Svetski Socijalni Forum ili Svetski Ekonomski Forum?

Geografija savremenog "antiglobalističkog " pokreta otkriva levici jedan novi svetsko-politički pejsaž. To je upravo obrnut istorijski trend u odnosu na predviđanja Isaka Dojčera o premeštanju antikapitalistickog pokreta iz zapadne Evrope prema Rusiji i Kini. Na istorijskoj pozadini ove velike transformacije ispisani su uzroci koji su, u nizu zemljotresa, srušili Sovjetski Savez; doveli do osiromašenja Trećeg sveta; usmerili Kinu na put pragamatične integracije sa kapitalističkim tržištem; provocirali krizu identiteta - a odmah potom i političku krizu - u socijaldemokratijama i velikim komunističkim partijama. Čitava topografija levice nestala je u ovom istorijskom prelomu. Iz njenih ruševina - u Čjapasu, Porto Alegreu, Sijetlu, Đenovi i Barseloni - nastao je pokret koji se suprotstavlja neoliberalnoj globalizaciji.

Ovaj pokret upozorava na sasvim drugačiji ideološki, politički i geografski profil:

Čjapas je siromašna regija južnog Meksika. Sijetl - simbol severno-američkog sajber postmodernizma. Porto Alegre - evropski grad brazilskog juga na čijem se čelu već godinama nalazi Radnička partija koja je, zahvaljujući uspehu  participativnog budzeta, došla na vlast u Brazilu nakon što je Luis Injacio "Lula" de Silva u januaru postao predsednik savezne države. Do kakvih je to stremljenja moglo doći naočigled ovakvih društvenih i geografskih razlika? I to u zemlji bez levičarskih tradicija, u Brazilu, gde je grad Porto Alegre postao znamen novog društvenog pokreta, grad u kojem su, kako ističu brazilski mediji, "okupljene nade sveta." 

Radnička partija Brazila amalgamisala je progresivne elemente katoličke crkve - oblikovane u znaku teologije oslobodjenja - sa pokretom za gradjanska prava, sa trockistima, maoistima, bivšim gerilcima i Lulinim sindikalcima koji su ga kandidovali za predsednika od 1989. godine. Uloga ove partije se postepeno menjala: zajedno sa drugim socijalnim pokretima, pre svega sa “bezemljasima” (MST), ona se kroz borbu protiv diktature okretala nacionalnoj alternativi nadirućoj neoliberalnoj demokratiji, tražeći lek za najveće socijalne razlike u svetskim razmerama. Pre trijumfa na januarskim predsedničkim izborima, Radnička partija je osvojila niz municipalnih izbora i pobrala velike simpatije u narodu kako zbog svoje saradnje sa narodnim pokretima, tako i zbog svoje socijalne politike i tzv. participativnih budžeta. Koncept participativnog budžeta podrazumeva sistem drugačije alokacije municipalnih sredstava: on počiva na saradnji gradske skupštine i lokalnih, susednih skupština. Ovaj proces je istrgao budžetske rasprave iz tehnokratske i legislativne sfere, dozvoljavajući javnu debatu o prioritetima i svim socijalnim i političkim implikacijama. Skupštine odlučuju kuda odlazi novac; one nadgledaju sve i sumiraju rezultate na kraju godine. Upravo je to bio najvažniji izborni adut Radničke partije koji je doveo Lulu na mesto predsednika države.

Nove tendencije

Kada je ideja o održavanju Svetskog Socijalnog Foruma bila prvi put inaugurisana  - kao opozicija Svetskom Ekonomskom Forumu u Davosu -, Bernar Kasen, direktor uticajnog časopisa Le Monde Diplomatique, predložio je da se Forum sastane u Porto Alegreu - u gradu Trećeg Sveta ciji su participativni budžeti postali omiljena alternativa neoliberalnom organizovanju ekonomije.  Kada je reč o osnivanju Foruma, moguće je prepoznati dve tendencije. Prva je vezana za političke partije i sindikate, kao i za internacionalne nevladine organizacije. Tako se, u organizaciji tri dosadašnja foruma, učestvovali NVO, zatim sindikalna unija (CUT) i pokret bezemljaša (MST), povezani sa tzv. tvrdim jezgrom Radničke partije. Druga je vezana za jedan sasvim drugačiji politički prostor, za antiglobalistički pokret koji se svetu spektakularno predstavio u Sijetlu 1999. godine. Hroničari ovog pokreta, koji Noam Čomski smatra "jedinstvenim u ljudskoj istoriji", obično vide dve tendencije u procesu njegovog formiranju: jedna bi se mogla nazvati tradicionalno levičarskom, i ona je vezana za političke partije i sindikate. Druga, nesumnjivo mnogo zanimljivija i intrigantnija,  nalazi svoje ishodište u zapatističkoj pobuni u Čjapasu 1994. godine, kada je, od strane "svih pobunjenika sveta", objavljen "svetski rat neoliberalizmu", sa lozinkom "protiv neoliberalizma, za ljudsko dostojanstvo".

