Ivan Klajn: Ukidaju se invalidi?

Pouka iz svega ovoga je da ubuduće ne treba izdavati „uputstva za standardizovan govor“ a da se prethodno ne konsultuju stručnjaci za jezik.

Све је то лепо што господин Клајн пише али занемарује чињеницу да проблем није језичке природе већ је у питању однос према особама са инвалидитетом. Када их називате "инвалидима" ви целокупно људско биће спуштате (деградирате) на једну особину. Иако је језички исто (а други начин и језички елегантнији) "особа са инвалидитетом" није исто што и "инвалид"...

Mislim da bi profesor Klajn trebalo da uzme u obzir da, kao sto rece jedan od komentatora, da se ovde ne radi od lingvistickom pitanju, vec o jednom drustvenom problemu koji je prilicno ozbiljan. Znam da cesto nije sve lingvisticki korektno, ili da nije u duhu srpskog jezika, ili da se lingvisti iz davnih vremena i ovi danasnji vremesni ne bi slagali sa promenama, ali jezik se menja prema druastvenim tokovima, hteli mi to da priznamo ili ne. Mene licno, da vam svima pravo kazem, bas briga sta g. Klajn kaze niti njegove pokojne kolege, ni da li je i sta je u duhu srpskog jezika. Ono sto znam jeste da ne zelim da budem invalid, tj. ne zelim da me tako etiketiraju.

Veoma je vazno koristiti izraze osoba sa invaliditetom, ili, jos bolje, osoba sa hendikepom, umesto invalid/hendikepirani/nepokretan/slep/gluv itd. Reci invalid i ostale nabrojane oznacavaju, tacnije degradiraju, celu osobu, dok je u izrazu osoba sa invaliditetom naglasak na reci OSOBA. Slicna situacija je i sa recima homoseksualac/homoseksualka/lezbejka, gde je bolje koristiti izraz osoba istopolne orijentacije. Naravno, nije obavezno kosistiti izraz osoba sa invaliditetom, vec se mogu, a i preporucuju, izrazi muskarac, zena, mladic, devojka, osoba, student, ucenica, prodavac, direktorka, koleginica, brucos, komsija, Dragan, Jelena, itd...

Jos... Zbog cega izraz "parking za invalide"??? Sta rade ti "invalidi", dodju na parking pa sede tamo??? Ne verujem da je to u pitanju, ljudi obicno parkiraju vozilo na parkingu, pa udju u zgradu/kucu/bazen/izletiste/itd...

Jos... Ne pominje se u ovom tekstu, ali cuje se u govoru: "Ulaz/prolaz za kolica"??? "Mesto za kolica"??? Ne ulaze kolica, ulazi osoba, korisnik kolica.

Jos... Zbog cega izrazi nepokretan/vezan za kolica/prikovan za kolica/itd??? Osobe, korisnici kolica, se u dostupnim prostorima sasvim lepo i uspesno krecu, a svakako da ne provode ceo zivot prikovani za njih. Naravno, treba raditi na povecanju broja dostupnih prostora i uklanjanju arhitektonskih barijera. A to onda pomaze i roditeljima sa decom, starim ljudima, ljudima koji su slomili nogu na skijanju, dostavljacima vode, onima koji putuju sa koferima i vracaju se sa torbama sa pijace, i mnogim drugima.
Dostupan dizajn je univerzalan dizajn.
Slicno vazi i za ljude sa ostecenjem vida/sluha/itd, koji se susrecu sa preprekama u komunikaciji... Ja na primer nemam ostecen vid, ali ponekad koristim program za citanje teksta sa ekrana, da odmorim oci.

Mogao bih ja ovako do sutra, ali znam da sam vec smorio. Ipak, neka gospodin Klajn i njegovi istomisljenici razmisle o tome, koliko bi im prijalo, da njima neko ukaze "postovanje", nazivajuci ih "invalidima".

