Đorđević: Pretnje od Stojiljkovića

Bivši načelnik Resora javne bezbednosti, penzionisani general Đorđević, koji je 1999. bio i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, optužen je pred Haškim tribunalom za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskih civila sa Kosova u prvoj polovini te godine.

Svedočeći u svoju odbranu, Đorđević je danas rekao i da je u zakopavanju leševa stotina ubijenih Albanaca sa Kosova u policijskoj bazi u Batajnici učestvovao zato što mu je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković "pretio".

General Đorđević je tvrdio i da nije imao nikakva ovlašćenja nad jedinicama MUP Srbije koje su delovale na Kosovu i da o tim borbenim dejstvima nije bio ni obaveštavan. Sugerisao je da je kontrolu nad policijom na Kosovu imao šef štaba MUP u Prištini Sreten Lukić.

"Nisam znao ni za jedan zločin na Kosovu, ni za pritužbe međunarodne zajednice o tome...Moja pažnja bila je fokusirana na situaciju u Srbiji van Kosova i za to sam odgovarao ministru...Imao sam uopštena saznanja da je bilo nedela, kao i u svakom ratu, ali ni za jedan konkretan zločin i počinioca nisam znao", rekao je Đorđević, dok ga je unakrsno ispitivao tužilac Čester Stemp.

Pri tom iskazu Đorđević je ostao i pošto mu je tužilac citirao napise o masovnim zločinima nad Albancima iz strane štampe, ali i iz beogradskog nedeljnika "Vreme", objavljene 1999.

“Ceo svet je znao za te zločine, a vi nama ovde tvrdite da kao načelnik RJB u Beogradu niste čuli za to", rekao je tužilac Stemp optuženom.

Đorđević je odgovorio da je za ubistvo više od 40 članova porodice Beriša u martu 1999. godine, na koje su se novinski napisi odnosili, saznao "tek kad je u Srbiji pokrenut krivični postupak".

Za ubistvo oko 100 Albanaca u selu Mala Kruša, Đorđević je, kako je rekao, "saznao ovde u Tribunalu iz optužnice".

"Sad, kad ovde dolaze svedoci, vidim da su napravljene stvari koje se kose s mojim načelima...", kazao je optuženi.

Đorđević je potvrdio da je tokom sukoba na Kosovu od šefa štaba MUP u Prištini Sretena Lukića dobio izveštaje da je do 30. aprila 1999. pokrajinu napustilo "715.000 pripadnika šiptarske nacionalne manjine", ali da nije znao zbog čega su otišli.

Ponavljajući da je po ministrovom naređenju organizovao ukopavanje leševa sa Kosova u bazi Specijalne antiterorističke jedinice u Batajnici, Đorđević je izjavio i da mu je Stojiljković prethodno "nedvosmisleno stavio do znanja da mi je život ugrožen".

Na pitanje tužioca Stempa zašto to nije spomenuo ni u jednoj ranijoj izjavi, nego tek u svedočenju, Đorđević je odgovorio da je i ranije izjavljivao da "sam imao konkretnih pretnji za moj život i od ministra i od drugih".

Đorđević je negirao da je on odobrio ponovno slanje pripadnika paravojne jedinice Škorpioni na Kosovo, u okviru rezervnog sastava SAJ, nakon što su oni krajem marta 1999. u Podujevu ubili 19 albanskih žena i dece.

On je, međutim, potvrdio da je odobrenje ministra Stojiljkovića da rezervisti budu upućeni na Kosovo preneo komandantima SAJ.

Upitan od tužioca da li se "sada odriče policajaca na Kosovu, za koje je bio nadležan", Đorđević je uzvratio da nije "bio nadležan ni za jednog policajca".

"Mogao je ministar da kaže da sam ja šef štaba MUP na Kosovu i ja bih u tom slučaju rekao ovom sudu za šta sam bio odgovoran...Radio sam šta mi je bilo naređeno, a znalo se ko je za šta odgovarao", kazao je optuženi.

Na kraju svedočenja, generala Đorđevića dodatno ispituje njegov branilac Veljko Đurđić.