Ova dimenzija novog društvenog pokreta ima, opet, tri distinktivne karakteristike: to su globalni dani akcije (demonstracije), nezavisni aktivistički mediji i taktički model direktne akcije. Globalna narodna mreža (Peoples Global Action) predstavlja mesto okupljanja postkapitalističkih inicijativa koje se, prožete "argentinskim duhom", kreću van prostora konvencionalne politike, tj. politike političkih partija, razvijajući taktike socijalne neposlušnosti i težeći idealu "politike odozdo, politike bez moći". Svetski Socijalni Forum predstavlja mesto gde se ove dve komponente alter-globalističkog pokreta susreću, u dijalogu, pokušavajuci, manje ili vise uspešno, da održe ideju "pokreta više pokreta" i "sveta u kojem ima mesta za više svetova": da zajednički osmisle alternativu neoliberalnom projektu korporativne globalizacije siromaštva.

Zbog toga se Svetski Socijalni Forumi i održavaju pod nazivom uzetim iz zapatističke tradicije: drugačiji svet je moguć; zbog toga su i deplasirani svi napori medija da pokret nazovu"antiglobalističkim" i tako diskredituju; zbog toga su najzad - zbog prisustva, dakle, jedne sasvim nove istorijske dinamike - sasvim pogrešna i poređenja Foruma sa Internacionalom, Bandunskom Konferencijom ili Vudstokom (omiljena komparacija “mejnstrim” medija), budući da ona ne uspevaju da opišu istorijsku specifičnost foruma: neobičnu kombinaciju elemenata koji konstituišu jednu "novu subjektivnost" u borbi protiv neoliberalizma.

Virtuelni parlament

Kako veli Nik Darden, "akutna politička kriza, ekonomsko osiromašenje, nasilni ‘dans makabr’ globalne elite, marginalizacija najvećeg dela čovečanstva koji živi u gladi, nesigurnosti i ratu, dovela je do ujedinjenja sasvim različitih grupa i pojedinaca u poket koji, izvesno, predstavlja najveći društveni pokret u istoriji". Forumi, kao institucije ovog novog pokreta, počeli su da se regionalizuju: na Evropskom socijalnom forumu u Firenci učestvovalo je oko milion ljudi. Sve je prihvaćenija ideja da se u čitavom svetu organizuju socijalni forumi koji bi delovali na lokalnom nivou: poštujući lokalnu autonomiju, organizovani u federalne strukture, oni bi podrivale i, na koncu, učinili suvišnim Svetski poredak koji nam nameću ljudi što sebe nazivaju "gospodarima sveta". Dakle, iako su forumi nastali kao neka vrsta opozicije Svetskom Ekonomskom Forumu, pogrešno je reći da je Porto Alegre samo “Forum protiv Davosa". To bi, uostalom, pretpostavljalo da je Davos prima facie neka legitimna institucija. Zato je ispravnije reći da je Davos " kontra Porto Alegre". Dok Davos predstavlja internacionalu dominantnih, skup ljudi koje niko nije izabrao a koji sebe ipak vide kao "gospodare sveta", dotle je Porto Alegre skup narodnih organizacija što nudi sliku sveta organizovanu drugačije od one koju nam nameću Mastersi.

Ovakve konfrontacije su opšta mesta u istoriji čovečanstva. To nam daje za pravo da se s optimizmom prisetimo kako je borba naroda protiv nelegitimnih i neizabranih koncentracija moći – kakva je ona u Davosu - uvek bila uspešna. Gospodari sveta su ovoga svesni; veoma su zabrinuti zbog postojanja Svetskog Socijalnog Foruma i "antiglobalističkog pokreta" - propagandnog termina koji bi, ponavljam, trebalo izbegavati, pošto sam SSF predstavlja najkonstruktivniji primer jedne drugačije  globalizacije. To je globalizacija koja se suprotstavlja onoj neoliberalnoj, onoj što nas sve oštrije stavlja pred izbor "neoliberalizam ili demokratija". Finansijska liberalizacija sužava mogućnost demokratske participacije. Ona dozvoljava stvaranje jednog "virtualnog parlamenta" velikog biznisa koji ima pravo veta na odluke vlada.

