SAD: Kako postati Vrhovni komandant?

Razgovor je imao ključnu temu za sve druge zemlje sveta, dok je samim Amerikancima ona obično manje važna: spoljnu politiku i bezbednost SAD. Kandidati GOP-a su od samog početka vreme koristili da što više i jače napadnu slabost predsednika Baraka Obame na ovom polju, a tek je poneko ponudio konkretnija rešenja.

Iranski nuklearni program

Herman Kejn: Energetska nezavisnost od Irana - nepoznavanje teme (Foto: Beta - 18.10.2011.)

Glavna tema je postao Iran i njegov nuklearni program, odnosno oklevanje predsednika SAD da ozbiljnije zapreti Iranu.

Herman Kejn (Herman Cain - 65), koji je i prvi odgovarao na pitanje šta bi učinio da spreči Iran da stvori nuklearno naoružanje, tvrdi da je najbolji način snažna podrška opoziciji u toj državi, kao i stvaranje energetske nezavisnosti (sic!): „Ako budemo imali strategiju energetske nezavisnosti, uticaćemo na cenu nafte na svetskom tržištu, jer Iran naftu ne koristi samo kao vrednost, nego i kao oružje,“ kaže nekadašnji biznismen i član upravnog odbora Banke Federalnih rezervi u Kanzas Sitiju.

Mit Romni: Spreman da pokrene rat protiv Irana (Foto: Beta - 12.11.2011.)

Nekadašnji guverner Masačusetsa Mit Romni (Mitt Romney - 64) smatra da treba podržati i opoziciju i ozbiljno zapretiti Iranu, a na kraju, ako je neophodno, i ostvariti pretnju. „Ukoliko ponovo izaberemo Baraka Obamu, Iran će imati nuklearno naoružanje”, iskoristio je priliku Mit Romni.

S njime se odmah saglasio i nekadašnji predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa Njut Gingrič (Newt Gingrich - 68), naglasivši da prvo treba koristit što više obaveštajne potencijale, uspostaviti što bolju koordinaciju s Izraelom i stvoriti ozbiljnu strategiju, poput američke, britanske i vatikanske za Sovjetski Savez. „(...) Ukoliko na kraju, uprkos svim ovim naporima, diktatura opstane, morate preduzeti sve mere da slomite njihov kapacitet da imaju nuklearno oružje,“ ocenjuje Njut Gingrič.

Ron Pol: Iran nije vredan rata (Foto: Beta - 18.10.2011.)

Glas koji se bitno razlikuje od „čopora GOP-a“ je kongresmen Ron Pol (Ron Paul - 76), koji je na pitanje da li je vredno ići u rat, odgovorio jasno: „Ne, to nije vredno toga“. Zagovarajući poštovanje procedure da svaka odluka tog tipa mora proći kroz Kongres, on kaže: „Bojim se da je ovo što se sada događa slično ratnoj propagandi vođenoj protiv Iraka“. Ron Pol podseća i na cenu rata od US$ 4 biliona za proteklih 10 godina.

Rik Peri: Budžet za pomoæ drugim državama - nula dolara (Foto: Beta - 18.10.2011.)

Guverner Teksasa Rik Peri (Rick Perry - 61) je pokrenuo nespomenutu temu - blokadu centralne banke Irana, čime bi se blokirala ekonomija te države. Za rat u Avganistanu je rekao: „Tamo se misija mora završiti. Ideja da ćemo tamo potrošiti blago i život mladih Amerikanaca za nebezbedni Avganistan je neprimerena“.

Senator iz Pensilvanije Rik Santorum (Rick Santorum - 53), s nestrpljenjem je podsetio na svoje angažovanja oko Irana još od 2004. godine. Još tada je predlagao značajniju podršku opoziciji, što je pretvoreno u Zakon o slobodi i pomoći Iranu, koji su predsednici Džordž Buš i Barak Obama ignorisali sa stanovišta odvajanja fondova.

Predstavnica u Kongresu iz Minesote i članica Obaveštajnog komiteta Kongresa Mišel Bakman (Michele Bachmann - 55) ocenjuje da je - za sada samo navodni - pokušaj Irana da razvije atomsko oružje jedan korak u borbi celog regiona protiv Izraela. Ona ceo taj proces povezuje kroz saradnju Sirije i grupa poput palestinskog Hamasa. „Postavljena je scena za svetsku pripremu nuklearnog rata protiv Izraela,” ocenjuje Mišel Bakman.

