"Crvena linija": Opasniji - "tviteraš" ili "raketaš"?

Ipak, to je sve bilo pre nego što je Severna Koreja izvela najveći nuklearni test i poslala rakete preko Japana. To je bilo i pre nego što je Tramp zapretio “vatrom i besom“ i nazvao “neprihvatljivim“ to što Pjongjang želi da raketama dođe do teritorije SAD.

“Crvena linija“ sada postoji, nazivao je Tramp tako ili ne, piše “Politiko“.

“Trampova administracija pokušava da pokaže da ako Severna Koreja razvije međunarodne balističke rakete koje su sposobne da dosegnu teritoriju SAD, da to menja sve. Pa, to nije tako. Nikada nije bilo“, rekao je penzonisani admiral Denis Bler.

“Previše se priča o nuklearnim projektilima, koji su samo način da se oružje dostavi“, dodao je on.

Severna Koreja će uskoro preći “crvenu liniju“ ako to nisu već uradili, smatra Bler.

“I šta će SAD uraditi povodom toga? Kažemo da je neprihvatljivo. U mom iskustvu ne možete da kažete da je nešto neprihvatljivo ako ne možete da uradite nešto povodom toga... Ako tamo postavite crvenu liniju, morate da sprovedete akciju po prihvatljivoj ceni, ako se vaš protivnik preračuna i pređe liniju“, dodao je Bler.

Ako sada govorimo o tome da Tramp ima svoju “crvenu liniju“ (uprkos tome, kako piše “Politiko“, što je Tramp ranije nazivao “crvene linije“ koje je “crtao“ Barak Obama kada je pitanju Sirija i korišćenje hemijskog oružja glupim), da li to sada znači da je strah od rata sada zaista stvaran?

“Politiko“ se pita da li je Tramp spreman da učini ono što nisu prethodna tri predsednika, a nisu iz očiglednih razloga - cena bila veoma visoka?

Kristofer Hil je poslednji američki zvaničnik koji je sa Severnokorejcima pregovarao “oči u oči“. On je to uradio u vreme drugog mandata Džordža V. Buša i sada saoseća sa Trampovim neprilikama.

Tramp je sada četvrti američki predsednik koji je ono što radi Severna Koreja nazvao “neprihvatljivim“.

“Vidite, veoma je frustrirajuće nositi se sa Severnom Korejom. I dalje sam pod terapijom, ali to ne znači da bi trebalo da budemo hladni“, rekao je Hil, koji je bio ambasador u Južnoj Koreji, a potom i Bušov zamenik državnog sekretara zadužen za Istočnu Aziju.

Ipak, Hil i Bler nisu saglasni kada je u pitanju nuklearna pretnja.

“Ne mislim da postoji veliki rizik od izbijanja nuklearnog rata između Severne Koreje i SAD“, smatra Bler.

Obojica su mnogo više zabrinuta zbog promena u pristupu kada je u pitanju Trampova administracija.

Buš je, kako se navodi, čak i pregovarao, Obama pak nije stigao tako daleko, već je sve rešavao sankcijama.

“Kim Džong Un zapravo samo nastavlja politiku koja traje oko 50 godina. Kim je nastavlja, provocira akcijama koje su ispod nivoa izazivanja velikog sukoba sa SAD i Južnom Korejom. Međutim, ovaj njegov šablon koji izaziva pažnju drugih vlada je napredovao, ali ne vidim neke radikalne promene u igri Severne Koreje“, dodao je Bler.

Hil nije saglasan u samo jednoj stvari – kaže da je Kim manje podložan spoljnom pritisku, uključujući i onaj iz Kine.

“Kim Džong Una nije briga šta misli Kina ili šta mislimo mi. I da vam kažem, nije on spreman da ponovo počne pregovore o denuklearizaciji“, kaže Hil.

Ipak, kaže – najveća opasnost preti od “nepredvidivog Trampa“.

“Nekada smo bili jaki, ali tihi prema retorici koja je dolazila iz Pjongjanga, a to nije stil sadašnjeg predsednika“, kaže Bler.

Hil je naglasio da poslednja Trampova tirada za Tviter u kojoj je nazvao Kim Džong Una “raketašem“ pokazuje da njegova diplomatija ima nediplomatski pristup.