EK: Istorijska godina za Srbiju

Izveštaj na 65 stranica je postavljen na sajtu EK i uručen je premijeru Ivici Dačiću.

Taj izveštaj je komesar za proširenje Štefan File zvanično predstavio poslanicima na sednici Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta. Istovremeno je šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport taj izveštaj predao premijeru Srbije Ivici Dačiću.

Evropski zvaničnici će o izveštaju govoriti na konferenciji za novine po podne u Briselu.

Prethodnih dana novinari su objavljivali detalje iz izveštaja o napretku na osnovu uvida u nacrt tog dokumenta u kojem je, kako se navodi, "Srbija pohvaljena za napretke koje je učinila".

"Za Srbiju je 2013. godina bila istorijska po pitanju odnosa sa Evropskom unijom, ali je čekaju ozbiljni izazovi u domenu ekonomije i vladavine prava", kaže se u sažetku godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku, koji je danas zvanično predstavljen u Briselu.

U izveštaju se konstatuje da je kao rezultat napretka u nizu oblasti "Srbija započela novu fazu u odnosima sa Unijom".

"Ovo je bila istorijska godina na putu Srbije ka EU. Sledeći korak je usvajanje pregovaračkog okvira, koji će biti potvrđen na redovnoj sednici Evropskog saveta o proširenju, sa stavom da se prva međuvladina konferencija održi u januaru 2014. godine najkasnije", kaže se u zaključku izveštaja EK koji je komesar za proširenje Štefan File danas zvanično predstavio poslanicima na sednici Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta.

Kada je reč o Kosovu, navodi se da je u odnosima sa Prištinom ostvaren "vidljiv i održiv napredak", da primena Briselskog sporazuma postignutog 19. aprila već daje "brojne nepovratne efekte na terenu".

Nabrajaju se oblasti u kojima su Beograd i Priština postigli konkretan dogovor, a posebno se ističe da je važno da Srbija nastavi da ohrabruje što veću izlaznost na lokalnim izborima na Kosovu, koji su zakazani za 3. novembar.

Istovremeno, kaže se da je veoma značajno što su se obe strane dogovorile da ne ometaju jedna drugu na putu evropskih integracija. EK je istovremeno predstavila izveštaj o napretku Kosova u evrointegracijama, u kojem se, između ostalog, kaže i da je Priština ostvarila istorijski napredak u odnosima sa Beogradom.

U izveštaju za Srbiju se dodaje da će "i dalje od esencijalne važnosti biti da Srbija i dalje u potpunosti ispunjava obaveze u normalizaciji odnosa s Kosovom i primenjuje dogovore postignute u dijalogu, uključujući primerenu saradnju s Euleksom".

Istovremeno se ukazuje da je tu bitno da se primene i dogovori o policiji, pravosuđu i održavanju opštinskih izbora na Kosovu.

"Srbija dovoljno ispunjava politička merila"

Foto - Twitter: Dušan Gajiæ (RTS) - @dusan_gajic

Evropska komisija je ocenila u godišnjem izveštaju da je Srbija ojačala reforme i "dovoljno ispunjava politička merila", a delom i ekonomske kriterijume Evropske unije, u očekivanju da najkasnije u januaru 2014. počne pregovore o članstvu s Briselom.

U "ključnim ocenama" danas objavljenog izveštaja se podvlači da Srbija mora "održati zamajac reformi na bitnim područjima vladavine zakona, naročito u pravosuđu i politici suzbijanja korupcije, nezavisnosti ključnih institucija, slobodi štampe, nediskriminaciji, zaštiti manjina i uslova poslovanja".

"Srbija dovoljno ispunjava politička merila", ističe EK i dodaje da su vlasti u Beogradu "osnažile zamajac reformi i podigle ravan kontakata sa susednim zemljama u nastojanju da pruže pozitivan doprinos regionalnoj saradnji".

"Ključne i sveobuhvatne strategije su usvojene za pravosuđe, bitku protiv korupcije i suzbijanje diskriminacije, dok su usvojeni akcioni planovi za primenu nacionalne strategiju za poboljšanje položaja Roma", navodi se u izveštaju EK.

Kada je reč o slobodi izražavanja, ukinute su zakonske odredbe o kleveti, a Srbija potpuno sarađuje s Haškim sudom.

Vlada i parlament su primenili "pojačana pravila" za savetovanje s bitnim činiocima o zakonodavnim politikama.

