Zahuktavanje pred posetu Josipovića

Sve se dešava pred dolazak hrvatskog predsednika Ive Josipovića u Srbiju, pišu Jutarnji list i Slobodna Dalmacija.

Listovi podsećaju da Josipović u posetu Srbiji stiže u sredu, kao i da će hrvatski predsednik Beogradu prezentovati zvaničnu politiku svoje zemlje prema susedima i zalaganje za to da se EU proširi i na zemlje jugoistočne Evrope.

Na pregovaračkom stolu dvojice predsednika, pretpostavlja se, naći će se neka od pitanja poput pitanja granice, imovinskih prava Srba u Hrvatskoj, pitanje nestalih osoba - njih oko 1.700 – povraćaj hrvatskog kulturnog blaga iz Srbije, pitanje sukcesije i sva pitanja koja odnose opterećuju zbog prošlosti. Međutim, dva pitanja, mimo ovih, na izvestan način isplivala su na površinu uoči dolaska Josipovića u Beograd. Prvo se tiče objavljivanja nezvanične informacije da Hrvatska ne odustaje od tužbe za genocid protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. To odudara od onoga što su govorili i hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić i njen srpski kolega Ivan Mrkić. "Jutarnji list" i "Slobodna Dalmacija" se stoga pitaju da li je neko namerno hteo da pokvari atmosferu pred susret dva predsednika ili će dve države i dalje ostati ukopane na svojim pozicijama po pitanju tužbi.

Drugo pitanje je pitanje ćiriličnog pisma u Hrvatskoj, posebno onoga šta se dešava u Vukovaru. Srbi iz Vukovara oglasili su se, pre izvesnog vremena i zamerili vrhu Srbije što ne reaguje po pitanju “ugrožavanja (njihovih) manjinskih prava”. Međutim, poznavaoci prilika u Srbiji baš i ne očekuju da bi predsednik Srbije mogao jače pritisnuti predsednika Josipovića u vezi s ćirilicom, piše "Jutarnji" i dodaje da to ne bi bilo ni u imidžu koji Tomislav Nikolić gradi.

Hrvatski list dodaje da se on čak prikazuje daleko kooperativnijim nego njegov prethodnik Boris Tadić, pa po tome verovatno neće “zatezati” oko ćirilice. međutim, sada i Hrvati u Srbiji, ponajviše u Vojvodini, kažu da imaju probleme s ćirilicom, pa, kako kaže Slaven Bačić, predsednik Hrvatskog nacionalnog vijeća u Srbiji, to će se pitanje naći na stolu pred dvojicom predsednika, kao i za vreme nihovog susreta s predstavnicima hrvatske zajednice.

Bačić skreće pažnju na to da učenici hrvatske nacionalnosti u Vojvodini i Srbiji uče, uglavnom, iz knjiga pisanih ćirilicom i naglašava da to treba promeniti. Predsednik Hrvatskog nacionalnog vijeća podseća da ima još bar desetak pitanja koje pokreće hrvatska zajednica, ali da se ona ne rešavaju, pa će i ta pitanja izneti pred dvojicu predsednika.

Jedno od tih pitanja je pitanje direktnog parlamentarnog zastupanja predstavnika hrvatske zajednice u republičkom i pokrajinskom parlamentu. Takođe, hrvatska zajednica nezadovoljna je i što se za nedeljnik Hrvata u Vojvodini izdvaja manje sredstava nego za informativna sredstva drugih manjinskih zajednica, a u kulturi to je još izraženije. Tu je i problem osiguranja prostora za službene hrvatske institucije i, u sklopu toga, obnova i otkup dela rodne kuće hrvatskog bana Josipa Jelačića u Petrovaradinu, navodi "Jutarnji list".

Za to vreme, policija završava bezbednosne procene i upravo zbog toga namerno ne saopštava službeni protokol posete Josipovića. Nezvanično se saznaje da je policija izvršila sigurnosne procene i pokrila sva mesta na kojima će se pojavljivati dvojica predsednika, sa saradnicima. Poseta je, kako se navodi, visokog rizika i u njenom osiguranju učestvovaće više hiljada policajaca, piše "Slobodna Dalmacija".

Josipović: Odnosi Srbije i Hrvatske ključni za region

Predsednik hrvatske Ivo Josipović, koji je danas počeo dvodnevnu posetu Bugarskoj, izjavio je da je pobošljanje odnosa Hrvatske i Srbije ključno za poboljšanje klime i evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.

"Ono što opterećuje hrvatsko-srpske odnose nije budućnost, već prošlost. Ali počeli smo da radimo na rešavanju tih pitanja", rekao je Josipović za bugarski nacionalni radio.

Povodom Makedonije, Josipović je rekao da odnosi sa susednim zemljama ne treba da buda prepreka na putu ka EU. Bugarska i Grčka su se
prošle godine usprotivile otvaranju pristupnih pregovora EU i Makedonije navodeći da kulturna politika Skoplja zadire u njihovo nasleđe, navodi agencija Novinite.

Josipović i predsenik Bugarske Rosen Plevnelijev dogovorili su jačanje poslovih veza dve zemlje, ali i uzjamnu podršku na putu ka ulasku u šengenski prostor.

"Želimo što je moguće više prijateljstva i intezivnog političkog dijaloga za ohrabrivanje ekonomije i investicija ka aktivnoj saradnji na svim nivoima", rekao je Plevnelijev, prenosi agencija Fokus.