Besplatno obrazovanje i vrhunski rezultati

Ekipa B92 posetila je Viki školu za obrazovanje nastavnika. Pored toga što pruža osnovno i srednje obrazovanje, ta škola služi i za obaveznu praksu budućih nastavnika.

Stariji đaci su nam rekli da se posebno vodi računa o praktičnoj nastavi:

"Imamo razne projekte, na primer časove popa i roka. Snimamo pesme koje smo uvežbali i posle toga sviramo u školi."

Značajno mesto, prema njihovim rečima, zauzima i učenje stranih jezika:

"Švedski, nemački, španski i naravno engleski, tako da ih je ukupno četiri."

A ne mogu se požaliti ni na atmosferu u školi:

"Svi su opušteni, i nastavnici i đaci. Ali naravno to je srednja škola, mora mnogo da se uči i dosta je domaćih zadataka."

Finski školarci su, za razliku od srpskih, poslednjih godina u samom vrhu PISA testiranja. Udžbenici i đačka ishrana su besplatni, školama je zabranjeno da od roditelja prikupljaju bilo kakav novac.

Zamenica direktorke Viki srednje škole Meri Auvinen kaže da se obrazovanje nastavnika sastoji iz nekoliko koraka.

"Ključna stvar koja Finsku razlikuje od drugih zemalja je to što svako ko želi da ima stalnu dozvolu za posao nastavnika mora da ima univerzitetsku diplomu iz obrazovanja", kaže ona.

"Uz to je potrebna diploma za konkretni školski predmet, ali i praksa koja se obavlja u centrima za obuku nastavnika", objašnjava Meri Auvinen.

Koliko je praksa važna videli smo i u Alto fabrici dizajna, koja predstavlja eksprimentalni program istoimenog univerziteta.

Vlada je student arhitekture koji je u Finsku došao iz Beograda i radi na projektovanju kuća za stanovništvo čiji su domovi ugroženi elementarnim nepogodama.

"Što se crta to se pravi u roku od sedam dana. Znači nema te velike razlike što se tiče bar mog fakulteta – Arhitektonskog fakulteta u Beogradu – retko dolazi do realizacije. To se uglavnom završava na maketama, koje su najmaterjalniji oblik ideje. Ovde ćemo mi praktično izvesti projekat cela kuća će postojati", objašnjava Vlada.

S druge strane, profesionalni modelar Kari, koji radi sa studentima, pokušao je prijatelju da ispuni neobičnu želju.

Kako nam je objasnio, njegov drugar želi da na vrhu četkice za zube ima svetlo, kako bi bio uveren da ih je dobro oprao. Inače, Kari je ranije radio za "Nokiju".

"Dao mi je njegov grub koncept. Vidite prostor za baterije, četkicu i svetlo. Tako da sam je ja pretvorio u proizvod koji je sastavljen iz dva dela. Ima mesto za baterije, prekidač i svetlo. Pošto je budem završio, biće ofarbana i odgovaraće onome što je tražio", kaže Kari.

U skladu sa državnom politikom Finske, školovanje na ovom, ali i bilo kom drugom univerzitetu je potpuno besplatno za domaće studente i državljane EU. Ipak, istraživanja koja se ovde sprovode su skupa, pa u pomoć priskaču mnoge kompanije poput "Nokije" i "Konea", koje za istraživačke projekte daju po 15.000 evra.

Finska u obrazovanje jednog stanovnika godišnje ulaže oko 1.100 evra što je međutim manje od SAD i Južne Koreje.

Novac pametnije raspoređuju jer kako kažu u obrazovnom nacionalnom savetu, osnova sistema je jednakost i pravednost.