U zaključcima izveštaja EK se navodi da je srpska vlada "delatno nastavila da sprovodi program ugrađivanja u EU", posebna pažnja je
posvećena vladavini prava, a sveobuhvatne nove strategije su usvojene na ključnim područjima pravosuđa, bitke protiv korupcije i
nediskriminacije.

"Vidljiv je aktivan pristup u istragama u suzbijanju korupcije, uključujući slučajeve u najvišoj ravni", ističe se u dokumentu EK.

"Dalja pažnja", ističe EK, "mora se posvetiti slobodi medija i Srbija mora krenuti u primenu strategije za sredstva informisanja, počevši od usvajanja očekivanih zakona o javnom informisanju i medijima, javnoj radio i TV difuziji i elektronskim sredstvima komunikacija".

Komisija EU ponovo naglašava da je "ključno pozabaviti se pitanjima direktnog javnog finansiranja i nadzora nad medijima, kao i održanja javnih radio i TV sredstava informisanja".

"Izveštaji o orkestriranim medijskim kampanjama u pojedinim tabloidima protiv opozicije, koalicionim partner ili nezavisnim telima, objavljivanje detalja iz istraga ili najavljivanje hapšenja, na osnovu anonimnih izvora ili curenja informacija iz policije ili tužilaštva jesu zabrinjavajući", piše u izveštaju.

Parada - propuštena prilika, zaštititi medije i druge ranjive grupe

U zaštiti manjina i posebno Roma su srpske vlasti dalje napredovale, smatra EK, uz opasku da "mada su učinjeni dodatni napori u zaštiti ranjivih grupa, posebno lezbijske, gej, biseksualne, transseksualne i međuseksualnih grupa, nedostaje dovoljna politčka podrška".

Ističe se da je "posebno bilo za žaljenje što je Parada ponosa zabranjena treću godinu iz bezbednosnih razloga, čime je propuštena prilika da se dokaže poštovanje osnovnih prava".

"Dalja briga mora biti posvećena delatnoj zaštiti medija, onih koji se bore za ljudska prava i drugih ranjivih grupa, uključujući LGBT populaciju, od zastrašivanja i napada ekstremnih grupa."

EK napominje i da se "mora potpuno obezbediti dosledna primena zakona o zaštiti manjina u Srbiji, naročito kad je reč o obrazovanju, korišćenju jezika, pristupa medijima i verskim službama na maternjem jeziku".

Evropska komisija ukazuje na činjenicu da je "Srbija ostvarila određen napredak u uspostavljanju delatne tržišne privrede", čime je na putu ispunjavanja ekonomskih merila za ugrađivanje u EU.

Ali napominje da je nužno da Srbija učini bitne napore u preustrojstvu svoje privrede, tako da može da se sučeli sa srednjoročnim konkurentskim pritiscima i tržišnim snagama u Evropskoj uniji.

EK ukazuje na to da je Srbija u prošloj godini imala ekonomski pad od 1,7 odsto, ali je rast izvoza uspeo da poboljša situaciju nastalu padom domaće potrošnje, tako da je došlo do manjeg i neuravnoteženog rasta u prvoj polovini ove godine.

"Niz mera budžetske konsolidacije je primenjeno mahom kad je reč o prihodima", dodaje se u izveštaju, uz opasku da su "nezaposlenost i budžetski deficit i dalje veoma visoki".

"Pokrenuta je ponovo restrukturacija javnih preduzeća, izvestan napredak je ostvaren u bici protiv korupcije i poboljšanju vlasničkih prava", a ključna pažnja mora biti posvećena jačanju nezavisnosti institucija, posebno pravosuđa.

"Učešće države u privredi je veliko i državna preduzeća i dalje nagomilavaju gubitke", upozorava se u izveštaju i dodaje da "Srbija mora nastaviti da poboljšava uslove poslovanja i ulaže snažne napore da se razvije konkurentan privatni sektor".

"Delovanje tržišnih mehanizama je ozbiljno narušeno zakonskim nejasnoćama i korupcijom, a siva ekonomija je veliki izazov", stavila je do znanja Komisija EU.

Izvori u EK su objasnili da nema osvrta na novi ekonomski program srpske vlade, budući da je izveštaj sačinjen pre nego što je taj plan obelodanjen.

Srbija je nastavila da svoje zakone usaglašava s "pravnom tekovinom" EU, dobar napredak je ostvaren usvajanejm novog zakona o javnim nabavkama, a nezavisnost centralne banke je delimično ostvarena zakonskim dopunama, stoji u zaključcima i "ključnim nalazima" EK.