Francuski levičari biraju predsedničkog kandidata

Bivši premijer Manuel Vals, koji naginje ka centru, predvodi današnju trku, ali se suočava sa žestokim napadima svojih levičarskih rivala koji ga povezuju sa nepopularnim potezima predsednika Fransoa Olanda, prenosi AP.

Arno Montbur, bivši ministar ekonomije koji je napustio Olandovu vladu u jeku rasprave u vezi sa ekonomskom politikom, obećao je politiku u stilu "Francuska na prvom mestu" i namerava da zatraži od direktora da povećaju plate zaposlenima ako povećaju svoje.

Montbur je, glasajući danas u središnjoj Francuskoj, izrazio nadu da će "ujediniti ostale delove levog krila i pobediti na predsedničkim izborima".

Među levičarskim takmacima je i još jedan bivši ministar u francuskoj vladi, Benoa Amon, koji obećava da će legalizovati upotrebu marihuane i da će, kako prenosi AFP, siromašnim Francuzima i onima između 18 i 25 godina dati "univerzalni prihod" od 600 evra.

Među ostalim kandidatima su Vensan Pejon, Fransoa de Riži, Silvija Pinel i Žan-Lik Benamija, dok je Oland odbio da se kandiduje da za reizbor.

Parižanka Fransoaz Danzon rekla je danas za AP, posle glasanja, da Motburov i Amonov program smatra istinski levičarskim i interesantnim, ali da nema sasvim poverenja u njih jer joj se ne čine realističnim.

Dva kandidata koji dobiju najviše glasova u današnjem prvom krugu, suočiće se u drugom krugu 29. januara, a levičarskog pobednika potom čega znatno veći izazov, u trci za predsednika koja će biti održana takođe u dva kruga - 23. aprila i 7. maja.

To, ocenjuje američka agencija, neće biti lak zadatak za levičarskog kandidata, jer se nekada moćna francuska levica sada bori za politički opstanak nakon što je Olandova reforma u korist jačanja privrede podelila njegovu Socijalističku partiju.

Istovremeno, u predsedničkoj kampanji obeleženoj antiimigracionim populizmom i strahovima od ekonomske stagnacije, mnogi razočarani glasači iz radničke klase okreću leđa socijalistima i okreću se liderki krajnje desnice Marin Le Pen.

Ankete pokazuju da, u odnosu na levičare, veću podršku uživaju konzervativni kandidat - predsednik partije Republikanci desnog centra Fransoa Fijon i liderka Nacionalnog fronta Marin Le Pen.

Rastući izazov za levicu predstavlja i centristički, nezavisni kandidat Emanuel Makron (39), bivši investicioni bankar koji je poveo Olandove reforme kao ministar ekonomije, ali je odbio da učestvuje u unutarastranačkim izborima socijalista, dok i lider krajnje levice Žan-Lil Melanšon odvlači glasače od socijalista.