Покондирене тикве слепо копирају политички коректан говор са Запада иако је већ и тао превазиђен и исмејан.

Strucnjak se ne postaje bavljenjem prevodjenjem, jer nazalost svako moze da prevodi, ali to znaci da se razume u jezik. S druge strane, Klajn je postao lingvista ne pisanjem u novinama, nego visokim obrazovanjem i strucnoscu, koja cesto nedostaje onima koji se bave prevodjenjem.

Potpuno se slažem sa Slavišom i Vladimirom u vezi termina 'invalid'. Kao neko ko se bavi prevođenjem, morao bio zlobno da dodam sledeće: ako je lingvista neko ko se u novinama bavi najtrivijalnijim aspektima promene jezika i sa kime se ne slažete u 70& slučajeva, g. Klajn je za mene neprikosnoveni autoritet na tom polju.

Nemanja, odlican opis lingviste, u srpskoj upotrebi te reci i pojma koji iznacava! Evo jednog prigodnog teksta o tome: http://neodinamika.blogspot.com/2010/06/endemska-naucna-zajednica.html

Cak i jedan strucnjak za jezicke nedoumice treba da zna semanticku cinjenicu da imenica uvodi i nesto sto filozofi u deskriptivnoj metafizici nazivaju prirodnom klasom - ontolosku kategoriju, koja pojedine objekte identifikuje na osnovu clanstva u toj kategoriji, odnosno na osnovu samo jedne njene osobine. kad ovakve imenice koristite kao predikate, stvar je jos i u redu ("On je invalid"), ali kad ih koristite kao argumente ("Invalidima je prilagodjen glavni ulaz"), onda ste grupu ljudi identifikovali na osnnovvu jedne osobine, a identifikacija na osnovu jedne osobine, narocito kada se radi o osobinama na koje nosilac ne utice, u drustvu uvek nosi rizik diskriminatorskog stava.

Tačno, svako može da prevodi, baš kao što svako može da vozi kola: tek poneki to rade dobro. U ovoj analogiji, Klajn bi bio učeni, iskusni automehaničar koji gunđa i omahuje glavom sa svakim novim modelom vozila koje mu stigne u servis, tvrdeći da to u današnje vreme ama baš ništa ne valja - a sam je poslednji put seo za volan pre 30 godina. A ako je problem što ja cenim Klajnova dostignuća po njegovim novinskim tekstovima, šta onda reći za nekoga ko ceni moje prevodilačke sposobnosti po... pa, hmm, ni po čemu?

Gospodine Klajn, u Srbiji je običaj da svi sve znaju, a da stručnjake ne pitaju. Ovim budalaštinama se leče nečiji kompleksi i ozakonjuje nečije neznanje, a polazna osnova za ovakve predloge S.J. je zamisao da će se promenom forme srediti suština problema. Neće, kao što nikad i nije mogla.
Ako ćemo i dalje mrzeti druge ljude zato što su drugačiji od proseka, svejedno je kako ćemo ih zvati.

Ne, moram i ovo. "Svi lingvisti koje sam ikad poznavao, borili su se protiv gomilanja reci..." Da li je lingvista istrazivac ili borac? Za sta i kako treba lingvista da se bori, ko to odredjuje? Ko su ti svi lingviisti koje je profesor Klajn ikad poznavao? I jesu li se svi zaista borili? Zar se nijedan nije posvetio proucavanju jezika, kakav jeste, kakav prirodno nastaje? Postavio pitanje ZASTO toliki ljudi kazu jedno, uprkos njihovoj borbi da svi kazu drugo? Jer to je naucno pitanje. A borba da ljudi rade ovo ili ono nije nauka nego je drustvebno-nasilni rad. Bio bi drustveno-koristan kad bi zaista bilo bolje ono za sta se ovi ljudi bore, ali posto nije, onda je puko nasilje. Drustvo prilagodjava jezik svojim potrebama i procesima, u jednom trenutku postaje vazno odbaciti identifikaciju osobe preko manjinske grupe kojoj pripada, i jezik tome odlicno sluzi. Pojedinac prilagodjava jezik svojim potrebama. Lakse mu je i krace da upotrebi genitiv nego sa + instrumental. I jednno i drugo su formalna jezicka obelezja, bez ikakvog stvarnog znacenja, i, osim sto je jedno krace, pa time i ekonomicnije, zaista je svejedno koje ce se upotrebiti. Svima osim konzervativnim borcima da jezik bude ovakav, a ne onakav. Da li Klajn poznaje lingviste koji se zaiista bave naukom o jeziku, i koji se ne ogranicavaju na nacionalne okvire (inace, da paradoks bude veci, profesor Klajn je romanista), poput Harrisa, Jackendoffa, Lakoffa, Chomskog, Labova, Dika, Saga, Gazdara, Grimshaw, Mel'chuka, Partee, Montaguea, Goldberg (pokusavam da pokrijem sto vise razlicitih pristupa i pravaca), i da li se iko od njih ikad borio za ista u jezickoj upotrebi? Od nabrojannih, i desetina hiljada drugih svetski priznatih lingvista - nije nijedan. Lingvista je istrazivac, on istrazuje jezik kakav jeste, lingvista nije aktivista.

Ja bih želeo da skrenem pažnju na aspekt koji ovde nije pomenut, tj. na etimološko poreklo i značenje reči invalid. Nije tesko pretpostaviti da dolazi od valid (preko latinskog valide, pa preko engleskog) sto znači ispravan, valjan. Otuda invalid ima značenje neispravnog, nevaljanog, skoro pa kao pokvarene mašine ili igračke, da budem plastičan. Pa nakon ovih razmatranja, zaista ima velike razlike kada osobu nazovete invalidom (dakle, nesipravnom) i kada je nazovete osobom sa invaliditetom (osoba sa nekim nedostatkom).

I vidis, Nemanja, sad bi ti Klajn lepo objasnio da u svom prvom komentaru pogresno kazes 'u vezi necega' umesto ispravnog 'u vezi sa necim'. Hahaha! Nauka. Nije pravilno kako 99% ljudi kaze, i sam Klajn kad se opusti i oslobodi demona propisivanja, nego je pravilno kako je nekom nekad zaizgledalo logicnije i ispravnije. Lepse. To je kao da kazes: nije lepo kako Dunav tece po svojoj prirodi i prirodi reljefa po kom prolazi, nego da mi to malo ispravimo betonskim ogradama, a po volji samozvanog autoriteta. Ne preskriptivnoj tiraniji i pseudonauci! Dole izolovana nacionalna lingvistika bez naucnih metodoloskih kvaliteta! Stvarno, ima li dovoljno ljudi koji su se oduprli autoritarnoj nastavi gramatike u skoli i jezicki se emancipovali i otrgnuvsi svoj jezik diskriminaciji, da se nesto takvo i pokrene na drzavnom/nacionalnom nivou?

Bobane... svaka čast.

U dilemi sam: broj nepismenih ljudi u našoj zemlji koja vedro hita u EU, nije mali. Kako će nepismeni čovek da se mrdne sa zastarele stranputice pune uvredljivih zamki, pa da krene otmenim opisnim putem dostojanstvene terminologije?
I ako ja tako tužim nekoga za uvredu kojom mi je naneta neizdrživa duševna patnja (A, Vi primate invalidsku penziju!),hoće li se nepismenost uvažiti kao olakšavajuca okolnost, pa nista od odštete?
I sta ce biti sa "korisnicima invalidske penzije"? Hoce li oni postati "korisnici penzije osoba sa invaliditetom" (ko tu koristi čiju penziju?),ili ce to biti "invaliditetne penzije"?
Mnogo komplikovan ovaj mladi jezik!

