Šoškić o rešenjima za devizni kurs

Uvek će biti onih u ekonomskom sistemu kojima pojedini devizni režim neće odgovarati, rekao je Šoškić.

Šoškić nije želeo da predviđa kretanje deviznog kursa, jer "to bi moglo da znači nekakvo očekivanje". On je naglasio da Srbija mora raditi više na povećanju izvoza i privlačenju stranih investicija kako bi se obezbedila stabilnost.

"Uveren sam da u ovom trenutku realni devizni prilivi i po jednom i po drugom osnovu nisu dovoljni da bismo mogli da, bez ozbiljnih troškova za državu, pređemo na drugi devizni režim", ocenio je Šoškić.

Šoškić kaže da monetarna politika ne bi trebalo da u narednom periodu dozvoli jačanje dinara prema evru, ukoliko ono nije praćeno rastom produktivnosti, odnosno ukoliko ugrožava konkurentnost domaće privrede.

Šoškić je ocenio da je proteklih dana došlo do umerenog slabljenja dinara kao odraza konkurentnosti domaće privrede i konkurentnosti Srbije kao investicione destinacije, na kojima bi, prema njegovim rečima, trebalo još poraditi kako bi se obezbedio veći priliv deviza.

"Takođe, treba imati u vidu, da zbog krize koja se dešava u evrozoni, čitav jugoistok Evrope je na izvestan način manje atraktivan za ulaganja i to smanjenje ili zadrška u dotoku investicija mora da se odrazi na devizne kurseve svih valuta u regionu", istakao je on.

Šoškić je istakao da slabljenje domaće valute s jedne strane može da omogući rast konkurentnosti domaće privrede, tako da ona bude konkurentnija sa cenama na međnarodnom tržištu, ali s druge strane ne sme se zaboraviti da promena deviznog kursa izaziva i ozbiljni problem kod dužnika koji su uzimali kredite u evrima.

"Mislim da na tom problemu mora ozbiljno da se poradi u narednom periodu, i da se uz učešće poslovnih banaka, predstavnika dužnika, države, NBS pronađe rešenje koje će obezbediti održivost sistema kakav imamo", naveo je Šoškić.

On je ocenio da je režim kontrolisanog fluktuirajućeg deviznog kursa, koji Srbija ima, najmanje loše rešenje, kao i da bi se u slučaju režima fiksnog kursa, kakav mnogi zagovaraju, trošilo mnogo više deviznih rezervi za njegovu odbranu nego što je to sada slučaj.

"Tada bi se moglo desiti da, sem sa normalnim faktorima ponude i tražnje, imamo posla i sa špekulantima koji računaju da u takvom deviznom režimu ne bismo kao zemlja izdržali već bi proglasili devalvaciju, odnosno bitnu korekciju deviznog kursa", ukazao je Šoškić.

On je naglasio da je teško govoriti o pravoj ili realnoj vrednosti kursa jer to određuje tržište, ali da je ohrabrujuće da se sa ovim nivoom deviznog kursa "smanjuje onaj jaz koji već imamo desetak godina u trgovinskim odnosima sa inostranstvom", odnosno smanjuje se deficit platnog bilansa.