Od finansijske krađe do krađe identiteta

Od finansijske krađe do krađe identiteta - B92 istražuje da li se i u Srbiji zloupotrebe na svetskoj mreži razvijaju istom brzinom kojom napreduju nove tehnologije.

Lična prepiska, porodične fotografije, kupovina ili onlajn prijava koja zahteva upisivanje ličnih podataka - razmena informacija na mreži počiva pre svega na poverenju. Ali kada milijarde ljudi u svetu koriste internet - pitanje je da li je i bezbedno.

"Apsolutno siguran čuvar podataka ne postoji. Koliko su podaci na nekom mestu interesantni toliko su i manje bezbedni. Američka vlada je ostala bez svojih podataka, EU je ostala bez svojih podataka, onoliko koliko je neko telo koje čuva podatke interesantno onima koji žele da dođu do njega toliko su podaci nebezbedni. Ljudi bi trebalo da shvate da internet i ponašanje na internetu se izjednačava sa realnim ponašanjem", kaže Aleksandar Kostadinović iz Regista nacionalnog internet domena Srbije.

“Net patrola” je onlajn mehanizam za prijavljivanje nelegalnih, uznemirujućih ili štetnih sadržaja na internetu. Fokusirana je na najugroženije - decu i mlade. A za njih, kao i za sve ostale na mreži, važe ista pravila.

"Ne treba da delite podatke koje apsolutno ne morate da delite sa drugima i nikako se ne smeju deliti neki tuđi podaci sa nekim drugim osobama. Onog trenutka kada fotografija neka završi na internetu vi nemate više kontrolu nad njom. Ona prikazuje vas, ali to više nije vaša fotografija, ona će završiti u različitim arhivama kojima će moći da se pristupi sledećih 100, 200 godina ili dokle god ima struje na ovom svetu", navodi Miljana Jovanović, koordinatorka Netpatrola.rs.

Internet priključak poseduje 63,8 odsto domaćinstava. Prema RATEL-ovim podacima broj korisnika 3G mreže (putem koje je moguće pristupiti širokopojasnom internetu) je 4 500 000.

"U Srbiji da kažemo skoro tri miliona, ajde da kažemo svakodnevno imamo dva miliona i 890 hiljada korisnika računara. Preko milion i 200 hiljada korisnika koriste usluge elektronske trgovine. oni imaju svoj identitet na inaternetu i obavljaju finansijske transkacije. Naime internet svet i virtuelni prostor postakje poklako izjednačen sa realnim, postaje realan prostor gde se dešavaju stransakcije, ljudi posluju, avionske karte se izdaju preko interneta. sve prelazi u elektroinski oblik", kaže Sava Savić, pomoćnik ministra trgovine.

Bezbednost na internetu u Srbiji za sada reguliše tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i sedam zakona, u rasponu od zakona o zaštiti podataka o ličnosti, preko krivičnog zakonika do zakona o vojnobezbednosnoj i vojnoobaveštajnoj agenciji.

U Ministarstvu telekomunikacija izrađen je i nacrt Zakona o informacionoj bezbednosti kojim bi sigurnost na internetu u Srbiji bila još veća.

Ko, koliko i da li uopšte ima prava da nas bez našeg znanja proverava na internetu?

Na najvećem evropskom skupu posvećenom ljudskim pravima koji već 15 godina organizuje OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) – bezbednost na internetu je razmatrana sa političkog i zakonodavnog aspekta. Pitanje je ko, koliko i da li uopšte ima prava da bez našeg znanja proverava šta pišemo, razmenjujemo ili tražimo preko interneta.

Prvi problem: propaganda i eksremizam u digitalnoj eri preko interneta i društvenih mreža efikasno i brzo se šire. Očigledan primer je Islamska država, trenutno najaktivnija teroristička organizacija na društvenim mrežama, koja na raznim jezicima i različitim platformama širi govor mržnje, nasilje ali i vrbuje nove regrute – smatraju učesnici.

Drugi problem: zaštita privatnosti na internetu. Zakoni i pravila koja se odnose na ljudska prava razvijaju se sporije od same tehnologije. Ljudska prava i zaštita privatnosti moraju poštovati i na internetu – poručen je sa skupa na kom je učestvovalo 57 članica OEBSa.

Mariša Šake, poslanica Evropksog parlamenta, direktna je: Ljudska prava moraju da se poštuju i online. Smatra da EU treba da promeni zakone i svoju izvoznu politiku, odnosno da autoritarnim režimima, kao i onima koji na bilo koji način žele da kontrolišu novinare, zaštitnike ljudskih prava i opoziciju, prestane da prodaje tehnologiju za nadzor komunikacije preko interneta proizvedenu u Uniji.

„Svaki put kada koristimo internet, kompjuter, i-pad ili telefon ostavljamo digitalne tragove gde smo bili i s kim komuniciramo. Ti tragovi, metapodaci, mogu da stvore naše lične profile koji uključuju narušavanje privatnosti i uvid u recimo zdravstveno stanje, političke i religiozne stavove, s kim se udružujemo“ objašnjava Katica Rodrigez, direktorka „Electronic Frontier Foundation“. Rešenje koje predlaže: bolja i brža zaštita podataka, ali i bolji zakonodavni okvir.

„Možda je legitimno prikupljati, čuvati, upotrebljavati, obrađivati i prosleđivati informacije kada za to postoji poseban razlog i ako je neophodno, ali onda toga morate i strogo da se pridržavate a korišćenje dobijenih podataka u bilo koju drugu svrhu ne sme biti dozvoljena. Postoje ogromni problemi u zemljama u kojima postoji praksa nadzora, zato što ne razdvajaju rad pravosudnih organa s jedne strane i rad obaveštajnih službi s druge“ - kaže Gert Fermuelen, član belgijske Komisije za zaštitu privatnosti. Ističe dve ključne stvari: pravo na privatnost i pravo na zaštiti podataka. “Ukoliko prikupljanje podataka vodi do toga da se oni kasnije mogu biti upotrebljeni protiv građana, imamo ogroman problem. Ako prikupljene informacije ne smeju da budu upotrebljene protiv mene, ne brinem. Ne brinem ni ako privatne kompanije mapiraju moj lični život. Gugl verovatno zna sve o meni, ali nema nameru da me goni, već samo hoće da me me zatrpa reklamama. Ima i gorih stvari u životu, toga se ne bojim, ali se bojim zato što država može da ima pristup tim informacijama pošto su te kompanije obavezne da otvore svoje baze podataka ukoliko obaveštajne službe ili pravodusni organi to od njih zatraže” zaključuje Fermulen.

Internet u prethodnih deset godina je posato najjače oruđe za izražavanje, primanje i razmenu mišljenja i informacija, odgovarajuća zašita prava na slobodu izražavanja jedan je od najvažnijih pitanja u oblasti ljudskih prava, zaključeno je na jednom od 18 panela, koliko je ukupno održano tokom dve nedelje konferencije u Varšavi.