Nije problem u terminologiji, već u odnosu prema ljudima, bili oni hendikepirani, istopolno orijentisani, pripadnici manjina ili bilo koje grupacije, kako kod ih grupisali. Hendikepiranim osobama, invalidima, osobama sa invaliditetom, kako vam drago, nećete poboljšati život kako god ih zvali, ali hoćete ako im obezbedite rampe, tolaete i ostalo prilagodite njihovim potrebama i odnosite se prema njima ljudski.
Jezik je po prirodi ekonomičan i niko se ne "bori" za to, a Klajn je jedan od retkih aktivista i hvala mu veliko na tome. Malo ko danas uopšte vodi računa o jeziku. A kakvo je stanje opšte pismenosti kod nas? Pa dovoljno je pročitati ovdašnje komentare.

Делимично се слажем са критичарима професора Клајна, и ту има доста добрих аргумената. Али ако уважимо те аргументе, онда би их, можда, требало применити и у осталим случајевима. Зашто бисмо некога називали ђубретаром (свима је јасно колику тежину има ова реч, иако је најчешће не изговарамо са намером да ниподиштавамо радника). Назовима га онда "особа која празни контејнере", ставимо и овде нагласак на реч "особа". Исто се може рећи и за све друге професије, без обзира на то да ли су више или мање престижне и стилски маркиране овако или онако.

@ Dragan

A šta rade oni na parkingu za "osobe sa invaliditetom"? Sede tamo? Nepokretne osobe jesu vezane za kolica. U čemu je problem?
Ta politička korektnost na rečima čisto je licemerje.

Стварно ,,инвалид'' није најбоље смишљена реч, вероватно на брзину... Зато је ,,хендикепирани'' јесте, то је најбољи могући израз, који обрће ситуацију у корист телесно оштећених, јер знамо да је хендикеп оптерећење којим се уједначавају снаге. Требало би да особе са инвалидитетом воде рачуна о ситничавости која прети да их обележи више од самог инвалидитета.

Pouka iz svega ovoga je da ubuduće ne treba izdavati „uputstva za standardizovan govor“ a da se prethodno ne konsultuju stručnjaci za jezik.

Све је то лепо што господин Клајн пише али занемарује чињеницу да проблем није језичке природе већ је у питању однос према особама са инвалидитетом. Када их називате "инвалидима" ви целокупно људско биће спуштате (деградирате) на једну особину. Иако је језички исто (а други начин и језички елегантнији) "особа са инвалидитетом" није исто што и "инвалид"...

Покондирене тикве слепо копирају политички коректан говор са Запада иако је већ и тао превазиђен и исмејан.

Strucnjak se ne postaje bavljenjem prevodjenjem, jer nazalost svako moze da prevodi, ali to znaci da se razume u jezik. S druge strane, Klajn je postao lingvista ne pisanjem u novinama, nego visokim obrazovanjem i strucnoscu, koja cesto nedostaje onima koji se bave prevodjenjem.

Mislim da bi profesor Klajn trebalo da uzme u obzir da, kao sto rece jedan od komentatora, da se ovde ne radi od lingvistickom pitanju, vec o jednom drustvenom problemu koji je prilicno ozbiljan. Znam da cesto nije sve lingvisticki korektno, ili da nije u duhu srpskog jezika, ili da se lingvisti iz davnih vremena i ovi danasnji vremesni ne bi slagali sa promenama, ali jezik se menja prema druastvenim tokovima, hteli mi to da priznamo ili ne. Mene licno, da vam svima pravo kazem, bas briga sta g. Klajn kaze niti njegove pokojne kolege, ni da li je i sta je u duhu srpskog jezika. Ono sto znam jeste da ne zelim da budem invalid, tj. ne zelim da me tako etiketiraju.