Rat u Avganistanu

Deset godina rata: Mudžahedin u Mazar-i-Šarifu (Foto: Beta - 08.11.2001.)

Rasprava se ubrzo preselila na Avganistan, gde se rat protiv talibana vodi već punih 10 godina.

Mišel Bakman je podsetila da je predsednik Barak Obama oklevao sa slanjem trupa u tu zemlju: umesto zahtevanih 40.000, poslao je 30.000 vojnika: „(...) Tada su naše trupe uradile najbolje što su mogle, otišle su na jug i suočile se sa situacijom u Provinciji Helmand.“ Zamerila je predsedniku Obami što je vreme misije ograničio na septembar 2012. godine i tako praktično rasterao saveznike iz borbe s „Hakanijevom grupom“.

Džon Hantsman (John Huntsman, Jr. - 51), koji ima zavidno diplomatsko iskustvo kao ambasador u Singapuru i NR Kini, i otac sedmoro dece, kaže da zagovara drugačiji pristup Avganistanu. „Vreme je da se vratimo kući. (…) Imali smo slobodne izbore 2004. godine. Iskorenili smo talibane. Razmontirali smo al-Kaidu. Ubili smo Osamu bin Ladena. Naša budućnost nije u Avganistanu. Budućnost ove nacije je kako smo pripremljeni za izazove XXI veka. To su ekonomija i školovanje. To će se ispoljiti u Azijsko-Pacifičkom regionu.“

Favorit u „republikanskom čoporu“ Mit Romni je na primeru Avganistana bio direktan: „Ne pregovaramo s teroristima. Neću da pregovaram s talibanima. O tome treba da odluče Avganistanci, kako će da postižu svoje ciljeve.“ Za povlačenje trupa tvrdi da komandanti na terenu misle da može da se povuče do 40.000 vojnika, ali da misija ne treba da se završi pre decembra 2012. godine.

Njut Gingrič tvrdi da je problem Avganistanom mnogo teži nego što Amerikanci sami sebi priznaju. Tvrdi da gerilci (talibani) opstaju, jer imaju sklonište: „To utočište je Pakistan. Nikada nećete zaustaviti talibane ako imaju gde da se kriju. (…) Mislim da ovo treba da bude mnogo veća diskusija koja, iskreno počinje u Pakistanu, a završava se u Iranu. Avganistan je između te dve države i najmanje je važan od te tri zemlje“.

Herman Kejn insistira da mora da se razmotri savezništvo s Pakistanom, i od te zemlje zatraži jasan stav o saradnji, uz verovanje da mora da se stvori regionalna strategija u kojoj učestvuju i SAD.

Posle razočaranja u prethodnoj debati (kada nije mogao da se seti u kojem ministarstvu bi mogao da se uštedi novac), guverner Teksasa Rik Peri je zablistao s novim predlogom. „Budžet za stranu pomoć u mom budžetu iznosi 0 dolara. Nula dolara.“ Guverner Teksasa je nastavio s ocenom da je Pakistan nepouzdan saveznik, i da slično treba uraditi i sa drugim zemljama koje ne podržavaju SAD. Kasnije sa na pitanje jedne gledateljke ispravio u ključnom pitanju: „Očigledno, Izrael je naš posebni saveznik,“ ali i ta zemlja će morati da obrazloži kako troši pomoć.

Mišel Bakman nije saglasna s povlačenjem američkih vojnika iz regiona, i podseća da Pakistan ima nuklearno naoružaje do kojeg bi srazmerno lako mogli doći talibani.

Finansiranje saveznika

Jusuf Raza Gilani: Pakistan - saveznik ili protivnik? (Foto: Beta - 14.07.2011.)

Tema koju je pokrenuo guverner Teksasa Rik Peri uskoro je otpočela sledeći krug diskusije. Pitanje o „nula dolara“ u budžetu za saveznike. Na pitanje o odvajanju sredstva u budžetu odgovorio je Njut Gingrič, kroz čije ruke je prošlo više godišnjih budžeta SAD.

„Svake godine počinjemo sa: 'Evo vaših US$ 3 milijarde [koliko se izdvajalo za Egipat], a sada da razmislimo?' Morate početi od nule i reći: 'Objasnite mi zašto bih vam dao i jedan peni'.“ Pri tome je, pre svega, mislio na Pakistan, u kojem se 6 godina krio Osama bin Laden, na jedan kilometar od vojne akademije.

