Sunčanje kao opasnost

Zaštitni faktor bi trebalo da bude veći od 20, da se nanese dovoljno kreme i to na svakih sat vremena, tvrde stručnjaci. Dilema da li treba koristiti zaštitne preparate ne postoji, a istraživanja pokazuju da se svega 37 odsto ljudi na ovaj način štiti od sunca.

Decu bi osim krema trebalo da štite i šeširići i naočari, a za bebe do 12 meseci se uopšte ne preporučuje odlazak na more ili u sredine sa visokom temperaturom. Dermatovenerologinja Vesna Mikulić, tvrdi da nije reč o farmaceutskim izmišljotinama, već da položaj ozonske rupe i ove godine potvrđuje da se svi moraju štititi od sunca. Posebnu pažnju skreće poklonicima bronzanog tena.

"Pri delovanju sunca na kožu, ona se brani tako što potamni. Melanin se u koži povećava i dobijemo onu lepu boju koja je sad 'aut' a ne 'in', mada to mnogi ne shvataju. Druga stvar je da se koža zadeblja, i trece, smanjuje se lokalni imunitet kože", kaže Mikulićeva.

Manje je poznato da sunčevi zraci prodiru i kroz oblake, pa je tako neznatno umanjena njihova štetnost. Neoprezno sunčanje, zbog visokog indeksa zračenja, može dovesti do opekotina, starenja kože pa čak i pojave raka.

U Srbiji se godišnje registruje oko 3.000 obolelih od raka kože, dok lekari procenjuju da je stvaran broj obolelih deset puta veći. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da u narednih deset godina čovečanstvu preti povećanje broja kožnih oboljenja.

"Ukoliko se ipak izlažete Suncu u periodu od 10 do 17 časova, nemojte izlaziti bez dugih rukava, koristite naočare čija stakla imaju zaštitu od UV zračenja i šešire", poručuju stručnjaci.