Srbi više za akciju nego politiku

Sa druge strane sve su manje zainteresovani za politiku, pokazali su objavljeni rezultati istaživanja "Učešće građana u demokratskim procesima Srbije".

Istraživanjem koje je predstavljeno povodom Međunarodnog dana demokratije utvrđeno je da je većina građana svesna da političari njima treba da "podnose račune".

Vukosava Crnjanski, koordinatorka inicijative Otvoreni parlament i direktorka CRTA, istakla je da je u odnosu na prošlu godinu među građanima Srbije poraslo uverenje da svojim akcijama mogu da utiču na donosioce odluka i spremni su da se i zaista angažuju.

"Građani su svesniji značaja povezivanja putem društvenih mreža, što je veoma važno za učešće u demokratskom procesu“, navela je Crnjanski.

Sada veći broj građana, i to 30 odsto ispitanika, smatra da se može nešto postići učešćem u organizovanim pritiscima na parlament i povezivanjem sa nevladinim organizacijama, dok 27 odsto građana, što je za 14 odsto više nego 2013, smatra da se akcijama putem Interneta i društvenih mreža može uticati na promene.

Da potpiše peticiju putem Interneta za neku stvar koju podržavaju spremno je 38 odsto ispitanika u odnosu na prošlogodišnjih 27 odsto.

"S druge strane, zabrinjava konstantan pad zainteresovanosti građana za politiku", ukazala je Crnjanski, precizirajući da se danas samo četvrtina građana zanima za politiku, u poređenju sa 50 odsto zainteresovanih pre 10 godina.

Kako je objasnila Svetlana Logar, direktorka istraživanja "Ipsos stratedžik marketinga", čak 60 odsto građana Srbije ne zna ništa ili zna vrlo malo o politici, a čak 75 odsto ne zna ništa o ulozi poslanika.

U avgustu ove godine je samo 23 odsto građana reklo da ih politika bar donekle interesuje, što je za 20 odsto manje nego 2004, a među temama koje ih iole interesuju - prednjače reformski zakoni.

"Građani se najviše angažuju u diskusiji o politici sa drugim ljudima, ali to nema mnogo efekta, a i ta diskusija je opala za 11 odsto", primetila je Logar i dodala da je nezainteresovanost najučljivija na opštinskom nivou.

Prema njenim rečima, donekle je poraslo i opšte nezadovoljstvo radom vlade - tek četvtina građana je barem "uglavnom zadovoljna".

Pomak u odnosu na 2013. je, kako je navela, to što veći broj građana sada zna koliko glasova stranka treba da dobije da bi ušla u parlament, a kako se zove predsednik Narodne skupštine Srbije, sada zna 50 odsto ispitanika u odnosu na 32 odsto prošle godine.

Dejvid Mekfarlan, zamenik britanskog ambasadara u Beogradu, rekao je da "bez aktivnih građana, jakih institucija i slobodnih medija teško možemo govoriti o funkcionalnoj demokratiji".

"I pored ovakvih brojki, verujem da u Srbiji ipak postoji želja za napretkom kroz svakodnevno angažovanje", istakao je, navodeći kao primer za to akcije putem društvenih mreža.

On je ukazao i na značaj približavanja političkog dijaloga građanima kako bi mogli da učestvuju u javnoj raspravi, kao i u svim evropskim društvima, i naglasio da je obaveza svake vlade i institucija da neguju poltiku otvorenosti.

Tomas Keli, direktor Nacionalnog demokratskog instituta u Srbiji, takođe je ocenio da je sistemsko učešće u demokratiji od ključnog značaja, naročito na putu Srbije ka Evropskoj uniji.

On je izrazio optimizam da će parlament biti još otvoreniji prema građanima. CRTA je ovo istraživanje sprovela uz podršku "Ipsos stratedžik marketinga", Britanske ambasade i američkog Nacionalnog demokratskog instituta.