Ipak, kako da Pakistanci budu prijatelji, ako je utvrđeno da podržavaju „Hakanijevu mrežu“, da su tokom 20 časova opsedali Ambasadu SAD u Kabulu? Šta se događa ako u Pakistanu nestane neki komad nuklearnog naoružanja? - bilo je pitanje za senatora Rika Santoruma.

Ukoliko ekstremne snage u toj zemlji prevladaju, „onda će kontrolisati zemlju i stvoriće istu situaciju kakva je sada u Iranu. Zato ne možemo biti neodlučni oo toga da li nam je Pakistan prijatelj. On mora biti naš prijatelj“, objašnjava Rik Santorum.

Kako razmišljati drugačije?

Bela kuæa: Kako biti „drugaèiji“ predsednik' (Foto: Beta - 12.09.2011.)

Pitanje jednog od voditelja programa je bilo vezano za „drugačije razmišljanje“ republikanskih kandidata kada se nađu U Ovalnoj sobi Bele kuće.

Njut Gingrič kaže da bi usvojio plan identičan onome koji su imali predsednika SAD Ronald Regan, papa Jovan Pavle II i britanska premijerka Margaret Tačer prema Sovjetskom Savezu, i takvu strategiju primenio na Iran, Severnu Koreju i, kako je objasnio, „uplitanje“ Ujedinjenih nacija kroz Agendu 21. On se zalaže za održavanje snaga Mornarice SAD, a ne njihovo smanjivanje.

Herman Kejn tvrdi da bi pažljivo saslušao svaku reč vojnih generala i članova Kabineta pre nego što donese značajnu vojnu odluku: „Znaćete da donosite ispravnu odluku kada razmotrite sve činjenice i pitate ih za alternative. (…) Ipak, na karju, ostaje na vrhovnom komandantu da donese odluku“, kaže Herman Kejn.

Kako izgraditi novi model vođstva i kako odlučiti drugačije, uprkos savetima saradnika i vojnih generala?

Senator Rik Santorum ima dva dela rešenja. Prvi: „Na položaj predsednika ću doći s vrlo jasnom agendom. Okupiću ljude koji dele moje mišljenje“. Drugi: „Onda ću nastaviti tako što ću uraditi ono što sam rekao“. No, šta čini dve ključne tačke njegove agende? „Prvo: Iran ne sme da ima nuklearno naoružanje.“ Potvrđujući da govori ono što misli, senator iz Pensilvanije kaže: „Mrtvi naučnici se pojavlju u Rusiji i Iranu. Pojavljuju se kompjuterski virusi. U postrojenjima ima nekih problema. Nadam se da su to umešane Sjedinjene Američke Države“.

Pokušavši da ispravi neoprostivu grešku iz prethodne debate, da ne može da se seti trećeg ministarstva koje bi ukinuo, i rekao famozno 'Ups!', Rik Santorum je napravio novu grešku oko Državne garde: „Već 10 godina sam vrhovni komandant preko 20.000 individua u Državi Teksas, jer smo imali zadatke zbog prirodnih nesreća ili misije u borbenim zonama. (sic!)“ Tvrdeći da je „vrhovni komandant“ Garde Države Teksas, Rik Santorum je prisvojio funkciju koja mu kao senatoru ne pripada, ali nije odgovorio na pitanje kome bi poverio nuklearno naoružanje umesto Ministarstvu energetike.

Mit Romni veruje da je moguće biti „drugačiji“ u Beloj kući: „Moja spoljna politika je jasna. Ubeđen sam da ovaj vek mora da bude Američki vek, u kojem Amerika ima najjače vrednosti, najjaču ekonomiju i najjaču vojsku“. On veruje da Amerika treba da vodi svet i zato: „Sve što budem uradio, Ameriku će učiniti jačom“.

Zarobljenici: šta je mučenje, a šta nije?

Zalivanje vodom

Herman Kejn je dobio pitanje vezano za mučenje vojnih i drugih zarobljenika, na koje odgovorio da ima „ima puno poverenje u sud vojnih lidera da odluče šta je tortura, a šta nije torura“. Konkretnije: da li je zalivanje lica vodom preko tkanine (waterboarding) mučenje? - „Da, vratio bih tu meru. Za mene to nije mučenje. Ja to vidim kao unapređenu tehniku ispitivanja“, kaže Herman Kejn.

