Generalštab nije kulturno dobro?

"Republički zavod, međutim, brine samo o spomenicima kulture od izuzetnog značaja, tako da smo ga upravo prosledili nadležnom Zavodu za zaštitu kulture Beograda, koji će oceniti ima li razloga za ukidanje statusa kulturnog dobra."

Ovo, za "Novosti", kaže Mirjana Andrić, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a povodom najava da će zdanju arhitekte Nikole Dobrovića biti ukinut status kulturnog dobra, kako bi potencijalni investitor imao odrešene ruke da ga preuredi kako mu odgovara.

- Inicijativu da se skine zaštita može da pokrene svako, ali da bi se ona sprovela, mora se poštovati identična procedura kao i kada je zdanje utvrđeno za kulturno dobro - objašnjava Mirjana Andrić. - Procedura za utvrđivanje statusa kulturnog dobra traje, sem u izuzetnim slučajevima, oko tri godine, a brisanje iz registra do dve godine.

U gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da im inicijativa još nije stigla, a kada stigne o njoj će se izjasniti i preduzeti ono što nalaže Zakon o kulturnim dobrima. Prvi put je predloženo da se sa Dobrovićevog zdanja skine zaštita još pre šest godina, ali su tada u Zavodu konstatovali da se ništa bitno nije promenilo i da neme potrebe za promenom statusa.

- Zgrada Generalštaba evidentirana je u gradskom zavodu mnogo pre nego što je proglašena za spomenik kulture, jer procedura prilično traje - objašnjava Lidija Kotur iz Zavoda. - Predlog da se proglasi spomenikom potekla je od grupe arhitekata, a podržali su ga republički i gradski zavodi, Ministarstvo kulture i na kraju Vlada Srbije.

U Zakonu o kulturnim dobrima navedeno je da Vlada Srbije utvrđuje nepokretna dobra, a da je u postupku Republički zavod dužan da obrazloži razloge koji ukazuju da je reč o nepokretnosti od posebnog kulturnog i istorijskog značaja. Zavod je dužan i da dostavi naziv, opis kulturnog dobra, granice zaštićene okoline, mere zaštite vezane za čuvanje, održavanje i korišćenje tog kulturnog dobra i njegove okoline. U slučaju Generalštaba, mere zaštite nalažu da se očuva autentična spoljašnjost zdanja, da se ono ne može porušiti, ali dozvoljeno je promeniti njegovu namenu.

Kao razlog za inicijativu upućenu Republičkom zavodu, u saopštenju Ministarstva građevinarstva i urbanizma navodi se potreba da se preduzme hitna sanacija. Nasuprot tome stručna javnost smatra da bi Generalštab trebalo da ostane spomenik kulture.

Kameni kanjon

Zgrade Generalštaba građene su od 1956. do 1965. Zgrada "A" ima 12.654 metra kvadratna, a zgrada "B" 36.581. Arhitekta Nikola Dobrović je za ovo ostvarenje dobio Oktobarsku nagradu grada. Osim izraženih kaskadnih formi, koje podsećaju na kanjon, građevina je prepoznatljiva po fasadi od robusnog kamena mrkocrvene boje iz okoline Kosjerića, na koji su nalegle bele uglačane mermerne ploče sa Brača.