Ivan Klajn: Ukidaju se invalidi?

Vratimo se još jednom na „Uputstva za standardizovan nediskriminativni govor i ponašanje“ ombudsmana Saše Jankovića, o kojima je bilo reči prošli put na ovom mestu. U tim uputstvima bilo je rečeno, između ostalog, da „nisu dozvoljeni pojmovi lezbijka (koristi se lezbejka), peder, perverzni, nenormalni, seka persa, ženski petko, lezbača, topli brat, muškarača, seksualno devijantni, bolesni jer su uvredljivi i degradirajući za dostojanstvo i ličnost LGBT osoba“. U međuvremenu, ombudsmanu je stiglo pismo od „Gej lezbijskog info centra“ u kome se kaže: „Smatramo da pojmovi lezbijka, peder, topli brat sami po sebi ne spadaju u uvredljive i degradirajuće“, već da sve zavisi od konteksta u kome se koriste. Ombudsman je zahvalio na pismu i rekao da će „razmotriti sugestije i ugraditi ih u Uputstvo, koje je dokument u stalnom razvoju“.

Ono što nas ovde zanima jeste neobična tvrdnja da je lezbijka uvredljivo i stoga zabranjeno, dok je lezbejka dozvoljeno. Objašnjenja o sufiksima nisu baš mnogo uzbudljiva za čitaoce, ali ih moramo dati da bi se raščistio jedan očigledan nesporazum. Sufiksi -ejac i -ejka, sa pridevom na ejski, javljaju se samo u izvedenicama koje već u izvornom jeziku imaju „ej“. Kažemo epikurejac i epikurejski jer je u grčkom Epikoureios, plebejac, plebejka i plebejski jer je u latinskom plebeius, crvenoarmejac prema ruskom krasnoarmeec. Od imena ostrva Lezbos (rodnog mesta pesnikinje Safo, koja se zaljubljivala u devojke) pridev ne glasi Lesbeios nego Lesbios. Sufiks -ijski i inače koristimo za izvođenje od imena na koja se zbog teške suglasničke grupe na kraju osnove ne bi moglo dodati samo -ski, kao baskijski od Bask, gardijski od garda, nordijski od nemačkog Nord. Sve ovo znači da je lezbijka (i lezbijski) gramatički ispravno, lezbejka (lezbejski) je pogrešno, a besmislica je tvrditi da je jedan oblik uvredljiv dok drugi nije.

U trećem delu „Uputstava“ nalaže se: „Uvek koristiti izraze 'osoba sa invaliditetom', 'dete sa smetnjama u razvoju', nikako termine invalid, ometeno dete... Ne koristiti izraz 'parking za invalide' već 'parking za vozila osoba sa invaliditetom', 'invalidne organizacije' već 'organizacije osoba sa invaliditetom'.“

Svi lingvisti koje sam ikad poznavao ili čitao borili su se protiv birokratskog gomilanja reči, zahtevali da se raspisuje konkurs za direktora a ne „za izvršioca poslova i radnih zadataka direktora“, da red i mir održavaju policajci a ne „pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova“, da se kaže „veći nego pre“ a ne „veći u odnosu na prethodni period“, „vreme će se prolepšati“ a ne „doći će do procesa stabilizacije vremenskih prilika“...

Sada ombudsman zahteva suprotno: nemoj reći u jednoj reči ono što se može reći sa tri! Ja ne znam da li će i predstavnici invalidskih organizacija (ne invalidnih, kako piše u dokumentu) napisati pismo zaštitniku građana, ali oni bi se sigurno složili da invalid nije neka pogrdna reč koju treba izbegavati. Može čak imati i prizvuk počasti, kad je reč o ratnim vojnim invalidima (kako li ćemo ih ubuduće zvati: ratne vojne osobe sa invaliditetom? osobe sa ratnim vojnim invaliditetom?). Pouka iz svega ovoga je da ubuduće ne treba izdavati „uputstva za standardizovan govor“ a da se prethodno ne konsultuju stručnjaci za jezik.