S tim se brzo saglasila i najkonzervatnija osoba u „čoporu GOP-a“, Mišel Bakman: „Da sam predsednica, bila bih voljna da se koristi waterboarding. Mislim da je bilo vrlo efikasno. Našoj zemlji je obezbedilo informacije“. Tvrdeći da je za vreme predsednika Obame nestalo zatvora za teroriste (što je greška, jer broj zatvora u stvarnosti povećan), Mišel Bakman je u rečnik vratila jedan izraz: „Moja strategija će biti takva da ćemo mi pobediti u Ratu teroru (War on Terror)“.

„Zalivanje vodom je mučenje. Ono je ilegalno prema našim i međunarodnim zakonima. Ono je i nemoralno. I vrlo je neprkatično. Nemate dokaza da njime dobijate pouzdane dokaze“, bio je dogovor kongresmena Rona Pola, koji je celu ideju mučenja ocenio kao „ne-američku“.

Slično misli i Džon Hantsman, koji je kao ambasador dosta vremena poroveo u drugim državama: „Krnjimo naš ugled u svetu i vrednosti koje širimo, među njima slobodu, demokratiju, ljudska prava i otvoreno tržište - ako mučimo. Ne smemo da mučimo. Zalivanje je mučenje“.

Kada su u oktobru Jemenu ubijena trojica američkih državljana, ispostavilo se da je odluku o tome doneo predsednik SAD Barak Obama. Da li je prihvatljivo da američki predsednik sam donese odluku da se ubije američki državljanin osumnjičen za terorizam?

Nekadašnji guverner Masačusetsa Mit Romni kaže: „Apsolutno. U ovom slučaju, reč je o individui koja je stala na stranu grupe koja je objavila rat Sjedinjenim Američkim Državama.“

Njut Gingrič objašnjava da je taj slučaj opravdan i čak u skladu sa zakonom: „On nije osumnjičen za terorizam. (…) On je proglašen krivim na panelu koji ga je proučio [slučaj] i izvestio predsednika.“ Tvrdeći reč da je o „primeni zakona“, nakada predsedavajući Predstavničkom domu Kongresa ocenjuje: „Ukoliko se ukjljučite u rat protiv SAD, vi ste neprijateljski borac. Nemate nikakva građanska prva od SAD. Ne možete ići pred sud. (…) Pokretanje rata protiv SAD je van krivičnog zakona. To je čin rata i s njim treba postupati kao s činom rata. Ipsravna je stvar u činu rata je ubiti nekog ko pokušava da vas ubije“.

Hermna Kejn i Rik Santorum su izrazili svoju podršku za održavanje zatvora u Gvantanamu, Kuba, jer setamo ispitivanjem zatvorenika dobjaju važne informacije.

Podrške tome nema od Rona Pola: „Mislim da je to has zato što imamo lošu spoljnu politiku. Pretvaramo se da smo u ratu. Nismo objavili rat, ali smo u ratu (…) i zato nema granica. Zato činimo takva zverstva. Razmišljamo van granica zakona. Završili smo s ubistvom, dozvoljavajući predsedniku da odluči ko će biti ubijen?“ Ron Pol podseća da je jedan od trojice ubijenih imao samo 16 godina. (…) Ako dajemo moć predsedniku da bude tužilac i dželat, sudija i porota, bolje je da to pažljivo pogledamo pre nego što automatski podržimo tako nešto.

Rik Santorum je takođe podržao ideju o „tvrđem“ ispitivanju zatvorenika, zbog opasnosti da Amerikanci budu ubijeni, tvrdeći da je zemlja u ratu. Odgovor Mišel Bakman Ronu Polu je bio vezan za činjenicu da je s tim ovlašćenjem ubijen i Osama bin Laden.

Ron Pol: „Glasao sam za ovlašćenje da se juri Bin Laden. Smeta mi što je bilo potrebno deset godina, jer smo skrenuli pažnju od njega. Ipak to je drugačije od ubijanja američkih državljana.“

Odnosi s „Crvenim džinom“

Odbrana on-line: Tehnološki rat s Kinom (Foto: Arhiv B92)

Voditelj programa je temu odnosa s Narodnom Republikom Kinom pokrenuo kroz pitanje o tome da iz Kine potiču napadi preko Interneta kojima se otimaju intelektualna prava vredna mnogo milijardi dolara. Pitanje Riku Periju je bilo s time povezano - da li su SAD u finansijskom ratu s Kinom?

