SAD odustaju od raketnog štita

SAD ne odustaju, međutim od ojačavanja sistema odbrane od balističkih raketa ali će to učiniti, prema rečima Obame, na savremen način. Raketni program Irana predstavlja značajnu pretnju i zato sam odlučan da uputim jake antiraketne sisteme koji odgovaraju uslovima XXI veka, rekao je predsednik SAD saopštavajući odluku o odustajanju od razmeštanja antiraketnog štita u istočnoj Evropi.

Objašnjavajući razloge odustajanja od ranijeg plana, Obama je ukazao da vojna tehnologija Irana nije toliko razvijena koliko se pretpostavljalo.

“Osvežili smo naše informacije o iranskim raketnim programima koji ukazuju da najveću pretnju predstavljaju rakete kratkog i srednjeg dometa koje mogu da stignu do Evrope. Mi ćemo, zajedno sa našim međunarodnim partnerima, nastaviti da radimo na tome da Iran ispunjava svoje obaveze u vezi sa nuklearnim programom, ali ovaj novi antiraketni program će biti najbolji odgovor na pretnju koju trenutno predstavlja Iran”, rekao je Obama.

“Drugo, napravili smo zančajan napredak u našoj antiraketnoj tehnologiji, i naš novi odbrambeni sitem upotrebiće sisteme koji su provereni i isplativi i u skladu sa trenutnom pretnjom”, naveo je on.

Pre zvaničnog obraćanja javnosti, Obama je o ovoj odluci telefonom obavstio sada bivše partnere u projektu izgradnje štita – vlade Češke i Poljske.

Američki predsednik očekuje da će ova promena politike uticati i na smirivanje tenzija sa Rusijom koja se oštro protivila izgradnji NATO štita u blizini svojih granica. Iako se spekuliše da je odustajanje Amerike od izgradnje antiraketnog štita u istočnoj Evropi rezultat tajnog dogovora sa Moskvom, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije to negira.

Međutim, u Moskvi se ovaj potez američke administracije pozdravlja, a predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov tumači ga kao signal da Obamina administracija konačno počinje da shvata Rusiju.

“Nikada nismo sumnjali u ispravnost ruskog zalaganja za, s jedne strane, pošteniju i ispravniju procenu situacije u Iranu i, s druge strane, za ozbiljniji i odgovorniji stav prema strateškom dijalogu između Rusije i SAD, što je najznačajniji faktor u očuvanju globalne stabilnosti”, kazao je Kosačov za BBC.

“Bušova administracija nas ni po jednom od tih stavova nije razumela - Obamina počinje da nas razume”, smatra on.

Istovremeno, Pentagon je najavio uspostavljanje novog sistema, kako je navedeno, neutralisanja iranskih raketa kratkog i srednjeg dometa, što bi moglo da znači da će presretači i radarski sistemi biti stacionirani u Turskoj.

U vreme kada je najavljen američki antiraketni štit u istočnoj Evropi 2007. tadašnji predsednik Džordž Buš izneo je procenu da bi Iran uz pomoć drugih država mogao da razvije interkontinentalne balističke rakete koje bi mogle imati domet do SAD i cele Evrope pre 2015. godine.

Medvedev: Odgovoran potez Obame

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev ocenio je da je odluka američkog predsednika Baraka Obame da odustane od izgradnje antiraketnog štita u Evropi "odgovoran potez".

Medvedev je izjavio je da je sa Obamom ranije ove godine razgovarao u Londonu i Moskvi o planovima izgradnje američkog antiraketnog štita, čemu se Rusija protivila.

Dmitrij Medvedev (Beta, arhiv)

"Cenimo taj odgovoran potez američkog predsednika ka ispunjenju našeg dovovora. Spreman sam da se dijalog nastavi", kazao je Medvedev.

"Zajedno ćemo pronaći efikasne mere u pogledu raketnog rizika, koje će obuhvatatii interese svih strana i garantovati jednaku bezbednost svih država u Evropi", kazao je Medvedev.

Stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin izjavio je da SAD ne odustaju od planova za stvaranje sistema protivraketne odbrane, već se radi o izmeni njene konfiguracije.

Rogozin je rekao da ta odluka "nije doneta pod pritiskom Rusije", već da je Vašington "proračunao sve rizike i bonuse i shvatio da će na političkom planu sistem u Češkoj i Poljskoj dovesti do jačanja napetosti sa Moskvom“.

"To znači da bi bio snižen nivo bezbednosti, što protivreči početnom zadatku“, rekao je Rogozin dodajući da bi prvobitni sistem bio izuzetno skup i malo efikasan u vojnom smislu.

"Oni koji smatraju da su se Amerikanci predali, greše. Amerikanci su jednostavno shvatili da njihovim interesima odgovara drugačija konfiguracija protivraketne odbrane" i zamena fleksibilnom odbranom, rekao je ruski diplomata Itar-Tasu.

"Sada se ne radi o tome da se duboko u beton zakopa radar i postavi uz ruske granice. Sada Amerikanci planiraju da instaliraju elemente sistema protivraketne odbrane na mobilnim platformama koje mogu operativno da se prenesu u zonu u kojoj će to biti neophodno“, objasnio je Rogozin, dodajući da je pre svega reč o baziranju tog sistema na moru.

"Naravno, sada vojni eksperti Rusije treba da odgovore na pitanje može li takav sistem da predstavlja pretnju bezbednosti naše zemlje“, istakao je stalni predstavnik Rusije pri NATO-u.

"Mi nismo nikome zavrtali ruke, to je normalna pragmatična odluka Vašingtona“, istakao je Rogozin, dodajući da sada predstoji da Rusija dobije zvanično odluku SAD, posle čega će uslediti zvanični komentari.

Prema njegovim rečima, odluka administracije predsednika SAD Baraka Obame može da doprinose deblokadi saradnje Rusije i NATO-a u oblasti protivraketne odbrane.

Bela kuća: Promene nisu u vezi sa Rusijom

Bela kuća je saopštila da odustajanje od prethodnog plana protivraketne odbrane SAD u Evropi ne predstavlja ustupak Rusiji, koja se protivila prvobitnim planovima za razmeštanje protivraketnog štita u Češkoj i Poljskoj.

"Ovo nije u vezi sa Rusijom", saopštio je portparol Bele kuće Robert Gibs na redovnoj konferenciji za novinare.

SAD žele podršku Rusije po nekoliko ključnih međunarodnih pitanja, uključujući pristup prema nuklearnim planovima Irana, naveo je Rojters.