Godisnjica masakra u Srebrenici

Masakr nad oko 7.000 srebrenickih Muslimana su od 11. do 16. jula 1995. godine pocinile jedinice vojske i policije bosanskih Srba uz ucesce JNA. Kao saucesnici tog zlocina navode se i vojnici UNPROFOR, preciznije holandskog bataljona, zbog cega je holandska vlada premijera Vima Koka pocetkom aprila ove godine podnela kolektivnu ostavku. Do tog cina doslo je nakon izvestaja holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju koji nije dokazao direktnu odgovornost rezima Slobodana Milosevica za dogadjaje u Srebrenici. Milosevic je naveo da je iz budzeta Srbije finansirana Vojska Republike Srpske, a u deportaciji Srebrenicana ucestvovali su i autobusi mnogih gradova u Srbiji. O tome govori i dokumentarni zapis u kom je zabelezena atmosfera sa proslogodisnjeg skupa u Potocarima, razgovor sa Nevenom Bajalicom, saradnikom Holandskog instituta za ratnu dokumentaciju i sa prezivelim Srebrenicanima Hasanom Muhanovicem, Emirom Suljagicem, Kadom Hotic i Zumrom Sehomerovic.

Imena nestalih u Srebrenici jula 1995. (Fonet)

"Genocid koji je ovde pocinjen, nije mogao biti pocinjen u ime Boga, niti u ime covecnosti ili prava", kaze Muhanovic.

Emir Suljagic: "Ovo je mesto gde, kada dodjem, vidim lice svog brata koji je tada imao 17 godina, koji me je molio, zapravo, nije me ni molio. Ja sam plakao zbog njega, a on je bio jako hrabar tih dana. Ja sam molio Holandjane da ga ostave ovde u bazi i kad je on video da ja njih molim, prakticno na kolenima, on je rekao: 'Nemoj vise da ih molis, ja idem'".

Kada Hotic: "Dosli smo u Potocare, jer su nas dole pozvali vojnici UN, holandskog bataljona, da se dole sklonimo, navodno da nam je dole bezbedno. Nas su stvarno napali, i Novosadski u Uzicki i Valjevski korpus i Drinski. Mom muzu stavise cev puscanu za vrat, ja samo pogledah za njim, on ode brzo, ode, ode, a ja nista ne kazem. Udje u autobus, autobus ide. Vozac je stavio kasetu, svira kaseta, a on pogleda po nama, pa shvati da nam nije do muzike. Svi su autobusi, i 'Strela' Valjevo, i '7. juli' Sabac, i 'Lasta', i zvornicki 'Transport', svi su bili ukljuceni u taj prevoz".

Memorijal zrtvama (Fonet)

Zumra Sehomerovic: "Siguran sam samo u jedno, preziveli nikad nece biti blize izvinjenju, od ovoga sto je rekao Vim Kok. Voleo bih da jednog dana vidim nekog da pred sudom odgovara za to, sto je izabrao da ne zna, sto je izabrao da ne bude covek, zato sto je mislio da mu treba naredjenje da bude covek. Dvanaestog jula su u Potocarima ubijani muskarci. Oni nisu isli u proboj. Oni su dosli da se tu predaju. Oni su dosli tu trazeci zastitu holandskog bataljona. Mi smo dosli da stavljamo svoje zivote u njihove ruke, a vec 11. uvece, dobar deo njih, negde oko 100, odvedeni su u jednu kucu koja je bila do baze i muceni. Postoji i svedocenje jednog holandskog vojnika koji je usao unutra i video coveka obesenog za noge, ubijenog. Sudjenje Radislavu Krsticu, ja cu to ponoviti, jeste dokazalo da su snage bosanskih Srba od prvog trenutka znale sta biti cinjeno muskarcima. Jedna francuska novinarka je 1993. godine, kada je Srebrenica svedena na ono sto ce postati sigurna zona, razgovarala s Vinkom Pandurovicem, tadasnjim zapovednikom Zvornicke brigade Vojske Republike Srpske, jednim od optuzenih, koji je rekao: 'Sve muskarce cemo pobiti'. Voleo bih da jednom neko kaze, ali imenom i prezimenom, kada, gde, kako. Voleo bih da dobijem i odgovor zasto, u vrazju mater. Zasto ja kada pogledam sliku svog razreda iz srednje skole, zasto sam ja jedini jos ziv?".

