Vojska nije dobila naređenje za mobilizaciju

- U ovom momentu ne postoji ugrožavanje bezbednosti vojnog karaktera, koje bi zahtevalo dodatno angažovanje vojske. U slučaju politički nepovoljnog raspleta i eventualnog proglašenja nezavisnosti Kosova, to nije stvar koja se rešava angažovanjem vojske. Uvođenje vanrednog stanja je samo hipoteza. Po automatizmu, vanredno stanje ne znači automatsko angažovanje vojske i ne predviđa spektakularno delovanje vojske. Linija komandovanja ostaje ista. Vojska funkcioniše i sada i u vanrednom stanju tako što Generalštab predlaže mere predsedniku Srbije, predsednik ih prihvata i izdaje naređenja, kaže general Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba Vojske Srbije u intervjuu za "Blic".

Ipak, reč je o oduzimanje teritorije?

- U ovom slučaju, radi se o političkom dekretu, a ne vojnom ugrožavanju. Nijedan ozbiljan političar u Srbiji ne smatra da donošenje nelegitimnog dekreta može da se spreči ili reši vojnom reakcijom. Radi se o pravnom nasilju a ne oružanom napadu. I to se ne rešava upotrebom vojske.

Američke obaveštajne agencije u izveštaju Senatu procenjuju mogućnost sukoba i prelivanja van Kosova nakon nezavisnosti i da je moguće da će oni izazvati intervenciju NATO?

- Ako neko ima takve procene, a ujedno i moć da spreči takav razvoj događaja, razumno je očekivati da preduzme mere da to i učini. NATO ima razvučeno angažovanje van Balkana, ne očekuje se da mu treba dodatna komplikacija i dodatno angažovanje na Kosovu i Metohiji. VS ne provocira njihovo dodatno angažovanje, ako to neko čini, neka se NATO i Kfor dodatno angažuju protiv njega.

Sa vojnog strateškog glediša, da li slanje misije EU na Kosovo dodatno ugrožava bezbednost?

- Slanje misije EU nije pravno utemeljeno, ali to nije supstitucija za Kfor već izgleda za Unmik, na duže staze. Ne govori se o preuzimanju vojne nadležnosti, već oblasti pravosuđa, policije i carine. Mislim da nikome nije interes da se provocira nasilje.

Postoji li opasnost da se Vojska Srbije uvuče u sukobe ili da se provocira njena reakcija?

- Ozbiljne vojske ne bivaju uvučene u sukob. One imaju ozbiljan lanac komandovanja. Vojska ne odlučuje šta treba da radi, nego kako treba da uradi ono što joj se naredi.

Hoće li biti mobilizacije usled proglašenja nezavisnosti Kosova?

- Vojska nije dobila takvo naređenje.

Kakva je situacija na jugu Srbije i kakva je spremnost VS?

- Stanje na jugu Srbije prilično je mirno. Postoje grupe, to ekstremno krilo takozvanog Albanskog nacionalnog korpusa. Kfor i mi pažljivo ih pratimo. Znamo da se okupljaju, da imaju kontakte, kakve su im organizacijske forme i sa kojim naoružanjem mogu da raspolažu. Brojno stanje im je fluidno. Ti ljudi nisu non-stop pod oružjem. Ne isključujem mogućnost da se aktiviraju, ali za takav scenario imamo odgovarajuće mere koje podrazumevaju selektivnu i primerenu upotrebu sile u cilju eliminisanja takvih grupa. To znači da se ne ide na mrava tenkom. Dejstvuje se primerenom vojnom taktikom, ne tenkovima, već specijalnim snagama. Frontalni napad na tako male grupe, a koji bi podrazumevao ugrožavanje bezbednosti lokalnog stanovništva nije smislen. Ne možete tenkom na trojicu bandita, to bi bila neprimerena sila.

Koliko su spremne specijalne snage da brzo i adekvatno reaguju u slučaju delovanja na jugu Srbije?

- Preporučujem onima koji su sa druge strane da to ne testiraju.

U slučaju da neko od političara u Srbiji računa na to da bi rat mogao da reši naše probleme na Kosovu, kakve su vaše poruke?

