Skupština usvojila Budžet za 2006.

Za predlog je glasalo svih 130 prisutnih poslanika. Glasanju nisu prisustvovali poslanici Demokratske stranke, koji već neko vreme ne učestvuju u radu Skupštine, ali ni Srpske radikalne stranke. Izglasavanje budžeta bio je uslov da Srbija uspešno okonča trogodišnji aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom.

Ekonomisti: Dobro za zemlju

Usvajanjem budžeta za iduću godinu izbegnuta je kriza na političkoj sceni u Srbiji, ali i u odnosima s međunarodnim finansijskim institucijama, ocena je ekonomista. "Dobro je što je usvojen budžet za 2006. jer da se to nije dogodilo neizbežan bi bio pad Vlade i raspisivanje vanrednih parlamentranih izbora. To bi dovelo i do neizvesnosti u odnosima s Međunarodnim monetarnim fondom, od kojih zavisi iznos duga koji će Srbija otplaćivati u narednom periodu", rekao je Beti direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević. On je, komentarišući budžet, naveo da je budžetski suficit prividan. "Novac koji je planiran kao suficit namenjen je otplati dugova, tako da on može da se računa kao rashod, a ne višak u državnoj kasi", ocenio je Prokopijević.

Saradnik Centra za liberalno-demokratske studije Boško Mijatović takođe smatra da je za građane Srbije dobra vest da je usvojen budžet za narednu godinu. "Direktna posledica neusvajanja budžeta bila da Srbija ne bi dobila otpis oko 700 miliona dolara od Pariskog kluba poverilaca", rekao je Mijatović Beti.

Zakon o sprečavanju pranja novca

Skupština je usvojila i Zakon o sprečavanju pranja novca, kojim se uvodi obaveza evidentiranja svih finansijskih transakcija koje prelaze 15.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Proširen je krug obveznika koji su dužni da Upravi za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija proslede informacije o sumnjivim ili transakcijama veće vrednosti, a uvedena je i obaveza identifikacije, što znači da će svi posetioci banaka, kladionica i menjačnica morati da na uvid pokažu ličnu kartu.

Na prosleđivanje informacija o većim ili sumnjivim transakcijama zakonom su obavezni banke, osiguravajuća društva, investicioni fondovi, brokerske kuće, organizatori igara na sreću, turističke organizacije i oni koja se bave prometom nekretnina i automobila.

Zakon propisuje i obavezu identifikovanja of-šor kompanija koje vrše transakcije ili otvaraju račune u Srbiji.

Izmene zakona

Skupština je usvojila izmene Zakona o javnim preduzećima koje omogućavaju da pre privatizacije u javnom sektoru zaposlenima u tim preduzećima i građanima bude podeljeno ukupno 30 odsto besplatnih akcija. Usvajanjem izmena utvrđeno je da će do 15 odsto državnog kapitala dobiti zaposleni u javnim preduzećima koja se privatizuju, dok će ostalih 15 odsto akcija građani dobiti preko Akcijskog fonda Srbije.

Usvojene su i izmene Zakona o Fondu za razvoj Srbije, kojim se taj fond transformiše u razvojnu banku za finansiranje malih i srednjih privatnih firmi. Fond bi trebalo da kreditira preduzeća koja ne mogu ili koja teško dobijaju kredite po tržisnim uslovima, a cilj je obezbedi ravnomerniji regionalni razvoj, veću zaposlenost i izvoz. Zakonom je zabranjena dokapitalizuja Fonda iz budžeta Srbije jer Fond već raspolaže s 450 miliona evra kapitala, ali je dozvoljena dokapitalizacija iz drugih izvora.

Usvojen zakon o bankama

Skupština Srbije usvojila je Zakon o bankama kojim je utvrđena obaveza banaka da u svakom trenutku u svom poslovanju imaju kapital koji ne sme da bude manji od 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

Tim zakonom se Narodna banka Srbije (NBS) ovlašćuje da daje saglasnost na svaku kupovinu akcija koje iznose više od pet odsto kapitala banaka.

Do sada je NBS bila obavezna da daje saglasnost pri kupovini više od 15 odsto kapitala banaka, a novim zakonskim rešenjem olakšava se uvid u to ko su vlasnici paketa akcija u bankama. Zakonom je NBS dobila pravo supervizije u celom finansijskom sektoru, a promenjena je i upravljačka struktura u bankama tako što više bankama neće rukovoditi direktori, već Izvršni odbor sa dva člana.

Utvrđena je veća odgovornost revizora koji će kontrolisati rad banaka, tako da će ubuduće isti revizor moći da obavi najviše tri uzastopne revizije i neće mu biti dozvoljeno da iste godine uradi i reviziju i da pruži konsultantske usluge.