Prajdom vlast skreće pažnju

"Pitanje Prajda i uopšte LGBT populacije Brisel je identifikovao kao jednu od prelomnih tačaka za Srbiju, onako simbolično, i uzeo ga kao jedan od indikatora napretka poštovanja ljudskih prava, ali postavlja se pitanje da li mi želimo da ih poštujemo zbog Brisela ili zbog poštovanja samog standarda ljudskih prava", rekao je u "Kažiprstu" ombudsman Saša Janković.

On dodaje da u čitavoj priči ima oba elementa, ali da se stiče utisak da se više ipak gleda na Brisel.

"Meni je neverovatno da, iz godine u godinu, imamo repeticiju ovog pitanja - da li će biti ili neće biti Prajda... To pitanje je rešeno, ali mi imamo niz pitanja koja tek treba da se reše, a mi se iznova i iznova, svake godine pitamo da li će biti Prajda. To pitanje bi trebalo da bude rešeno, propise za to imamo, imamo vladavinu prava", podseća Janković.

Imamo propise, imamo racio, na šta to liči da neko bude žrtva zbog različitosti?, dodaje.

On kaže da ne misli da je u pitanju problem svesti ljudi, mada, kako dodaje, u jednom delu postoji i to. Za njega je tema održavanja-neodržavanja Prajda više pitanje "političkog establišmenta koji beži od suštinskih problema koji su teško rešivi, pa kaže: hajde da se bacimo pitanje Prajda, pa da bacimo to na policiju i bezbednost".

Toga svega ne bi bilo, smatra, da naši političari kažu: Bićemo svi tamo, jer je u pitanju vladavina prava, jer su u pitanju ljudska prava. Ova zemlja je pred ozbiljnim izazovima, građani imaju mnogo problema čije rešenje čekaju, ovo je bacanje prašine u oči i čitava debata o tome se zbog toga otvara, dodaje ombusman.

I nije, kako je rekao, to samo pitanje stanja bezbednosti, o čemu se stalno vodi rasprava - to je, za one koji gledaju sa strane, i političko pitanje. I to zbog onih koji koketiraju s nasiljem, koji mere šta je popularnije, pa će tako raditi. To je, prema njegovom mišljenju, klasična krađa vremena i energije.

Janković podseća da postoje neke političke grupe koje su svoj identitet izgradile na mržnji prema LGBT populaciji, a da su povezani s navijačkim grupama i klubovima u čijim UO su političari.

"Uvek je to skretanje pažnje, stavićemo na naslovne strane to, od toga ćemo napraviti veliko pitanje, stavićemo da je predsednik opozicione stranke prešao toliko i toliko službenim autom, Gej prajd da bude tema mesec dana, i stavićemo pod tepih druge teme", kaže Janković.

Građane interesuje da li imaju posao, da li će njegov poslodavac da kaže u pet sati - ostani duže , da li će mu platiti prekovremeni rad, da li će moći njihova deca mirno da šetaju gradom, ogroman je spisak problema, kaže ombudsman.

Govoreći o problemima, dodaje da najsiromašniji nemaju besplatnu pravnu pomoć, da za njih ne postoji kvalitetan sistem pravne zaštite i dodaje da je to ono što interesuje Brisel.

I kad Evropska komisija oceni da ima nekog napretka, građani Srbije to ne osećaju, dodaje.

On skreće pažnju i na od juče aktuelno pitanje zagađenja Drine teškim metalima .

"Pravo na životnu sredinu i na zdravlje, to je ogromna tema, pa kakvo nam je zdravstvo, da li ljudi imaju zdravstvene knjižice, kako poslodavci uplaćuju u Fond za zdravstveno osiguranje, kako ćemo da rešimo pitanje lečenja dece od teških bolesti za koju pomoć skupljamo SMS-om... To je ono što bih ja voleo da zaokuplja naše vreme i energiju, da rešavamo to, a siguran sam da će izveštaj Evropske komisije biti pozitivniji nakon toga", kaže Janković.

I pitanje Prajda nije jedino pitanje pred kojim se nalazi LGBT populacija, dodaje ombudsman. "Jedna od suštinskih stvari su gej brakovi....To pitanje je Ustavom Srbije rešeno - brak je zajednica muškarca i žene, ali hajde da sednemo da napravimo jedan pravni okvir, ne dirajući u tradicionalnu instituciju braka, a koji će omogućiti tim ljudima koji žive zajedno da ostvare neka prava". Govoreći o homofobiji u Srbiji, rekao je da ona postoji, kao i svuda u svetu. "Mislim da nedovoljno radimo na prevenciji homofobije". To stanje ilustrovao je primerom da je, kad su u skupštini usvajali jedan međunarodni akt koji zahteva da se u nastavi deci govori o homofobiji, čak jedan od pomoćnika ministra prosvete rekao: Pobogu, nećemo maloj deci da pričamo o muško-ženskim odnosima.

Kao još jedno važno pitanje istakao je da, na primer, Ministarstvo finansija ne zna koliko je novca na računu za pomoć poplavljenima, a radi se direktno o onima koji vode državu.

Govoreći o problemima nacionalnih manjina, o pitanju udženika na manjinskom jeziku, kao i o pozivima na "armiju Sandžaka“, kaže da se ti problemi pojavljuju i zbog predstojećih izbora za nacionalne savete manjina.

Mi nemamo ministra za ljudska prava, mi smo zauzeli stav kao da smo veoma napredni, kao da svaki ministar, po definiciji, jeste zaštitinik ljudskih prava, kaže Janković.

"Ti problemi se ističu u ovom trenutku zbog izbora za savete nacionalnih manjina", kaže.

Umesto Zakona o ostvarenju prava pripadnika nacionalnih manjina, dobili smo Zakon o nacionalnim savetima, paradržavne institucije koje se finansiraju iz budžeta, koje bi trebalo da štite prava nacionalnih manjina, ali kako je istakao, i oni su vezani i za pojedine partije i tu ima mnogo partijskih interesa.

Mi pravimo segregaciju nacionalnih manjina, na nivou škola - deca manjina ne znaju srpski dovoljno, pa ne mogu sutra da konkurišu, a ni srpska deca ne znaju jezik većine sa kojom žive, zaključio je ombudsman.