Marininih 700 sati nemog gledanja

Iako se kontakt sa publikom svodio na gledanje bez reči ili bilo kakvog drugog kontakta, od 14. marta kada je u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) otvorena restrospektiva pod nazivom „Marina Abramović: Umetnica je prisutna“, posetioci su u redovima čekali kako bi videli umetnicu i sami postali deo performansa. Tako je marina Abramović provela 700 sati u neprekidnoj „interakciji“ sa publikom, što je ovaj njen performans učinilo najdužim do sada.

Instalacija „Umetnica je prisutna“ bila je centralni deo retrospektive koju je MoMA organizovao na nesvakidašnji način. U zgradi muzeja na nekoliko spratova, grupa umetnika je svakodnevno izvodila performanse koji su obeležili karijeru Abramovićeve. U centralnom delu sedela je umetnica dok su se naspram nje smenjivali posetioci.

Ova retrospektiva, inače prva u istoriji MoMA koja je posvećena performansu, već na samom otvaranju privukla je veliku medijsku pažnju. Otvaranje je bilo specifično i po tome što je na samom početku umetnica prekinula svoj „zavet mirovanja“ kada se pozdravila sa Ulayem, njenim dugogodišnjim partnerom i umetnikom sa kojim je uradila neke od najznačajnijih performansa. Ovaj par nije se video vše od dvadest godina pa je dirljiv susret izmamio aplauz prisutnih.

Prema proceni muzeja, ovu retrospektivu posetilo je oko pola miliona ljudi. Na stolici naspram umetnice smenilo se 1.400 ljudi, a osim susreta sa Ulayem, veliku pažnju medija privukli su i susreti sa velikim zvezdama današnjice kao što su Bjork, Lou Reed, Isabella Rosellini i Marisa Tomei.

Većina kritičara i medija imali su reči hvale za ovu instalaciju, ali je bilo i kritika. One su se najčešče svodile na problem reizvođenja performansa i njegove dugovečnosti. Naime, ova velika retrospektiva ima značaj u smislu predstavljanja umetnosti performansa u muzejskom kontekstu. Kritičari smatraju da se reizvođenjem performansa ne može obezbediti njegova dugovečnost zbog odsustva harizmatične umetnice.

Kao odgovor na kritike, Abramović je za 2. jun zakazala konferenciju čija će tema biti odnos originalnog performansa i njegovog ponovnog izvođenja. Na konferenciji u MoMA će govoriti i kustos tog muzeja Klaus Biesenbach, kao i mladi performeri koji su izvodili umetnicine performanse.

Marina Abramović rođena je 1946. godine u Beogradu. Studirala je na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti, a postdiplomske studije završila je na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu. Jugoslaviju napušta 1976. kada se seli u Amsterdam. Dobitnica je mnogih priznanja za svoje neobične i često šokantne performanse. Najznačajnija je nagrada „Zlatni lav“ za najboljeg umetnika koju je dobila 1997. godine na 48. Bijenalu u Veneciji, kada je izvela performans „Balkanski barok“.