Kongres usvojio Bušov plan

Američki predsednik Džordž Buš potpisao je večeras zakon, potvrdila je Bela kuća. Bilo je neophodno 218 glasova, a za plan je glasalo 263, dok je 171 bilo protiv. Novu, dopunjenu verziju ovog plana usvojio je prethodno i Senat američkog Kongresa sa 74 glasa za i 25 protiv. Paket pomoći američki zakonodavci odbacili su pre dva dana.

Buš je pozdravio usvajanje plana u Predstavničkom domu, ali i naglasio da će biti potrebno vreme da se efekti plana osete, javio je Glas Amerike.

Buš, koji se obratio novinarima ispred Bele kuće odmah po usvajanju mera, rekao je da veruje u sistem slobodnog tržišta i da vlada treba da interveniše "samo kada je neophodno".

Buš je rekao da je ovom merom Vašington delovao odlučno da bi ublažio rastuću kreditnu krizu koja je zahvatila SAD.

Predstavnički dom je prethodno odbacio prvu verziju plana, što je dovelo do rekordnog pada na berzi.

U izmenjeni plan, koji je usvojen u Senatu u sredu kasno uveče, uvedene su odredbe o poreskim olakšicama u vrednosti od 100 milijardi dolara za firme i srednju klasu i o povećanju državnih garancija na štedne uloge sa 100.000 dolara na 250.000 dolara.

Debatu potpredsedničkih kandidata Sare Pejlin i Džoa Bajdena pratilo je više miliona Amerikanaca, a opširnije o tome možete pročitati u posebnoj vesti.

Berze u Njujorku zabeležile novi pad

Njujorška berza (Fonet)

Na Njujorškoj berzi u četvrtak je zabeležen veliki pad indeksa zbog straha od recesije i loših ekonomskih pokazatelja.

Zvanični podaci o padu narudžbi industriji i sedmogodišnjem rekordu nezaposlenosti podstakli su strepnje da vladin plan za izlaz iz krize, vredan 700 milijardi dolara, neće biti dovoljan da spreči recesiju. Indeks Dau Džons skliznuo je za gotovo 350 poena, odnosno 3,22 odsto, prema prvim podacima.

Dau Džons ove sedmice svakog dana ima velike oscilacije, pri čemu je u ponedeljak opao za čak 778 poena, odnosno 6,9 odsto, u utorak se donekle oporavio, a u sredu ponovo krenuo u ružičastu zonu. Opštiji indeks Standard end Purs 500 opao je u četvrtak za 4,03 odsto, na 1.114,28 poena, dok je Nazdak opao za 4,48 procenata, na 1.976,72 poena.

Stručnjak za investicije Subod Kumar ocenio je da je uzrok slabosti na finansijskom tržištu stanje u privredi.

On je ocenio da će narednih nekoliko dana berza biti "nabijena politikom" jer se na Vol stritu iščekuje rezultat drugog glasanja o planu za izlazak iz krize.

Plan, koji je usvojen u Senatu u sredu kasno uveče, biće poslat u Predstavnički dom već u petak. Predstavnički dom je prethodno odbacio prvu verziju plana, što je dovelo do rekordnog pada na berzi.

U plan su naknadno uvedene odredbe o poreskim olakšicama u vrednosti od 100 milijardi dolara za firme i srednju klasu i o povećanju državnih garancija na štedne uloge sa 100.000 dolara na 250.000 dolara.

Plan za spasavanje Hipo ril estejta

Evropska komisija sinoć je usvojila plan vredan 35 milijardi evra za spasavanje nemačkog zajmodavca Hipo ril estejt.

Usvajanje plana ne znači da će mere pomoći za restrukturiranje biti i ubuduće odobravane, navodi se u saopštenju Evropske komisije, a preneo je Rojters.

Nemačka vlada i konzorcijum banaka daće 35 milijardi evra kreditnih garancija Hipo ril estejtu, od čega 26,5 milijardi država, a 8,5 milijardi banke.

Kako je preneo AFP, to je najveći plan za spasavanje banaka koji je ikada sproveden u Nemačkoj. Dogovor države i konzorcijuma privatnih banaka postignut je u noći između nedelje i ponedeljka.

Hipo ril estejt suočava se sa problemom likvidnosti od stečaja Liman bradersa.

Rusija: Preispitati osnove finansijskog sistema

Osnove svetskog finansijskog sistema treba preispitati, izjavila je danas ruska ministarka za ekonomski razvoj Elvira Nabiulina na privrednoj konferenciji u Astrahanu, na jugu Rusije.

"Ova konferencija se održava u vreme svetske finansijske uskomešanosti. Delimično, osnove svetske finansijske konstrukcije biće kritički ispitane, a uloga tradicionalnih finansijskih i investicionih institucija, međunarodnih finansijskih organizacija i pojedinačkih valuta će biti revidirane", kazala je Nabiulina.

Kako prenosi Itar-tas, predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je juče, na forumu "Peterburški dijalog" u Sankt Peterburgu, rekao da nema nijedne zemlje na svetu koja bi bila sposobna da sama preuzme ulogu "mega-regulatora" svetskog finansijskog sistema.

Prema njegovim rečima, problemi koje je izazvala globalna finansijska kriza pokazali su da je "vreme dominacije jedne privrede i jedne valute bespovratno prošlo".

"Nedavni događaji samo potvrđuju da nijedna zemlja, ma kako moćna bila, nije u stanju da bude mega-regulator svetskog finansijskog sistema", rekao je on.

"Problemi jednog, najvećeg finansijskog učesnika, odmah su postali problemi svih ostalih, zbog čega su nam jednostavno neophodni novi mehanizmi za donošenje kolektivnih rešenja i kolektivne odgovornosti", zaključio je Medvedev.

Velika Britanija: Ekonomski savet

Birtanski premijer Gordon Braun osnovao je Nacionalni ekonomski savet koji treba da usklađuje vladine mere ekonomske politike i pomaže ljudima da prebrode probleme koji nastaju zbog finansijske krize.

"Velika Britanija se suočava sa periodom ogromnih privrednih izazova", navodi se u saopštenju koje je izdao Braunov kabinet.

"Nacionalni ekonomski savet će pomagati ljudima i preduzećima da se suoče sa neizvesnostima koje nosi trenutna ekonomska situacija", dodaje se u saopštenju.

Savetom će predsedavati premijer Braun, a ministar finansija Alister Darling biće njegov zamenik.

Savet će se sastajati često i dobijati savete od eksperata o pitanjima koja se tiču finansijskog tržišta, cena na svetskom tržištu, održivog snabdevanja energijom i preprekama za poslovanje.

Vlada je uspostavila i regionalni ekonomski savet i odredila koji će lideri britanskih poslovnih krugova pomagati vladama prekomorskih teritorija.