Vlast disciplinuje svoje kontrolore

Novim Poslovnikom prvi put je uvedena mogućnost da poslanici raspravljaju o izveštajima regulatornih tela na skupštinskim sednicama, a ne u odborima, kao do sada.

Čelnici institucija zaduženih za kontrolu rada vlasti podržavaju izmene, ali ne i činjenicu da će se o tim izveštajima na kraju i - glasati.

Zaštitnik građana i poverenik za informacije od javnog značaja smatraju da se tako šalje skrivena poruka da izveštaji treba da budu po volji vlasti, da ne bi bili oboreni u parlamentu.

Šef radne grupe koja je pisala Poslovnik, Boško Ristić iz DS-a, uverava da se novim rešenjima ne urušava nezavisnost i samostalnost regulatornih tela, ali kaže da skupština ima pravo da analizira njihov rad.

Zaštitnik građana Saša Janković kaže da nije protiv toga da se kontroliše njegov rad, ali ne na način zamišljen novim Poslovnikom.

Kako objašnjava, u zemljama koje instituciju ombudsmana shvataju na pravi način, o izveštajima nezavisnih tela se u parlamentima samo raspravlja, ali ne i glasa, što je kao novinu uvela Skupština Srbije.

“Zato što bi to značilo da ja moram biti vrlo pažljiv u tome kako ću kritikovati rad vlasti, s obzirom da vlast ima većinu u parlamentu, pa ako ta kritika nekom bude suviše bolna, onda taj moj izveštaj može da ne bude prihvaćen i zauzvrat - zaštitnik građana može biti smenjen”, naveo je Janković.

Istovetne promedbe na skupštinski Poslovnik ima i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

“Mislim da su izveštaji regulatornih i nezavisnih tela zapravo od onih izveštaja koji se primaju k znanju, a ne usvajaju. Posao nezavisnih kontrolnih tela je zapravo takav da kontrolišu vlast”, objašnjava Šabić.

“Iza vlasti, razume se, stoji vladajuća većina u parlamentu i teško je zamisliti da ona može biti zadovoljna ili oduševljena izveštajima koje mi pišemo, naprotiv”, kaže on.

“Ako se očekuje od regulatornih tela da pišu izveštaje koji se dopadaju vladajućoj većini, onda je to naravno kontraproduktivna ideja. Ne mogu da razumem šta se sa njom hoće”, rekao je Šabić.

Nema ničeg spornog u tome da Skupština, koja postavlja regulatorna tela, na kraju i kontroliše kako ona rade, kaže Boško Ristić, šef radne grupe koja je i pisala Poslovnik.

Takav sled propisuje i Ustav, navodi Ristić.

Boško Ristiæ (FoNet, arhiva)

Takođe, uverava da glasanje o izveštajima neće narušiti nezavisnosti i samostalnost tih institicija.

“Na ovakav način se i nezavisna regulatorna tela dovode u poziciju da odgovorno vrše svoju javnu funkciju i da se vodi računa o tome da pravda ne bude selektiva i da primena Ustava i zakona bude jednaka za sve građane”, rekao je Ristić.

“Dakle, Skupština ima pravo da, u ime građana koji su birali poslanike, vrši nadzor nad nezavisnim regulatornim telima i vrši analizu kroz razmatranje izveštaja jedanput godišnje”, navodi on.

Poverenika za informacije Rodoljuba Šabića brine još jedna stvar – ako poslanici ne aminuju izveštaj, predviđena je mogućnost pokretanja postupka za razrešenje.

“Dakle, razlozi za razrešenje poverenika, zaštitnika građana ili lica koja se nalaze na čelu drugih nezavisnih regulatornih tela utvrđeni su zakonom. Mislim da nije pravno održivo Poslovnikom uvoditi neke nove razloge za eventualno razrešenje”, ukazuje Šabić.

“Dakle, ako je ideja da bi eventualno neusvajanje izveštaja bilo povod za razrešenje nekog od ljudi koja vode nezavisna regulatorna tela, onda to zaista to može biti shvaćeno na način koji zaslužuje ovakvu reakciju”, rekao je on.

Boško Ristić tvrdi da nema govora o smeni u takvoj situaciji i da je sve pogrešno shvaćeno.

“Nema znaka jednakosti između neusvajanja izveštaja i pokretanja postupka za razrešenje nosioca javne funkcije, ali mogu da budu dovedeni u vezu ukoliko se na osnovu razmatranja izveštaja dođe do zaključak da su se stekli zakonski uslovi po kojima bi se inače i van razmatranja izveštaja, pokrenuo postupak razrešenja”, rekao je on.

Poslovnik je usvojen prošle nedelje, pisale su ga samo stranke vladajuće većine, jer je opocizija odbila da u radnoj grupi učestvuje.

"Politika" o izmenama Poslovnika

"Politika" podseća da stari Poslovnik nije propisivao detaljniju proceduru postupanja sa izveštajima regulatornih tela.

Novi, koji je usvojen u julu, detaljno reguliše "postupak za vršenje nadzora nad radom državnih organa, organizacija i tela".

Prema ovim odredbama "državni organi, organizacije i tela" podnose izveštaje Narodnoj skupštini, a o njima se prvo raspravlja na sednicama nadležnih odbora. Potom Nadležni odbor "podnosi izveštaj Narodnoj skupštini s predlogom zaključaka, odnosno preporuka".

Odbor, između ostalog, može da predloži parlamentu da prihvati izveštaj, da zatraži njegovu dopunu ili da ga ne prihvati i da "pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti funkcionera u državnom organu, organizaciji, ili telu".

Osim toga "nadležni odbor može da utvrdi da funkcioner državnog organa, organizacije, odnosno tela koje bira Narodna skupština ne vrši funkciju u skladu sa zakonom i o tome obaveštava Narodnu skupštinu, u cilju preduzimanja mera utvrđenih zakonom".

Boško Ristić rekao je za "Politiku" da niko nije pisao poslovnička rešenja sa namerom da nekoga smenjuje, kad mu padne na pamet.

Prema Ristićevim rečima, regulatorna tela jesu nezavisna, ali parlament može da raspravlja o tome da li su radili u skladu sa zakonom, može, na primer, da postoji sumnja da su bili selektivni u svom poslu, što je nedopustivo.

Ristić kaže da je, na primer, Saša Janković, zaštitnik građana, propustio da u svom izveštaju pomene pobunu u zatvoru u Nišu, "što nikako nije nebitno, tek naknadno je stigla dopuna, kad smo mi najavili da ćemo posetiti KPZ Niš".

On smatra da parlament bira regulatorna tela i da mora i da raspravlja o njihovom radu.

Judita Popović iz LDP-a, članica radne grupe za izradu poslovnika, kaže za "Politiku", da se stepen demokratičnosti društva meri po tome koliko su regulatorna tela nezavisna od zakonodavne i izvršne vlasti i zato postoji problem sa Agencijom za borbu protiv korupcije, poverenikom, zaštitnikom građana, jer je njih predložila i izabrala vladajuća koalicija.

Prema njenim rečima "nikakav poslovnik, ni zakonska regulativa ne može da im da ili oduzme na značaju, ukoliko nema političke volje da oni budu maksimalno nezavisni".