I sindikati u političkoj areni

Analitičari navode da njihov ulazak u politiku ne znači da će oni automatski ostvariti i dobar rezultat.

I sindikati ulaze u političku arenu. Nezadovoljni kako se političke stranke bore za prava radnika odlučili su i sami da se angažuju na sledećim izborima kao deo šireg društvenog pokreta.

"Mi želimo da budemo autohtoni, da budemo interesna grupa, da stvorimo osnovu gde će svi naši ciljevi biti realizovani i da imamo mogućnost da budemo ravnopravni ekonomski, socijalni i politički činioci", kaže Milan Grujić iz Saveza samostalnog sindikata Srbije.

Ovo nije prvi pokušaj političkog aktiviranja sindikata. Bivši predsednik Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije Dragan Milovanović je sa Laburističkom partijom 2004. dobio samo četiri hiljade glasova.

Predsednica ASNS-a Ranka Savić kaže da je to bio loš trenutak za izlazak na izbore a ne dokaz da članstvo ne veruje sindikatima.

"Sigurno da to ne bi smelo da bude zamena za loš rad sindikata ali ovaj period do izbora sindikata možemo da iskoristimo za ujedinjavanje zbližavanja, za stvaranje fronta sličnog onom kada smo bili složni i borili se protiv zakona PIO", kaže Savićeva.

Odluka sindikata da se politički angažuju, prema proceni analitičarane nije garancija da će im to doneti i političku korist na izborima.

"To je neka vrsta obaveštenja i najave da će se to desiti, što znači povećanje pregovaračkog uloga. To može da znači da sindikalni proces da može da ima razvijen politički uticaj i platformu ukoliko želi da bude uticajniji a može eventualno da uđe i u koaliciju, neki izborni blok ili da ima samostalan nastup", kaže Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka.

U većini evropskih zemalja sindikati umesto političke borbe za svoja prava bore se na ulicama. Za razliku od naših sindikata na njihovim protestima okuplja se na desetine hiljada ne samo radnika već i studenata i drugih društvenih grupa.