BiH: Diskriminacija u institucijama

Diskriminacija, slučajna ili planska i prošle godine nije zaobišla državne organe, ministarstva, javne ustanove, administraciju u gradovima i opštinama Bosne i Hercegovine, pišu "Nezavisne novine".

Takvo stanje u bosansko-hercegovačkom društvu pokazao je godišnji izveštaj Ombudsmana za ljudska prava BiH o pojavama diskriminacija za 2013, koji je upućen na uvid nadležnim institucijama.

U žalbama koje su građani podneli toj instituciji, a koje su kao ilustrativni primeri pojave diskriminacije navedeni u izveštaju, vidi se kako se često prema ljudima odnosilo ispod svakog nivoa i bez poštovanja.

Jedan od primera, ilustruje banjalučki dnevnik, odnosi se na opštinu Jajce, od koje je podnosilac žalbe zahtevao da mu izda rodni list na srpskom jeziku i na ćirilici.

Nadležni javni službenici su doživeli ovakav zahtev kao provokaciju, pa su njegov zahtev odbili na neljudski i neprofesionalan način.

U formalnom smislu dobio je obrazloženje da zahtevu ne može biti udovoljeno "iz tehničkih razloga", a nakon prvog obraćanja ombudsmana načelniku opštine, uspostavljene su tehničke mogućnosti za izdavanje svih matičnih dokumenata na ćirilici i srpskom jeziku.

Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) imala je problema s mobingom, s obzirom na to da ih je jedan od zaposlenih prijavio za uznemiravanje i povredu prava radnog odnosa.

Problema po pitanju mobinga i diskriminacije bilo je i na javnim univerzitetima, pa je tako grupa zaposlenih žena na Građevinskom fakulteta Univerziteta "Džemal Bijedić" podnela prijavu za mobing i diskriminaciju na osnovu pola, a istražni postupak je pokazao da u ovoj ustanovi nema mehanizama za jednako tretiranje osoba oba pola.

Ombudsman Jasminka Džumhur kaže kako se u kontinuitetu povećava broj slučajeva diskriminacije u sferi mobinga i seksualnog uznemiravanja i u onim sferama koje su vezane za oblast radnih odnosa, gde se stepen vlasti i moći često koristi.

Primetno je, kako kaže, da se nekad prijavljivanje koristi kao instrument za degradiranje i omalovažavanje i diskreditovanje određenih osoba na rukovodećim pozicijama.

Najteža okolnost kada je postupanje u slučaju diskriminacije u pitanju je to da pravosuđe nije dovoljno razvilo svoje kapacitete, tako da procesuirani slučajevi diskriminacije ukazuju na određene različite sudske prakse, što može da navede na zaključak da se radi o određenim lutanjima u ovoj oblasti.

Bosna i Hercegovina, tvrdi Džumhur, ima dobru zakonsku regulativu, ali problem leži u primeni i njenom nepoznavanju, pa tako službenici često ne znaju da prepoznaju oblike diskriminacije i spreče je odmah na početku.