Posle dugog uvoda o tome da ne veruje da će XXI vek biti Vek Kine, guverner Teksasa je kratko odgovorio: „(...) Moramo koristiti sve resurse - privatni sektor da sarađuje s vlastima. Uspostavljanje kibernetske komande (Cyber command) 2010. godine je bio dobar početak. Vođenje tog rata će biti jedan od većih izazova sledećeg predsednika SAD.“

Mit Romni veruje da s Kinom treba postupati kroz zahteve tržišta, jer je „trgovina interes Kine“, tko što će se, uslovno rečeno, trgovati u političkom smislu: „Imamo nešto što je njima neophodno, a to je pristup našem tržištu i tržištima naših prijatelja širom sveta. Moramo ih naterati da shvate da, ako žele da imaju slobodan i otvoren pristup tržištima, moraju da poštuju pravila igre“. Mit Rmni naglašava da ne sme da se dozvoli krađa intelektualnih prava kao ni da Kinezi manipulišu vrednošću juana u svoju korist.

Kao nekadašnji ambasador u Kini, Džon Hantsman umesto trgovinskog rata ima drugo rešenje: „Treba da dopremo do naših saveznika i pojedinaca u Kini. To su mladi ljudi. Njih zovu 'generacija Interneta'. Internet u Kini koristi 500 miliona ljudi“.

SAD i „Arapsko proleće“

Damask: Pozicija Bašara al-Asada nije oslabljena (Foto: Beta - 12.10.2011.)

„Arapsko proleće“ je u različitim državama arpaksog sveta dalo različite rezultate: od pada Hosnija Mubaraka, preko ubistva pukovnika Muamera el-Gadafija, do dugotrajnog sukoba u Siriji, koji se nikako ne završava. Posle odluke Arapske lige da suspenduje članstvo Sirije, postvalja se pitanje uloge SAD u celom procesu?

Herman Kejn veruje da je predsednik Barak Obama pogrešio u svakom pojedinom slučaju: Libije, Egipta, Jemena, i da se daje podrška Muslimanskoj braći u Egiptu, i da se traži smena predsednika Jemena, koji je američki saveznik. Ipak, Herman Kejn nije ponudi svoja rešenja.

Njut Gingrič veruje da je greška bila tražiti ostavku egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka: „Ironija je da je Mubaraka - koji je godinama bio naš saveznik, koji je činio sve da pomogne SAD, koji nam je pomogao u kampanjama u Iraku, koji je učinio doslovno sve što smo od njega tražili - adminsitracija preko noći odbacila na na čin koji je svetu signalizovao: 'Ne oslanjate se na SAD, jer će vas oni napustiti za čas, ako tako hoće'.“ Njut Gingrič je nezadovoljan mekanim odnosom prema predsedniku Sirije Bašaru al-Asadu, koji je saveznik Irana.

Kongresmen Ron Pol je bio drugačijeg mišljenja: „Mislim da bi to bila greška. Milsim da Sirijici moraju da odluče šta će sa svojom zemljom“. Kao razloge za nemešanje u poslove drugih država, on navodi sledeće: „To što mi utrčavamo u sred [sukoba], i podržavamo različite diktatore - zbog toga upadamo u ove nevolje. Tamo treba da se ide s tajnim operacijama. Ako imate vojsku, to je skupo i nije dobra ideja“, objašnjava Ron Pol.

Da li je vreme da ode Bašar al-Asad i da li to vojska treba da uradi?

Mit Romni: „Naravno da je vreme da se završi Asadova diktatura. Treba da koristimo tajne operacije“. On podseća da je Sirija jedini arapski saveznik Irana, koji još naoružava i Hezbolah u Libanu. Suzbijanje uticaja Sirije bi bila velika pomoć Turskoj i Saudijskoj Arabiji u pritisku na Bašara al-Asada.

---- Ostatak rasprave u trajanju od 30 minuta je bio posvećen pitanjima dvoje senatora iz Južne Karoline, većinom vezana za unutrašnju politiku i štednju u budžetu.