Potpuno se slažem sa Slavišom i Vladimirom u vezi termina 'invalid'. Kao neko ko se bavi prevođenjem, morao bio zlobno da dodam sledeće: ako je lingvista neko ko se u novinama bavi najtrivijalnijim aspektima promene jezika i sa kime se ne slažete u 70& slučajeva, g. Klajn je za mene neprikosnoveni autoritet na tom polju.

Gospodine Klajn, u Srbiji je običaj da svi sve znaju, a da stručnjake ne pitaju. Ovim budalaštinama se leče nečiji kompleksi i ozakonjuje nečije neznanje, a polazna osnova za ovakve predloge S.J. je zamisao da će se promenom forme srediti suština problema. Neće, kao što nikad i nije mogla.
Ako ćemo i dalje mrzeti druge ljude zato što su drugačiji od proseka, svejedno je kako ćemo ih zvati.

U dilemi sam: broj nepismenih ljudi u našoj zemlji koja vedro hita u EU, nije mali. Kako će nepismeni čovek da se mrdne sa zastarele stranputice pune uvredljivih zamki, pa da krene otmenim opisnim putem dostojanstvene terminologije?
I ako ja tako tužim nekoga za uvredu kojom mi je naneta neizdrživa duševna patnja (A, Vi primate invalidsku penziju!),hoće li se nepismenost uvažiti kao olakšavajuca okolnost, pa nista od odštete?
I sta ce biti sa "korisnicima invalidske penzije"? Hoce li oni postati "korisnici penzije osoba sa invaliditetom" (ko tu koristi čiju penziju?),ili ce to biti "invaliditetne penzije"?
Mnogo komplikovan ovaj mladi jezik!

I vidis, Nemanja, sad bi ti Klajn lepo objasnio da u svom prvom komentaru pogresno kazes 'u vezi necega' umesto ispravnog 'u vezi sa necim'. Hahaha! Nauka. Nije pravilno kako 99% ljudi kaze, i sam Klajn kad se opusti i oslobodi demona propisivanja, nego je pravilno kako je nekom nekad zaizgledalo logicnije i ispravnije. Lepse. To je kao da kazes: nije lepo kako Dunav tece po svojoj prirodi i prirodi reljefa po kom prolazi, nego da mi to malo ispravimo betonskim ogradama, a po volji samozvanog autoriteta. Ne preskriptivnoj tiraniji i pseudonauci! Dole izolovana nacionalna lingvistika bez naucnih metodoloskih kvaliteta! Stvarno, ima li dovoljno ljudi koji su se oduprli autoritarnoj nastavi gramatike u skoli i jezicki se emancipovali i otrgnuvsi svoj jezik diskriminaciji, da se nesto takvo i pokrene na drzavnom/nacionalnom nivou?

Veoma je vazno koristiti izraze osoba sa invaliditetom, ili, jos bolje, osoba sa hendikepom, umesto invalid/hendikepirani/nepokretan/slep/gluv itd. Reci invalid i ostale nabrojane oznacavaju, tacnije degradiraju, celu osobu, dok je u izrazu osoba sa invaliditetom naglasak na reci OSOBA. Slicna situacija je i sa recima homoseksualac/homoseksualka/lezbejka, gde je bolje koristiti izraz osoba istopolne orijentacije. Naravno, nije obavezno kosistiti izraz osoba sa invaliditetom, vec se mogu, a i preporucuju, izrazi muskarac, zena, mladic, devojka, osoba, student, ucenica, prodavac, direktorka, koleginica, brucos, komsija, Dragan, Jelena, itd...

Jos... Zbog cega izraz "parking za invalide"??? Sta rade ti "invalidi", dodju na parking pa sede tamo??? Ne verujem da je to u pitanju, ljudi obicno parkiraju vozilo na parkingu, pa udju u zgradu/kucu/bazen/izletiste/itd...

Jos... Ne pominje se u ovom tekstu, ali cuje se u govoru: "Ulaz/prolaz za kolica"??? "Mesto za kolica"??? Ne ulaze kolica, ulazi osoba, korisnik kolica.

