"Ćuruvija praćen i prisluškivan od 1998. godine"

Basta je bio pomoćnik načelnika Trećeg odeljenja beogradskog centra Državne bezbednost, koje je prisluškivalo telefonske razgovore Ćuruvije.

On je precizirao da je Ćuruvija od jeseni 1998. godine prisluškivan, a da je "jednom do dva puta primenjena mera tajnog praćenja".

Prvi put mera tajnog praćenja je primenjena u februaru 1999. godine zbog informacija da će se Ćuruvija u Ambasadi SAD sastati sa osobom koja će mu dati novac da reši finansijske probleme novina.

Drugi put mera je izrečena u aprilu 1999. godine, pre njegovog ubistva.

Basta je kazao da nalog za praćenje nije stigao uobičajenim putem, već da je tadašnji zamenik načelnika beogradskog centra DB-a Stevan Nikčević dao nalog specijalnim, zaštićenim telefonom.

Prema njegovim rečima, uobičajena procedura je bila da su operativci koji prate osobu, davali predloge o preuzimanju određenih mera nadređenima, ili bi nadređeni na osnovu njihovih izveštaja preporučili šta da rade.

U slučaju Ćuruvije, nakon što je Nikčević pozvao telefonom, operativac je ispunio neophodan formular, posle čega su pripadnici Devetog odeljenja počeli da prate Ćuruviju.

"Ideja nije došla iz Trećeg odeljenja, nalog je dao Stevan Nikčević, ali ko je došao na ideju, ja to ne znam, da li je njemu ili Radonjiću to rekao neko treći, ja to stvarno ne znam", kazao je Basta.

Ispričao je i da s Radonjićem nije imao nikakvu komunikaciju u to vreme i da ga je prvi put video krajem maja na jednom velikom sastanku.

Dodao je i da su po odeljenju kružile neformalne informacije da je Radonjić nezadovoljan kako pripadnici Devet odeljenja prosleđuju podatke i pišu izveštaje.

"Govorilo se da je on tražio da pisanje podataka bude brže, ažurnije i bolje", kazao je Basta.

Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs 11. aprila 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja Srbije, ispred zgrade u kojoj je živeo u Beogradu.

Suđenje četvorici bivših pripadnika Državne bezbednosti za ubistvo novinara i vlasnika listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin" Slavka Ćuruvije nastavljeno je u Beogradu.

Za ubistvo Ćuruvije optuženi su bivši načelnik Resora DB-a Radomir Marković, bivši načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, kao i bivši pripadnici te službe Ratko Romić i Miroslav Kurak, koji je u bekstvu.

Po optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario Ćuruvijinu suprugu Branku Prpu u glavu. Po optužnici, plan ubistva i operativno praćenje naredio je Radomir Marković.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen po nalogu nepoznatih lica iz vrha vlasti zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga".