Uhapšeni osumnjičeni sa snimaka

U Vladi Srbije je rečeno da je više osoba uhapšeno i pritvoreno posle prikazivanja snimaka likvidacije Muslimana kod Srebrenice 1995, ali nije navedeno koje su to osobe. Premijer Vojislav Koštunica izjavio je posle razgovora s Karlom del Ponte da je Vlada Srbije reagovala još juče, odmah pošto je taj snimak prikazan na suđenju bivšem predsedniku Srbije i SRJ Slobodanu Miloševiću u Hagu.

Premijer Srbije je rekao da je reč o "brutalnom, bezdušnom i sramnom zločinu" i najavio da će vlasti izaći pred javnost s drugim detaljima kada budu bilo dovoljno podataka. "Onog časa kada nadležni organi smatraju da imaju dovoljno podataka s kojima će izaći u javnost, oni će to učiniti. Ali, mislim da je za našu javnost veoma važno je to da se zaista regovalo odmah", rekao je Koštunica.

Del Ponteova je izjavila da je vrlo zadovoljna brzom reakcijom vlasti Srbije i ocenila da je reč o "brilijantnoj operaciji". Ona se zahvalila Vladi Srbije na tome i pozvala je da isto tako brzo reaguje i u slučaju onih čije hapšenje i izručenje traži Haški sud.

Portparol Specijalnog tužilaštva za ratne zločine u Beogradu, Bruno Vekarić, potvrdio je agenciji Beta da je pretkrivični postupak u tom slučaju u toku, što podrazumeva prikupljanje materijalnih dokaza kako bi mogao da se podnese zahtev za pokretanje istrage. On je rekao da je pretkrivični postupak pokrenut pre nego što je snimak pogubljenja prikazan u sudnici Haškog tribunala, jer je Tužilaštvo ranije došlo do kasete.

Podsetimo, u Hagu su prikazani delovi dvočasovnog video materijala egzekucije zarobljenika iz Srebrenice u julu 1995, a prema tvrdnjama Tužilaštva, na snimku se vide pripadnici jedinice "Škorpioni" kako nedaleko od sela Trnovo, u podnožju Jahorine, ubijaju šestoricu muškaraca koji su kamionom dovezeni iz Srebrenice. Taj film trebalo bi da bude dokaz i u procesu protiv nekadašnjeg šefa Državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića, koji se vodi pred Haškim tribunalom, kao i pred Međunarodnim sudom pravde, jer je prema svedočenjima pripadnika "Škorpiona", jedinica bila u sastavu DB-a. Predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić kaže da je ta kaseta dokaz o umešanosti Srbije i njenih policijskih snaga u zločin u Srebrenici i da će nekadašnjeg komandanta te jedinice Slobodana Medića sada "teško moći neko da zaštiti".

Ko su "Škorpioni"

Jedan od (B92)

"Škorpioni" su široj javnosti postali poznati tek prošle godine, nakon početka suđenja za ubistvo više porodica na Kosovu, u Podujevu 1999. Novinar nedeljnika "Vreme" Dejan Anastasijević kaže da se u toku tog suđanja otkrilo nekoliko zanimljivih podataka o toj jedinici: "Između ostalog i to da je ta jedinica mnogo starija nego što je izgledalo, da su se njeni pripadnici pod istim imenom 'Škorpioni' i sa istim komandnim sastavom borili i u Bosni i da se poznaju čak i iz Vukovara. Oni su na Kosovu dejstvovali u sastavu SAJ-a, odnosno Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije, a pre toga su bili u sastavu nekakve Teritorijalne odbrane, mada svi znamo da su te jedinice, takozvane dobrovoljačke, iz Srbije bile manje-više pod kontrolom DB-a Jovice Stanišića i Frenkija Simatovića."

"Kako se dogodilo da takvi ljudi, za koje se moralo znati, ako ništa drugo bar u MUP-u i DB-u, da su skloni zločinima i da su neki među njima bili i narkomani, dakle kako se moglo dogoditi da se ti ljudi naoružaju i pošalju u istom tom komandnom sastavu i na Kosovo, to je jedno značajno pitanje. Ova traka otkriva i neke njihove ranije 'podvige', koji liče na one iz Podujeva, i nikakvo vađenje i priča da su oni delovali samostalno i van ičije kontrole jednostavno ne drži vodu", kaže Anastasijević.

Inače, nekoliko puta je Fond za humanitarno pravo upozoravao da pripadnici demobilisane jedinice "Škorpioni" i pojedini pripadnici OUP-a Šid prete smrću nekim građanima Šida. "Zastrašivanje je učestalo nakon puštanja na privremenu slobodu Jovice Stanišića, bivšeg načelnika Državne bezbednosti Srbije i Frenkija Simatovića, nekadašnjeg komandanta 'Crvenih beretki'", naveo je tada FHP.

Podsetimo, građanin Šida Jovan Mirilo, koji je 3. marta 2005. privremeno napustio Šid nakon što je dobio pretnju da će biti ubijen, potvrdio je tada te navode i za B92. Sve je počelo u oktobru 2003, kada je pozvan u policiju na informativni razgovor zbog anonimne poruke koju je poslao lokalnoj televiziji sledećeg sadržaja – "Makijevića pozdravljaju braća Abjamović". Poruka je uznemirila građane i policiju jer su braća Abjamović, Mato i Ivica, inače Hrvati iz Morovića, nestali 23. oktobra 1991. nakon što ih je grupa uniformisanih lica odvela iz kuće na informativni razgovor. U to vreme načelnik OUP-a u Šidu je bio Nedeljko Makijević, danas šef Operativne službe u istom OUP-u. 

Slična situacija ponovila se kada se u procesu protiv pripadnika "Škorpiona" Saše Cvjetana, u novembru 2003, kao ključni svedok optužbe pojavio Goran Stoparić, bivši pripadnik te jedinice iz Šida. Mirilo je optužen da je “podstakao” Stoparića da svedoči protiv svojih saboraca. Prema navodima Mirila, tada je šef Operativne službe OUP-a u Šidu Nedeljo Makijević naručio njegovo ubistvo. Međutim, nakon puštanja na slobodu Jovice Stanišića i Frenkija Simatovića, u Šidu je organizovana potera za video kasetom sa snimkom streljanja Bošnjaka iz Srebrenice u julu 1995. Među počiniocima tog dela bili su, u uniformama MUP-a Srbije, pripadnici "Škorpiona", koji sada tragaju za “izdajnicima”. Sumnja je ponovo pala na Jovana Mirila, iako svi u Šidu znaju da tu kasetu niko nema, jer je komandant "Škorpiona" Slobodan Medić 1997. oduzeo i uništio original trake i sve kopije koje su se nalazile u tom gradu. Pored Mirila, na meti su se našla i dvojica pripadnika "Škorpiona", zbog sumnje da su istražitelje Haškog tribunala uputili na kopiju kasete koja se nalazi u inostranstvu.

Pripadnici "Škorpiona" koji se vide na snimku otvoreno su rekli Mirilu i osumnjičenim saborcima da naredba za njihovo ubistvo dolazi od “veoma važnih osoba”. Takođe, u Šidu svi otvoreno govore da su to Jovica Stanišić, Frenki Simatović i Milan Milanović Mrgud, pripadnik MUP-a Srbije i potpisnik Erdutskog sporazuma o mirnoj reintegraciji istočne Slavonije. Poslednji put, 18. aprila 2005., pretnju svojim osumnjičenim saborcima preneo je Pero Petrašević, takođe bivši pripadnik "Škorpiona", rečima: “Nisam ja u pitanju, nego neki veoma važni ljudi”, naveo je tada FHP.

Slobodan Medić "Boca", komandant "Škorpiona", kako je pisalo "Vreme", govorio je na suđenju za masakr u Podujevu o istoriji svoje jedinice, mada se dve njegove izjave na tu temu donekle razlikuju. Na glavnom pretresu 28. marta 2003, izjavio je: "Jedinica 'Škorpioni' formirana je još 1991. u sastavu Vojske Jugoslavije, kao redovna jedinica i delovala je na području Bosne i Hrvatske. Posle prestanka ratnih operacija u Bosni i Hrvatskoj prevedena je u Srbiju, a ljudstvo je povučeno. Jezgro jedinice je sačuvano, kako su pravila nalagala i kakvo smo uputstvo dobili i kako bismo mogli da obezbedimo ljude za normalan život."

Nekoliko meseci kasnije, 5. decembra, Medić je na isto pitanje dao sledeći odgovor: "Jedinica 'Škorpioni' osnovana je maja meseca 1992. godine i to kao obezbeđenje ‘Naftne industrije Krajine’ i u tom svojstvu je ostala od 1992. do 1996. Nakon toga, pošto sam ja tražio da moja jedinica bude u sastavu MUP-a Srbije, 'Škorpioni' su ušli u rezervni sastav Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije."