Jos... Zbog cega izrazi nepokretan/vezan za kolica/prikovan za kolica/itd??? Osobe, korisnici kolica, se u dostupnim prostorima sasvim lepo i uspesno krecu, a svakako da ne provode ceo zivot prikovani za njih. Naravno, treba raditi na povecanju broja dostupnih prostora i uklanjanju arhitektonskih barijera. A to onda pomaze i roditeljima sa decom, starim ljudima, ljudima koji su slomili nogu na skijanju, dostavljacima vode, onima koji putuju sa koferima i vracaju se sa torbama sa pijace, i mnogim drugima.
Dostupan dizajn je univerzalan dizajn.
Slicno vazi i za ljude sa ostecenjem vida/sluha/itd, koji se susrecu sa preprekama u komunikaciji... Ja na primer nemam ostecen vid, ali ponekad koristim program za citanje teksta sa ekrana, da odmorim oci.

Mogao bih ja ovako do sutra, ali znam da sam vec smorio. Ipak, neka gospodin Klajn i njegovi istomisljenici razmisle o tome, koliko bi im prijalo, da njima neko ukaze "postovanje", nazivajuci ih "invalidima".

Tačno, svako može da prevodi, baš kao što svako može da vozi kola: tek poneki to rade dobro. U ovoj analogiji, Klajn bi bio učeni, iskusni automehaničar koji gunđa i omahuje glavom sa svakim novim modelom vozila koje mu stigne u servis, tvrdeći da to u današnje vreme ama baš ništa ne valja - a sam je poslednji put seo za volan pre 30 godina. A ako je problem što ja cenim Klajnova dostignuća po njegovim novinskim tekstovima, šta onda reći za nekoga ko ceni moje prevodilačke sposobnosti po... pa, hmm, ni po čemu?

Ne, moram i ovo. "Svi lingvisti koje sam ikad poznavao, borili su se protiv gomilanja reci..." Da li je lingvista istrazivac ili borac? Za sta i kako treba lingvista da se bori, ko to odredjuje? Ko su ti svi lingviisti koje je profesor Klajn ikad poznavao? I jesu li se svi zaista borili? Zar se nijedan nije posvetio proucavanju jezika, kakav jeste, kakav prirodno nastaje? Postavio pitanje ZASTO toliki ljudi kazu jedno, uprkos njihovoj borbi da svi kazu drugo? Jer to je naucno pitanje. A borba da ljudi rade ovo ili ono nije nauka nego je drustvebno-nasilni rad. Bio bi drustveno-koristan kad bi zaista bilo bolje ono za sta se ovi ljudi bore, ali posto nije, onda je puko nasilje. Drustvo prilagodjava jezik svojim potrebama i procesima, u jednom trenutku postaje vazno odbaciti identifikaciju osobe preko manjinske grupe kojoj pripada, i jezik tome odlicno sluzi. Pojedinac prilagodjava jezik svojim potrebama. Lakse mu je i krace da upotrebi genitiv nego sa + instrumental. I jednno i drugo su formalna jezicka obelezja, bez ikakvog stvarnog znacenja, i, osim sto je jedno krace, pa time i ekonomicnije, zaista je svejedno koje ce se upotrebiti. Svima osim konzervativnim borcima da jezik bude ovakav, a ne onakav. Da li Klajn poznaje lingviste koji se zaiista bave naukom o jeziku, i koji se ne ogranicavaju na nacionalne okvire (inace, da paradoks bude veci, profesor Klajn je romanista), poput Harrisa, Jackendoffa, Lakoffa, Chomskog, Labova, Dika, Saga, Gazdara, Grimshaw, Mel'chuka, Partee, Montaguea, Goldberg (pokusavam da pokrijem sto vise razlicitih pristupa i pravaca), i da li se iko od njih ikad borio za ista u jezickoj upotrebi? Od nabrojannih, i desetina hiljada drugih svetski priznatih lingvista - nije nijedan. Lingvista je istrazivac, on istrazuje jezik kakav jeste, lingvista nije aktivista.