Naravno da se ovo odnosi na sve komponente neoliberalizma, koji, u suštini, vodi redukciji demokratskog učešća, prenoseći odluke iz demokratske arene ka privatnim tiranijama. Trgovinski sporazum GATS, koji se dogovara u tajnosti, uopšte se ne odnosi na trgovinu već na redukciju prostora demokratskog učešća i izbora.

Bolje raspoloženje za drugačiji svet

Prvi Svetski Socijalni Forum, održan 2000, kojem je prisustvovalo oko 20 000 ljudi, bio je posvećen analizi neoliberalizma. Drugi Svetski Socijalni Forum, održan naredne godine uz prisustvo 70 000 ljudi, bio je posvećen konkretnim alternativama - kretanju od "opozicije ka "propozociji". Ovogodišnji Forum je okupio više od 100 000 ljudi,  tematizujući dva problema: život posle kapitalizma i borbu protiv rata, ili, preciznije, mobilizaciju protiv rata u Iraku.

U Davosu je, kašu “mejnstrim” mediji, raspolozenje bilo mračno. U Porto Alegreu je bilo uzbudljivo, buntovno i optimistično. Osnovna tema Svetskog Ekonomskog Foruma, ne bez razloga, bila je "izgradnja poverenja". Za to postoje dobri razlozi. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je poverenje u svetske lidere dramatično opalo. Lamentacija nad razlikama izmedju "stare" Evrope ( koja ne podržava, barem ne bezrezervno, predstojeći genocid u Iraku) i nove Evrope ( koja podržava, bezuslovno, predstojeci genocid u Iraku), ne može sakriti činjenicu da se u Nemackoj ratu suprotstavlja 70 posto stanovništva, u Britaniji preko 50, u Italiji oko 80 posto. A možda je tačno, kako veli jedan američki zvaničnik, opisujući vrlo precizno suštinu kapitalističke demokratije, da nemački establišment “uopšte nije razumeo demokratiju", budući  da živi u "strahu od svojih glasača".

Glasači su, međutim,  razumeli da  neoliberalna globalizacija, nadire na tri fronta: ekonomskom, ideološkom i vojnom.  Jedanaesti septembar je omogućio implementaciju strateških planova za zauzimanje iračkih zaliha nafte koje, počev od 1945, Stejt Dipartment opisuje kao “veličanstven izvor strateške moći i jednu od najvećih materijalnih nagrada u ljudskoj istoriji". Suština napada na Irak upravo je  kontrola nad "materijalnom nagradom" i "veličanstvenim izvorom strateške moći", a ona je samo uvod u "unilateralnu svetsku dominaciju" - cilj koji je sada otvoreno najavljen.

Pa ipak, ovogodišnji Svetski Socijalni Forum - koji se iduće godine seli u Indiju – daje povoda za oprezni optimizam. Tu je, najpre, prisustvo velikog broja predstavnika socijalnih pokreta, aktivista, angažovanih intelektualaca, koji predstavljaju inspiraciju za pokret: spomenuću samo Eduarda Galeana, Noama Čomskog i Arundati Roj. Kratki osvrt na ovogodišnji Svetski Socijalni Forum možda najbolje završavaju reci književnice Arundati Roj iz njenog govora Suprotstavljanje imperiji:

“Kada Džordž Bus kaže da ste ili sa nama ili sa teroristima, mi možemo reći: ne hvala. Možemo mu staviti do znanja da svet ne zeli da bira izmedju Miki Mausa i ludih muslimanskih mula. Naša strategija ne bi trebalo da bude samo suprotstavljanje imperiji; treba da joj postavimo zasedu. Da je lišimo kiseonika. Da je ismejemo. Umetnošću, muzikom, pameću, literaturom, tvrdoglavošću, radošću, našim otporom, našim talentom da pričamo priče koje su drugačije od onih nametnutih. Korporacijska revolucija će se srušiti kada budemo odbili da kupujemo njihove ideje, njihove verzije istorije, njihove ratove, njihovo oružje, njihovo tumačenje neizbežnog. Zapamtimo: nas je mnogo, a njih tek nekoliko. Mi smo potrebniji njima više nego oni nama. Drugačiji svet nije samo moguć, on se već nazire." 

Proširena verzija teksta objavljenog u Reporteru, br. 251,11.2.2003, uz saglasnost autora.  

Andrej Grubačić je istoričar i društveni kritičar iz Beograda. Stalni je saradnik Z Magazina i ZNet mreže. Hroničar i saputnik koalicije Peoples Global Action (www.agp.org). Možete ga kontaktirati putem emaila: zapata@sezampro.yu