Inače, poznato je da su naftni izvori u istočnoj Slavoniji tokom rata bili unosan izvor prihoda za predsednika Republike Srpske Krajine Gorana Hadžića i pokojnog Željka Ražnatovića Arkana, navelo je "Vreme" 2003.

"Ratnici" dobili blagoslov za "neprijateljski" narod

Iako se na snimku egzekucije šestorice zarobljenika u Srebrenici vidi kako član Srpske pravoslavne crkve blagosilja one koji će posle izvršiti zločin, crkva za sada ćuti.

"Daj vernoj vojsci srpskoj tvojoj da bude na savlađivanje neprijateljskog naroda... U ime Oca i Sina i Svjatago duha. Sretno otišao i došao..." Tako je svešteno lice pred egzekuciju u Srebrenici blagosiljalo učesnike tog dela. Međutim, dobri poznavaoci Srpske pravoslavne crkve nisu uspeli da prepoznaju o kome je reč i jedino što navode je da je u pitanju neki lokalni sveštenik. Ipak, to nije čini se dovoljno za reakciju crkve, koja se za sada nije oglasila. 

Sociolog Mirko Đorđević za B92 kaže da crkva ne sme da blagosilja vojsku i oružje, ali i da se to na žalost masovno događa:

"Ako Crkva ne bude sama progovorila o takvim stvarima, a ona takođe raspolaže i snimcima, materijalimja, i ljudima i izjavama i dokumentacijama, uzalud su sva naša govorenja sa strane, čak i najdobronamernija. Jer se onda lako i u Crkvi i oko Crkve sve to što mi govorimo i filmovi pokazuju odbacuje prosto kao 'Ovo je napad na Crkvu'."

Akcija ili posledice

Ubica i buduæa žrtva (B92)

Snimak egzekucije šestorice Muslimana iz Srebrenice, osim što je doveo do konkretnih posledica, izazvao je oštre reakcije. Neke od njih najavljuju i krupne političke odluke u slučaju da se na rešavanje ovog pitanja ne odgovori na pravi način.

Iako su odmah nakon emitovanja snimka reakcije većeg dela političke javnosti bile mlake, a mnogi su bili nezainteresovani šta taj snimak ustvari predstavlja, danas se situacija preokrenula. Ipak, zbog tako mlake reakcije ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić primio je oštre kritike od američke delegacije, koja je to ocenila kao loš potez. Ministar Ljajić zbog toga smatra da je posledica takvog ponašanja velika : "Ja moram da kažem i da je kredibilitet države došao u pitanje, da je moj lični kredibilitet došao u pitanje, da ću ja najozbiljnije razmisliti o svom ostanku u vladi, ukoliko ne bude adekvatne političke i pravne reakcije." Ljajić podseća da je nedavno izjavio da se i u američkom Kongresu priprema "jedna vrlo oštra rezolucija povodom događanja u Srebrenici i da država mora imati hitru i odlučnu reakciju". "Ne smemo doći u poziciju da se stalno branimo, moramo ići u susret problemu, priznati da je zločin počinjen, više nema nikakvih dilema, ako su ikada i postojale, da se dogodio strašan zločin u Srebrenici i ovi snimci to potvrđuju na najteži mogući način", kaže Ljajić.

Ljajić je objasnio da je država reagovala tek danas, iako je za snimak znala već deset dana, zbog toga što je u toku bio pretkrivični postupak: "Ono što je Tužilaštvo iznenadilo je objavljivanje snimka juče pred Tribunalom, iako to nije bilo planirano. To je ubrzalo ovaj postupak istrage i mislim da će Tužilaštvo sutra izaći s preciznim informacijama o celom ovom slučaju i mislim da ne bi bilo uputno da mi iznosimo detalje onoga što se dešavalo jutros od 7 sati.”

Međutim, MUP Srbije nije reagovao na zvaničan zahtev za odgovorom koji je uputio B92 još juče, o tome da li se sprovodi istraga u vezi sa ubistvom šestorice zarobljenika iz Srebrenice, što se moglo videti na snimku. U Specijalnom tužilaštvu za ratne zločine su potvrdili za B92 da su dobili taj video materijal i da je pretkrivični postupak u toku.

