Rebalans budžeta i inflacija

Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić ocenio je da rebalans budžeta neće izazvati rast cena i ugroziti planiranu jednocifrenu inflaciju na kraju godine. Komentarišući upozorenje Narodne banke Srbije, Dinkić je na konferenciji za novinare rekao da višak novca u državnoj kasi neće biti potrošen na povećanje plata, već za kapitalne investicije i otplatu spoljnjeg duga.

Povećanja plata, koja su, kako je naglasio, bila planirana u budžetu, mogu da očekuju zaposleni u vojsci, i to od 20 odsto za septembar, dok će zdravstvenim radnicima septembarska plata biti uvećana za 10 odsto, a novembarska za 20 odsto. Prosvetni radnici će dobiti povišicu od četiri odsto, a svi ostali koji plate primaju iz budžeta dva odsto.

Predloženim rebalansom budžeta planirani su prihodi od 521,3 milijarde dinara i za sedam odsto su veći nego što je bilo utvrđeno ovogodišnjim budžetom, dok su rashodi 505,8 milijardi dinara i uvećani su 13 odsto, a budžetski suficit je 15,5 milijardi dinara.

Srbija bi iduće godine, kako je dodao, trebalo da postane manje zadužena zemlja, jer je planirano da se spoljni dug umanji za 2,5 do 3,5 milijardi dolara, tako da bi on, ukoliko bi se izuzela otplata duga Kosova, iznosio 35 odsto bruto društvenog proizvoda.

Dinkić je rekao da očekuje da rebalans budžeta, kao i izmene Zakona o budžetskom sistemu, budu na dnevnom redu sednice Skupštine Srbije nakon rasprava o Kosovu i izmanama Zakona o ministarstvima.

Predlog budžeta za iduću godinu, kako je planirano, Skupštini bi bio dostavljen tek u decembru, jer vlada čeka rezultat pregovora sa kreditorima Pariskog kluba o otpisu dela duga.

Narodna banka Srbije, međutim, upozorava da će planirani rebalans budžeta imati negativne posledice na inflaciju i monetarnu politiku. NBS je saopštila da je prilikom projekcije inflacije imala u vidu uticaj koji Nacionalni investicioni plan može imati na inflaciju, ali da nije bila pripremljena na ostale izdatke iz rebalansa ovogodišnjeg budžeta, pre svega povećanje zarada zaposlenima koji se finansiraju iz budžeta, porast izdvajanja za penziono i invalidsko osiguranje i ostalo.

Centralna banka ističe da mora dodatno da pooštri monetarnu restriktivnost. "To znači rast kamatnih stopa, ali i primenu drugih instrumenata sa kojima raspolaže Narodna banka", navodi se u saopštenju NBS.

Stamenković: Rebalans budžeta nepotreban

Ekonomista Stojan Stamenković ocenio je danas da nema razloga za rebalans budžeta i povećanje javne potrošnje.

Stamenković je kazao da su cene nafte u svetu niže nego letos, a cene u zemlji u okviru projektovanih, pa nema razloga za rast javne potrošnje. On je ocenio da će i deo sredstava iz investicionog plana, preko zarade i drugih troškova izvodjača radova, na kraju završiti u potrošnji.

Povodom najave NBS da će usled povećane javne potrošnje povesti restriktvniju monetarnu politiku, Stamenković je kazao da to najverovatnije znači povećanje obaveznih rezervi.

"Kamatne stope će porasti, a to bi kao kratkoročne posledice moglo da ima usporavanje privrednog rasta i relativno pogoršanje položaja izvoznika. A to se, opet na kratak rok, ne uklapa u razvojnu strategiju vlade", kazao je Stamenković.

Gligorov: Inflacija ne mora da poraste

Ekonomista Vladimir Gligorov kaže da povećanje plata predstavlja rizik za rast inflacije, ali to ne mora automatski da se dogodi.

Ovakav potez Ministarstva finansija svakako otežava posao Narodnoj banci Srbije, kaže Gligorov. Narodna banka će morati da poveća kamatne stope i to će građani direktrno osetiti, ali će s druge strane biti i selektivnog povećanja plata zbog togfa što se Vlada sprema za izbore: "Efekat je, s jedne strane, povoljan po građane, jer se vlada čini darežljiva, treba kupovati glasove, a drugi efekat je na centralnu banku koja mora da vidi kako da obuzda eventualne efekte koje to može da ima na inflaciju".