Baraćeva Vladi poslala 70 izveštaja

Prema pisanju "Blica", nekadašnja predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, koja je preminula u ponedeljak, Vladi je slala i analize, inicijative i primedbe, pokušavajući da skrene pažnju na spregu vlasti i tajkuna.

Međutim, do juna prošle godine iz Vlade je stiglo tek pet odgovora, ali se reakcija završila samo na tome, jer u međuvremenu nisu uradili ništa konkretno da bi sprečili korupciju na koju su upozoreni, dodaje "Blic".

Jedna od njenih najdužih i najpoznatijih borbi bila je ona protiv načina poslovanja biznismena Milana Beka. Pre četiri godine Savet za borbu protiv korupcije dostavio je izveštaj Vladi Srbije u kome je skrenuo pažnju na zloupotrebe prilikom preuzimanja Luke Beograd.

U maju 2010. Savet je podneo krivičnu prijavu protiv 17 osoba zbog sumnje da su tokom 2005. u nezakonitom postupku preuzimanja akcija Luke Beograd državi naneli štetu od najmanje 21 milion evra. Nakon toga, kada ni pritisci nisu urodili plodom, Milan Beko je podneo krivičnu prijavu protiv Verice Barać.

On inače vodi višegodišnji spor sa Gradom Beogradom oko vlasništva nad Lukom Beograd, a Viši sud u Beogradu je u međuvremenu doneo privremenu meru kojom se Bekovom preduzeću "Vorldfin” zabranjuje raspolaganje Lukom.

Osim sa Bekom, zbog malverzacija u "C marketu” Verica Barać je bila u konstantnom sukobu i sa vlasnikom "Delte“ Miroslavom Miškovićem, koji je na kraju podneo tužbu protiv nje, ali je ona odbijena.

Savet je izneo podatak da je Memorandumom o razumevanju napravljen tajni kartelski sporazum o fiksiranju kupoprodajne cene akcija i podeli beogradskog maloprodajnog tržišta, koji su 2005. zaključili Miroslav Mišković, Milan Beko i Slobodan Radulović u organizaciji, kako su tvrdili, Danka Đunića, a na inicijativu tadašnjeg premijera Koštunice. Od svih njih, samo je Radulović optužen, i to u procesu stečajne mafije zbog sumnje da je oštetio „C market” za oko 30 miliona evra.

Od Vlade Srbije je tražila da preispita privatizaciju "Novosti” i zaštiti interes države. Kako je tvrdila, "Novostima" su upravljale tri povezane firme koje su na nezakonit način postale većinski vlasnik.