S druge strane, Nataša Kandić navodi da su pripadnici te jedinice učestvovali u ratnim operacijama u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu i da su često nosili različite uniforme. Direktor Fonda za Humanitarno pravo kaže da su, prema podacima do kojih je došla od samih pripadnika jedicine "Škorpioni", oni tokom 1991. i 1992. funkcionisali kao jedinica Državne bezbednosti. "Škorpionima" je tokom rata u Hrvatskoj baza bila u Đeletovcima u Istočnoj Slavoniji, gde se nalaze i naftna polja koja su bila i izvor finanasiranja te jedinice. U to vreme, kaže Kandić, postojao je i stalni transfer između pripadnika "Škorpiona", Srpske dobrovoljačke garde i "Crvenih beretki" (JSO), jer je sve tri jedinice formirala Državna bezbednost: "Bilo kakve tvrdnje o tome da 'Škorpioni' ne pripadaju Resoru javne bezbednosti ili da nisu jedinice koje je formirala DB, ne stoje. U vreme Srebrenice oni krajem juna odlaze na planinu Treskavicu, prvo na Jahorinu, pa na Treskavicu, dobijaju zadatak da skinu svo je uniforme i svi se na Treskavici u vreme izvođenja akcije distribucije 'paketa', odnosno zarobljenika i njihovog streljanja, svi se nalaze u uniformama policije Republike Srbije i sa 'Crvenim beretkama' na glavi". 

Nataša Kandić objašnjava i zašto pripadnici ove jedinice i dalje imaju privilegovan položaj i zašto niko od njih do sada nije odgovarao: "Njihov najvažniji zadatak je bilo čuvanje naftnih polja i izvora, koji onda služe za dalju distribuciju i prodaju i to je osnovni izvor bogaćenja onih koji su sa srpske strane rukovodili ratom. Otuda zapravo povlašćen položaj jedinice 'Škorpiona', od kojih do dan danas niko nije odgovarao, zato što su doprineli da mnogi iz policije, civilne vlasti isto, budu danas veoma bogati. Otuda je i komandant jedinice, Slobodan Medić 'Boca' čak i u vreme 'Sablje' bio zaštićen."

Rasim Ljajić kaže da država mora da se suoči sa svojom prošlošću, a oni koji su počinili zločine sa licem pravde: "Verujem da će ovo, ako ništa drugo, pomoći da se ova tema ne otvara na način na koji se otvorila nedavno, sa tribinom o 'istini' o Srebrenici. Istina o Srebrenici je manje-više potpuno poznata. Bolje je priznati da se zločin dogodio, taj zločin nije počinila Srbija i Crna Gora kao država, krivica mora da se individualizuje, krivci moraju izaći pred lice pravde, moraju odgovarati i mislim da je to pre svega u interesu Srbije i Crne Gore. U protivnom, bićemo izloženi stalnim pritiscima i označeni kao država koja nije spremna da se suoči sa svojom bliskom prošlošću." On je naglasio da posle izveštaja Vlade Republike Srpske, koja je javno saopštila šta se dogodilo 1995. godine u Srebrenici, "nije trebalo otvarati nikave dileme da li se zločin dogodio ili ne".

Uočljivo je da većina dnevnih novina, kao ni elektronski medija, nije uopšte ili je vrlo sažeto izvestila o tom snimku i samom događaju. Vojin Dimitrijević iz Beogradskog centra za ljudska prava kaže da taj otpor nije za čuđenje: "To je poriv koji se pojavio i kod drugih naroda u drugim sredinama da se prosto neka krajnje neprijatna stvar odbija od sebe i tu ima više linija. Znate, kada vi najavite prikaz, i vi i državna televizija koja je imala mnogo kraći prikaz, i kažete 'Sklonite decu, da ne bi to gledala', deci će to najmanje smetati jer su deca, nažalost, u filmovima videla puno pogubljenja, streljanja, gubljenja života. To zapravo najviše smeta onim ljudima, kao vašem gledaocu jednom, ime je ili nadimak Aleks, kaže: 'Nisam video snimak. Neću videti snimak. I nije me briga za bilo kakav snimak. Ponosan sam što sam Srbin.' Znači, to njemu smeta, ta činjenica da će to neko da objavi, da će to nekako da se sazna i on želi da pred njom zažmuri, želeo bi da i drugi zažmure pred tim. Druga linija odbrane je zapravo ono što je mnogo opasnije – uverenje da to jeste istina, ali da je tako trebalo da bude. Imate tu dve nijanse. Jedna je nijansa 'Svaki rat je takav i drugi su sve to radili. Međutim, još opasnija je ona druga verzija da je to zapravo trebalo učiniti, da to nije nikakav zločin i da je te ljude trebalo istrebiti."