Bobane... svaka čast.

Nemanja, odlican opis lingviste, u srpskoj upotrebi te reci i pojma koji iznacava! Evo jednog prigodnog teksta o tome: http://neodinamika.blogspot.com/2010/06/endemska-naucna-zajednica.html

Cak i jedan strucnjak za jezicke nedoumice treba da zna semanticku cinjenicu da imenica uvodi i nesto sto filozofi u deskriptivnoj metafizici nazivaju prirodnom klasom - ontolosku kategoriju, koja pojedine objekte identifikuje na osnovu clanstva u toj kategoriji, odnosno na osnovu samo jedne njene osobine. kad ovakve imenice koristite kao predikate, stvar je jos i u redu ("On je invalid"), ali kad ih koristite kao argumente ("Invalidima je prilagodjen glavni ulaz"), onda ste grupu ljudi identifikovali na osnnovvu jedne osobine, a identifikacija na osnovu jedne osobine, narocito kada se radi o osobinama na koje nosilac ne utice, u drustvu uvek nosi rizik diskriminatorskog stava.

Ja bih želeo da skrenem pažnju na aspekt koji ovde nije pomenut, tj. na etimološko poreklo i značenje reči invalid. Nije tesko pretpostaviti da dolazi od valid (preko latinskog valide, pa preko engleskog) sto znači ispravan, valjan. Otuda invalid ima značenje neispravnog, nevaljanog, skoro pa kao pokvarene mašine ili igračke, da budem plastičan. Pa nakon ovih razmatranja, zaista ima velike razlike kada osobu nazovete invalidom (dakle, nesipravnom) i kada je nazovete osobom sa invaliditetom (osoba sa nekim nedostatkom).

Делимично се слажем са критичарима професора Клајна, и ту има доста добрих аргумената. Али ако уважимо те аргументе, онда би их, можда, требало применити и у осталим случајевима. Зашто бисмо некога називали ђубретаром (свима је јасно колику тежину има ова реч, иако је најчешће не изговарамо са намером да ниподиштавамо радника). Назовима га онда "особа која празни контејнере", ставимо и овде нагласак на реч "особа". Исто се може рећи и за све друге професије, без обзира на то да ли су више или мање престижне и стилски маркиране овако или онако.

Nije problem u terminologiji, već u odnosu prema ljudima, bili oni hendikepirani, istopolno orijentisani, pripadnici manjina ili bilo koje grupacije, kako kod ih grupisali. Hendikepiranim osobama, invalidima, osobama sa invaliditetom, kako vam drago, nećete poboljšati život kako god ih zvali, ali hoćete ako im obezbedite rampe, tolaete i ostalo prilagodite njihovim potrebama i odnosite se prema njima ljudski.
Jezik je po prirodi ekonomičan i niko se ne "bori" za to, a Klajn je jedan od retkih aktivista i hvala mu veliko na tome. Malo ko danas uopšte vodi računa o jeziku. A kakvo je stanje opšte pismenosti kod nas? Pa dovoljno je pročitati ovdašnje komentare.

@ Dragan

A šta rade oni na parkingu za "osobe sa invaliditetom"? Sede tamo? Nepokretne osobe jesu vezane za kolica. U čemu je problem?
Ta politička korektnost na rečima čisto je licemerje.

Стварно ,,инвалид'' није најбоље смишљена реч, вероватно на брзину... Зато је ,,хендикепирани'' јесте, то је најбољи могући израз, који обрће ситуацију у корист телесно оштећених, јер знамо да је хендикеп оптерећење којим се уједначавају снаге. Требало би да особе са инвалидитетом воде рачуна о ситничавости која прети да их обележи више од самог инвалидитета.