Novi kurs Kremlja

"Ako smatramo da Kosovu treba da damo punu nezavisnost zašto bismo te nezavisnosti lišavali stanovnike Južne Osetije i Abhazije", kazao je ruski predsednik Vladimir Putin na godišnjoj konferenciji za novinare prekjuče i založio se za univerzalne principe rešavanja konfliktnih situacija. Navodeći primer Turske koja je priznala Severni Kipar, Putin je pred hiljadu izveštača dodao više nego sugestivno objašnjenje: "Ne kažem da će Rusija učiniti isto, ali takvih slučajeva je već bilo".

Da bi se zalaganje Kremlja za univerzalni princip bolje shvatilo valja znati da je ministar inostranih poslova Sergej Lavrov prekjuče na sastanku u Londonu imao zadatak da kolegama iz Kontakt grupe pokuša da objasni kako Kosovo nije presedan. Ili, kako je najavljujući posao svog ministra kazao Putin, "o jedinstvenom slučaju govore oni koji hoće da zaobiđu opšte principe međunarodnog prava", a "čemu vodi taj jedinstven slučaj, svi dobro znamo".

Kome nesumnjivo novi kurs Moskve nije potpuno jasan treba da se seti najave Lavrova da nastupa važna etapa u rešavanju kosovskog pitanja u kojoj će se Rusija, u pregovorima o budućem statusu, rukovoditi "neophodnošću nalaženja takvih rešenja koja će biti prihvatljiva i za albanske lidere i za Beograd". Šef ruske diplomatije zna da "to nije lak zadatak, pošto su kosovski lideri otvoreno izjavili da im ne odgovara ništa osim nezavisnosti", premda se to "razilazi sa ranije prihvaćenim odlukama Saveta bezbednosti UN i mi treba da radimo na tome da međunarodna zajednica podstakne strane na nalaženje uzajamno prihvatljivih rešenja".

Nema spora, kako i navode sami ruski čelnici, da u središtu njihovog interesa nije samo Kosovo već postsovjetsko razgraničenje; Srbija je tu, kako bi se reklo ratnim žargonom, tek na mogućem kolateralnom dobitku i to samo ukoliko Beograd bude umeo mudro da iskoristi ponuđenu šansu. Nije nebitna ni reakcija Prištine, koja zabavljena izborom i promocijom novog lidera, može lako skliznuti u otvoreni radikalizam. Srbiji naruku ide i strah suseda od novog balkanskog konflikta koji ne samo da bi ugrozio krhku stabilnost regiona već bi, izvesno, promovisao nasilje kao recept za rešavanje teritorijalnih sporova. Pitanje je samo hoće li Putin i Lavrov imati dovoljno snage i argumenata da prevashodno evropskim partnerima objasne suštinu "presedana"? Ako je suditi po zaključku Kontakt grupe da Rezolucija 1244 UN ostaje okvir za tekući proces utvrđivanja statusa, početak ruske političke ofanzive daje obećavajuće rezultate.