Reakcije

Ministar pravde Zoran Stojković izjavio je da je emitovanje snimka egzekcije Muslimana iz Srebrenice na televizijama u Srbiji izuzetno značajno za odnos građana prema ratnim zločinima. Stojković je kazao da Vlada Srbije insistira da se za ratne zločine sudi u Srbiji jer smatra da je "bilo ubijanja" i da narod treba da se suoči sa onim što se desilo. "Mislim da snimak koji je juče emitovan ima izuzetnog značaja za odnos građana prema ratnim zločinima. Kao čovek sam iskreno bio potresen i gledanje tih snimaka može da izazove samo mučninu i osudu", rekao je Stojković Beti.

Prema njegovim rečima, taj snimak pokazuje da za ratne zločine treba da se sudi u Srbiji jer "samo suočavanje građan sa takvim stvarima može da dovede do onog zaista valjanog ishoda tog suđenja". "Svako drugo suđenje u inostrasntvu daje mogućnost političkih manipulacija raznih struktura, a ovako se građani direktno suočavaju sa zločinom", tvrdi ministar. Prema njegovim rečima, "kada naš sud osudi i kaže da je izvršen zlocin, narod se suočava i otpada mogućnost da bilo ko manipuliše da je presuda takva jer 'nas neko ne voli ili mrzi'".

Predsednik Srbije Boris Tadić je naveo da je spreman da se u Srebrenici pokloni nevinim žrtvama drugih naroda. Tadić je rekao da se samo suočenjem, otkrivanjem činjenica o počinjenim zločinima i skidanjem kolektivne krivice sa naroda može konkurisati za ulazak u Evropsku uniju. U saopštenju se navodi da su teme razgovora bile i rad Specijalnog tužilaštva za ratne zločine, odnosno koliko je njegov rad doprineo u procesu uspostavljanja međunarodnog kredibiliteta pravosudnih institucija Srbije.

Predsednik Koordinacionog centra Nebojša Čović rekao je da je sadržaj snimka o egzekucijama Muslimana iz Srebrenice – sraman: "Vrlo otvoreno govorim, kao čovek, da me sramota i stid da ti ljudi pripadaju istom narodu kao i ja. To što je rađeno su Nemci, to je fašistički čin. Naravno, ja isti pristup imam prema svim počiniocima zločina, ali to nije počinio ceo narod."

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izjavio je da se krivica za zločine nikome ne sme oprostiti, ali i da se ta krivica "ne sme tovariti narodu i državi". "SRS će inicirati sazivanje hitne sednice Skupštine Srbije na kojoj bi se donela rezolucija o zločinima u ratu. Time bi se pokazalo da zločine nisu činili srpski narod i država Srbija, već pojedinci, koji imaju ime i prezime i koji moraju da se nađu pred licem pravde", izjavio je Nikolić. On je rekao da Srbiji "nije u interesu raspirivanje nove mržnje među narodima na Balkanu". Poslanici Skupštine Srbije ocenili sa da bi republički parlament trebalo da raspravlja o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji, kao i da bi pojedinci koje su ih počinili trebalo da odgovaraju. Poslanici sa liste Demokratske stranke, Žarko Korać i Nataša Mićić, podneli su Predlog deklaracije o Srebernici, kako bi se Skupština izjasnila o zločinima. S druge strane, poslanik Demokratske stranke Srbije Đorđe Mamula smatra da bi usvajanje takve deklaracije, pre završetka sudskog postupka koji je u toku, predstavljalo pritisak na sudske organe.

Ministar spoljnih poslova Vuk Drašković rekao je da je nacionalna obaveza da se pravdi privedu svi koji su počinili zločine. "Oni koje smo na TV snimku videli kako ubijaju goloruke mladiće iz Srebrenice, organizatori i naredbodavci takvih i drugih zlodela počinili su i najveći zločin protiv srpskog i crnogorskog naroda, istakao je Drašković. U razgovoru sa Karlom del Ponte postignuta je saglasnost i da javni i medijski nastupi odbrane zločinaca i zločina, takođe, predstavljaju zločin.