"Ubijena u centru, ispred... Nebitno, ovo je paradigma"

Beograd -- Slučaj ubistva žene u centru za socijalni rad je paradigma nepostupanja institucija i neprimene zakona, kaže Bobana Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Izvor: B92
Podeli

M.L. je u sredu imao zakazani kontrolisani sastanak sa bivšom suprugom u Centru za socijalni rad na Novom Beogradu. Parkirao je automobil ispred Centra, ušao u hol, gde je sačekao suprugu, a kada je došla, M.L. ju je, naočigled njihovo troje dece, napao i snažnim udarcem kamenom u glavu ubio.

Prema navodima rođaka, M.L. je suprugu maltretirao od prvog dana braka, zbog čega je bio i u zatvoru. Prvi put je osuđen jer je pretukao suprugu, a drugi put je u zatvoru proveo dve godine jer je pretukao najstarijeg sina.

„Postojalo je mnogo drugih mogućnosti da se reguliše njegovo viđanje sa decom. Zašto ih je uopšte viđao, ako je dobio zatvorsku kaznu za te napade“, istakla je Macanovićeva u Kažiprstu B92.

Na konstataciju Suzane Trninić da bi neki onda rekli da on ima pravo da viđa svoju decu, Bobana Macanović kaže: „On ne, deca imaju pravo da viđaju svog roditelja, ali imaju i pravo na bezbednost“.

„Zbunjuje i to što se niko od nadležnih ne oglašava. Sve što javnost zna jeste iz medija, od ujaka, rođaka... Krajnje neodgovorno. Moramo da znamo šta se tačno desilo i gde su bili propusti. Ovako nagađamo da li je bio u zatvoru, da li je dobio uslovnu kaznu... Informacije iz medije su različite“, dodaje ona.

Kako kaže, procena bezbednosti ili nije urađena ili je bila pogrešna.

„Pričamo o centru za socijalni rad, policiji i tužilaštvu kao ključnim akterima. Imamo dobre zakone, problem je primena. Novi zakon pruža centru mogućnost da sazove koordinišući sastanak. Mogla je i policija da to uradi, oni su intervenisali i znali za nasilje, mogli su da naprave individualni plan zaštite, mogli su to da urade dok je on bio u zatvoru. Dakle, šta ako on izađe? Ona je znala, govorila je ’ubiće me’. Nisu joj verovali ili je nisu ozbiljno shvatili“, ističe Macanovićeva.

Osim toga, ona ističe i da su institucije mogle napadaču da odrede suspenziju na viđanje dece ili da pokrenu oduzimanje roditeljskog prava.

„On mora da je veoma brutalno pretukao dete čim je dobio dve godine zatvora. Samo sedam posto prijava tužilaštvu za porodično nasilje dobije zatvorsku kaznu... To su samo one najbrutalnije“, navodi Bobana Macanović.

Na pitanje kako je moguće da niko u centru za socijalni rad nije reagovao, ona kaže da je za nju važnije pitanje kako je institucija dozvolila da se oni spoje.

„Mogao je i da je ubije i na parkingu. Ne bih stavljala naglasak na mesto ubistva. Imam dozu razumevanja, u centru rade uglavnom žene, bile su uplašene, da li je naoružan ili ne... Iako bi ljudski bilo da izađete iz kancelarije da vidite šta se dešava. Ubio ju je kamenom, mogle su da mu oduzmu kamen“, navodi Macanovićeva.

Prema njenim rečima, Autonomni ženski centar zalaže se da socijalni radnici dobiju status službenih lica, upravo zato što su veoma često izloženi napadima nasilnika.

„Nije bitno da li se ubistvo dogodilo ispred centra, u centru... Ubijena je zato što je dovedena tu, a za to je kriva institucija“, ističe Macanovićeva.

Kako kaže, predrasude prema ženama su ogromne i nasilje bi se najbolje rešilo kada predrasuda ne bilo, ali za to je potrebno 60 godina.

„Treba raditi na tome stalnom edukacijom svih progresivnih snaga - medija, NVO, institucija, građana... Mora da se menja taj stavu o odnosu prema ženama“, zaključuje ona u Kažiprstu B92.

Prati B92 na Viberu

Hronika

strana 1 od 3859 idi na stranu