I holandski vojnici ucestvovali u etnickom ciscenju

Srebrenicke zene oplakuju svoje najmilije (Fonet)

Nevena Bajalica, saradnik Holandskog instituta za ratnu dokumentaciju, kaze: "Mislim da je bitno da se kaze da holandski vojnici jesu aktivno ucestvovali u etnickom ciscenju time sto su pomagali evakuaciju, deportaciju, odvajanje muskaraca i zena. Postojao je strah od toga, ali je ipak odluceno da je bolje spreciti humanitarnu nesrecu i pomoci ljudima u nekom smislu, pa makar dobili i taj predznak. Koristili smo izvestaje holandskog bataljona, armije BiH i Drinskog korpusa i o tim pregovorima, i o toj neuspeloj demilitarizaciji, i o tome da su Srbi zeleli da oslobode trupe da bi mogli da ih koriste na drugom podrucju. Armija BiH se trudila da sto vise zadrzi srpske trupe oko enklave, pa su zato i namerno izvodjene akcije po lokalnim selima, da bi mogli da oslobode front prema Sarajevu. Sva ta ubistva, sve te zlocine je pocinila jedinica Drinskog korpusa, specijalne policije, ako smem da generalizujem, bosanski Srbi".

Izvestaju holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju prethodili su i izvestaji francuskog parlamenta kao i Ujedinjenih nacija. Svi oni govore o odgovornosti medjunarodne zajednice za masakr u Srebrenici. U Skupstini Srbije buru oko Srebrenice pokrenulo je prikazivanje dokumentarnog filma BBC “Krik iz groba” na RTS, ali se ona ubrzo stisala. Jugoslovenska Komisija za istinu i pomirenje najavila je da ce prvi velik zlocin kojim ce se baviti biti upravo Srebrenica. U okviru toga, Komisija je za septembar najavila svedocenje prezivelih Srebrenicana u centru "Sava".

General Krstic osudjen je u Hagu na 46 godina zatvora zbog Srebrenice (Fonet)

Predsednik Komisije za trazenje nestalih u BiH Amor Masovic kaze da se ni danas ne zna tacan broj srebrenickih zrtava. Navodeci da na tome upravo radi ekspertska grupa u Sarajevu, koju cine predstavnici Medjunarodne komisije za nestale, sarajevskog Instituta za ratne zlocine, Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta, Instituta za nestale i Drzavna komija za trazenje nestalih, Masovic ipak navodi sledece: "Ono sto se pouzdano moze reci jeste da taj broj nije manji od 8.200 zrtava i verovatno ne prelazi broj od 10.701 zrtve, kojim raspolazu porodice koje su prezivele masakr, odnosno genocid u Srebrenici. Sto se tice ekshumiranih zrtava, sigurno je da je ekshumirano vise od 4.000, ali tacan broj ne moze biti utvrdjen, jer je velika vecina zrtava ekshumirana iz dvadesetak sekundarnih masovnih grobnica, po naredbi vojnih i politickih lidera bosanskih Srba. Zrtve su uz pomoc teskih masina premestene u manje grobnice, pri tome je doslo do unistavanja delova zrtava. Desilo se, i to je vec nedvosmisleno utvrdjeno, da su posmrtni ostaci jedne te iste zrtve pronadjeni na 2 lokaliteta, medjusobno udaljena vise od 30 kilometara", kaze Masovic. Prema njegovim recima, upravo zbog protoka vremena i unistavanja dokaza, do sada je identifikovano samo 300 srebrenickih zrtava.

 Za zlocin genocida u Srebrenici pred Haskim tribunalom je u avgustu prosle godine osudjen general VRS Radislav Krstic, na kaznu od 46 godina zatvora. Bosanski Hrvat Drazen Erdemovic, na sudjenju u Hagu, priznao je da je ubio preko 120 muskaraca iz Srebrenice i osudjen je na kaznu od 5 godina zatvora. Predsednik bratunackog SDS Miroslav Deronjic, koji je uhapsen 7. jula ove godine, pod optuzbom za zlocine nad bratunackim muslimanima, pojavljuje se i na snimcima i dokumentima vezanim za masakr u Srebrenici. Haski tribunal je do sada za Srebrenicu optuzio Ratka Mladica, Radovana Karadzica i Radislava Krstica.