Recipročne mere Srbije prema EU - realne ili ne?

Reč je o ulascima iz tzv. "trećih zemalja" koje imaju bezvizni režim.

Iako se u Srbiji čuju najave o mogućem reciprocitetu, procenjuje se da je to malo verovatno iz ekonomskih i političkih razloga, javlja RTS.

Pre 2009. viza, od 2020. bezvizni režim za Šengen koštaće pet evra. Ako košta građane Srbije, plaćaće i državljani zemalja članica EU da pređu srpsku granicu. Tako bi na evropski režim za zaštitu granica od terorista i ilegalnih migranata da odgovori srpski šef diplomatije. Premijer o tome ne bi preko kolena.

"Je l' vi hoćete da mi imamo turiste, da zarađujemo pare? Samo neko o tome treba da razmišlja. Polako, ne mogu ništa da govorim, o tome ćemo da odlučujemo za tri ili četiri godine i ko zna ko će o tome da odlučue", ističe premijer Aleksandar Vučić.

Reciprocitet je u diplomatiji ključna reč. Ali u odnosu Brisel–Beograd, veruju poznavaoci, ne bi prošao bez posledica. Takođe, politika - taksa za taksu, ne računa sa dinamikom priključenja EU koju Srbija priželjkuje.

"Mi nismo država članica nego kanidadat za članstvo. Videćemo kako će to izgledati 2020. s obzirom na činjenicu da naša Vlada planira da pregovore završi do 2018. godine, a da se proces ratifikacije i ugovaranja članstva završi do 2020", naglašava Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o EU.

Ako nam briselske zvezde ipak ne budu naklonjene, izdvajaćemo pet evra za taksu koja važi pet godina. Ali podrazumeva da se svaki ulazak najavi radi iscrpnih bezbednosnih provera i registracije. A to jeste meki oblik viznog režima, opominju stručnjaci.

"Sve više imate situaciju u kojoj se sve opravdava pitanjima bezbednosti koje je ozbiljno ali može da bude i diskreciono iskorišćeno u mnogim pitanjima bez dodatnih obrazloženja", ukazuje Vladimir Petronijević iz Grupe 484.

Upućeni veruju da je umesto reciprociteta mudrije da se zemlje Zapadnog Balkana udruže i izbore privilegije pre nego što EU mlađu sestru nekadašnje vize učini operativnom.

"Uprkos problemima, naše zemlje su kandidati za punopravno članstvo u EU, nisu bilo koje treće zemlje kako se to često u dokumentima EU može pročitati", dodaje Petronijević.

Često se zaboravlja i da je asimetrija za EU karakteristična. Zemlje Zapadnog Balkana prve su ukinule vize za državljane Unije, pre nego što je 2009. Brisel doneo odluku da i građani sa ovih prostora mogu da putuju samo sa pasošem.