- Nijedan relevantan političar u Srbiji ne zastupa stav da se ratom to pitanje treba rešavati. Isto tako, nije primereno da ja političarima poručujem preko medija bilo šta. Primam platu da o tim pitanjima savetujem predsednika Republike Srbije. Kakve su naše šanse u ratu protiv NATO ukoliko bi naša vojska prešla granice Kosova i vojno reagovala?

- Razgovor na tu temu nije ozbiljan. Naš odnos sa Kforom je partnerski, ukoliko je Kfor u mandatu koji su mu dale Ujedinjene nacije, kao što je sada slučaj.

Da li je vojna neutralnost dobra za Vojsku Srbije i Srbiju?

- Nije moje da se izjašnjavam na tu temu. Skupština se opredelila. Kada ste vojno neutralni, kao što je Srbija sada, nemate saveznika. Vojno savezništvo i neutralnost isključuju jedno drugo. Nacrtom strategijskog pregleda odbrane, koji je sačinjen u vreme političkog opredeljenja za evroatlantske integracije, bilo je planirano dalje smanjenje vojske do 2010. godine i tada se govorilo o broju od 21.000 ljudi. To se više ne spominje jer je Skupština usvojila deklaraciju o vojnoj neutralnosti. Kada je doneta deklaracija, stav Generalštaba je da do daljeg treba zadržati postojeće brojno stanje. Vojna nautralnost košta. Jer, o brojnosti osim ekonomskih mogućnosti, odlučuje i pitanje da li se spremate da se suprotstavite pretnjama sami ili imate saveznika. Neutralnost podrazumeva da ste bez vojnih saveznika.

To znači istovremeno i zaustavljanje evroatlanskih integracija?

- Termin evroatlantskih integracija se više ne pominje na političkom nivou. Koristimo deo mehanizama koje nam nudi članstvo u programu „Partnerstvo za mir“. Nažalost, u ovoj situaciji, to nije mnogo više no što smo koristili pre učlanjenja.

Da li deklaracija o vojnoj neutralnosti određuje i čije naoružanje će VS koristiti?

- Svakako ne. U ovom momentu, NATO standard je najviši profesionalni vojni kvalitet. Logično bi bilo da pratimo taj kvalitet. Po pitanju naoružanja to ne isključuje mogućnost nabavke oružja od Rusa ili ma koga drugog. Postoje oblasti gde je ruska vojna industrija moćna i respektabilna i mi u Vojsci Srbije imamo rasprostranjenu rusku vojnu tehniku. To nema veze sa ideologijim, politikom, već kvalitetom i standardom. Mnoge NATO članice i dalje kupuju oružje kod Rusa i ne postoji ta vrsta uslovljavanja, ako postoje pritisci, oni svugde u svetu dolaze, pre svega, iz domena finansijko-komercijalnih lobija.

Da li je naše učešće u „Partnerstvu za mir“ blokirano?

- Između ostalog, još nije otvorena kancelarija u Briselu, to je politička odluka o kojoj ne odlučuje vojska, već Vlada. Nije potpisan ni sporazum o razmeni poverljivih informacija u okviru PZM. O tome odlučuje Vlada, takođe. Zašto sporazum nije potpisan, nemam objašnjenje. To je pitanje za Vladu. Mogu samo da konstatujem da, zato što nije potpisan taj sporazum, nismo u mogućnosti da koristimo sve ono što PZM nudi svim članicama. Jedino mi, kao članica PZM, stoga nemamo pristup nekim kursevima, fondovima, vežbama... Zlonamerno tumačenje bi bilo da tim sprazumom treba da otvorimo neke naše vojne tajne. To nije istina. Sporazumom se samo obavezujemo da ćemo informacijama koje imamo pristupom u PZM raspolagati u skladu sa kodeksom koji se podrazumeva u Briselu.

Kakve je instrukcije VS dobila od političkog rukovodstva? U kom pravcu nastavljate reforme i koji su prioriteti?

- Vojska nije institucija koja može dnevno da menja ritam, niti ima potrebe za tim. Pitanje vojnih standarda je profesionalni kontekst i nema veze sa političkim opredeljenjem, što podrazumevaju evroatlantske integracije. Imamo podršku i saglasnost predsednika Srbije da sledimo NATO standarde i to nema veze sa političkim opredeljenjem.