Četiri tone krvne plazme uskoro na otpadu?

U toj instituciji kažu da je od tadašnjeg kvara na hladnjači daleko veći problem to što su zastoji u radu Centra za proizvodnju lekova sve češći, a pomoći sa strane nema.

Početkom prošlog jula niko puna četiri dana nije hteo da primeti da se dragocena krvna plazma greje u hladnjači na za nju neodgovarajućih plus 10 stepeni.

I posle jedne godine oko četiri tone sada i te kako sumnjive krvne plazme i dalje stoji uskladišteno. Čeka se odluka nadležnih institucija za to šta treba šta uraditi s tom količinom.

Na pitanje da li isključuje mogućnost da sva ta krvna plazma može biti bačena, Olivera Savić iz Insitituta za transfuziju krvi rekla je da ne može, kao i da će se u naredne dve-tri nedelje pojaviti precizan odgovor šta treba raditi sa tom količinom krvne plazme.

Ukoliko Agencija za lekove i medicinska sredstva donese odluku da spornu krvnu plazmu treba baciti, računica gubitka je ovakva: da bi se prikupile četiri tone krvne plazme potrebno je da 9.000 ljudi da krv. S tom količinom moguće je napraviti 6.000 bočica leka koji se koristi za nadoknadu plazme usled krvarenja i opekotina. Dakle, proizvodnja bi pretrpela minimalnu štetu od oko 20 miliona dinara.

Takav incident sa hladnjačama u kojima se čuva krvna plazma nije se ponovio u poslednjih godinu dana, tvrde u Institutu za transfuziju krvi. Niko u ovakvim uslovima rada ne sme da garantuje da ga neće opet biti u nekom narednom periodu.

Poslednja ulaganja, sa strane, Institut je dobio sedamdesetih. Projekat rekonstrukcije kompletne linije za proizvodnju lekova iz krvne plazme, vredan četiri miliona evra, sedam godina zaredom se nudi Ministarstvu zdravlja.

U budžetu nema novca za obnovu opreme od koje se posle 30 godina upotrebe, možda, i ne može očekivati bolje.