napredak, jer - civilazicijski napredak je mir, a ne rat. Civilizacijski napredak je kultura, a ne kriminal. Kada kultura dobije više prostora u medijima, onda će i pravi umetnici biti prepoznati jer ćemo ponuditi ljudima izbor, koji je osnovni i pravi pokazatelj slobode. Ovako su u medijima umetnici samo oni koji su dobre medijske pojave, koji su showmeni, jer su se naši mediji pretvorili u prostor za zabavu (i frustraciju), a ne u ono što su nekad bili: jedan od osnovnih stubova edukacije. Kod nas postoji puno umetnika koji zavređuju pažnju, ali su se sklonili, jer ne žele da učestvuju u programu zabave zato što zabava i kultura nisu isto. Ali, mislim da je vreme da se progovori, da se borimo svim sredstvima da sačuvamo budućnost. Šta je danas bavljenje umetnošću, luksuz, privilegija ili potreba umetnika da preživi od onoga za šta je jedino talentovan?

- Privilegovan sam što živim u glavnom gradu i što mogu da se bavim poslom koji volim. Ali, bavljenje kulturom danas u Srbiji je svesna žrtva. Ljudi koji se danas bave kulturom ne smeju da sede, a to su ljudi u muzejima, galerijama, pozorištima, bibliotekama, ali i umetnici, kolekcionari i publika koja prepoznaje i podržava takav rad. Moramo da se pokrenemo. Bavljenje kulturom je živa stvar, traži svestrane osobe, dinamične. Osobe koje su istraživači, koje će se potruditi da pronađu anonimne stvaraoce i da im pruže priliku.

Postoji li kreativna industrija u Srbiji u onom obliku kao u svetu?

- Kad kažemo industrija, to deluje kao nešto glomazno i veliko. Pre bih rekao da kod nas postoji izuzetno razvijena industrija zabave. A što se tiče umetnosti, postoje male zanatske radnje, kulturne radnje ili butici kulture, kreativni studiji, koji su čuvari našeg kulturnog identiteta.

U našoj sredini, ali ne i samo kod nas, industrija zabave je postala agresivna i dominantna. U takvoj industriji iz kulture se izvlače i kompromituju neke vrednosti samo zarad jedne emisije ili jednodnevnog tiraža. Dosta sam radio u industriji zabave i pristupao tome kao poslu, a ne kao umetničkom radu. Tu mora da se povuče jasna granica kako ne bismo unakazili svoj kulturni pečat. Prave (kulturne) vrednosti nemaju svoju cenu. Može li u Srbiji da se živi od, kako vi to kažete, butika kulture ili kreativnog studija?

- Sve zavisi šta sebi postavite za cilj. Ono što nas je pokretalo da ostanemo na ovoj krivudavoj stazi jeste da vidimo jedno ozareno lice koje izlazi sa idejom, inspiracijom ili potvrdom da nastavi svoj rad. Onda smo mi tu "zaradili", a na dobitku su i posmatrači i autor. I tako sve dobija svoj smisao...

Za život od kulture potrebna je podrška i to kako institucija kulture, koje su zapravo transformatori materijalnog u nematerijalno, tako i civilnog i privatnog sektora. U situaciji kada muzeji ne rade, kolekcionari održavaju našu likovnu scenu, sponzori zamenjuju ulogu države u finansiranju predstava, filmova, koncerata. Zato su ti ljudi važni za opstanak našeg identiteta. Za opstanak O3one-a posebnu zahvalnost dugujemo Raiffeisen banci.

U ovakvim vremenima kada je pojedincu teško da se snađe i bori se za egzistenciju, šta je cilj kulture?

- Ovde je reč o kulturi življenja, tačnije - odatle treba krenuti kako bismo došli do nadgradnje. Treba da se zapitamo šta naša deca jedu, čitaju, slušaju, gledaju, šta im mi nudimo, koje sadržaje. Deca će već sutra učestvovati u kreiranju svoje sadašnjosti, i nečije budućnosti. Mi treba da im pružimo osnovu kako bi imali odakle da krenu u svoje sutra... Zato treba da se svaki dan investira na različite načine u kulturu, škole, učitelje koji bi deci od malih nogu trebalo da bude radoznalost, želju da uče. To je generalno misija kulture. Živimo u eri interneta. Da li internet "ubija" ili pomaže kreativnost?

- Lopatom možeš da radiš i zaradiš, a možeš i da ubiješ nekog. Nove tehnologije su izbrisale neka generacijska iskustva i navike, ali ako ih koristiš na pravi način mogu da se naprave veliki pomaci. U Galeriji smo imali striming koncert sa dva megabita, što je danas najslabiji paket, ali to je tada bilo neverovatno. Danas imamo veću brzinu, ali nemamo takav koncert. To je zato što nam nedostaju autori. Zbog toga toliko podstičemo autore i promovišemo njihov rad. Hajde da iskoristimo prednosti koje nam nudi tehnologija, inače će nas "progutati.

U 21. veku, kada je teško izmisliti "toplu vodu" i kada vlada velika konkurencija, kako treba da izgleda dobra reklamna kampanja?

- Glavni cilj većine kompanija je da stvaraju profit. Komunikaciju sa potrošačem možete uspostaviti na više nivoa, a nažalost retko kad se to desi kroz edukaciju. Uglavnom se ide linijom manjeg otpora... Ja ne volim ovaj pristup. U Orange studiju se trudimo da se ne dodvoravamo klijentu, već da pravimo neki zajednički pomak koji može biti višestruko koristan. Dobar primer je Guarana, jer njenim načinom komunikacije se trudimo da isprovociramo našu ciljnu grupu, da bude hrabra, napravi iskorak, da ne spava, ne čeka, da hoće više i bolje i taj napor naši klinci prepoznaju... Ne verujemo da postoji jedno jedino rešenje, jedan savršeni preparat za gubljenje kilograma, protiv opadanja kose... Ne, iza svega stoji rad i zalaganje, i zato uvek podržavamo traganje za novim.

Zašto ste zapostavili fotografiju?

- Svakom čoveku koji radi dođe period neke vrste pauze i preispitivanja šta je sledeći korak, korak koji će biti napred, a ne korak u mestu. Na tome radim i jedva čekam da pokažem i vidim kakve će biti reakcije.

Izvor: Danas.rs