Preminuo Papa Jovan Pavle II

Papa je preminuo posle duge i teške bolesti. Njegovo stanje pogoršavalo se iz sata u sat, otkazali su mu bubrezi, pritisak je počeo da pada, a dobio je i visoku temperaturu tako da je tokom dana često gubio svest.

Pre samo par sati zvaničnici Vatikana izveštavali su da je papa u kritičnom stanju, ali da je mogao da odgovara kada su mu se obraćali. 

Portparol pape, Hoakim Navaro Vals, rekao je da doktori od zore posmatrali stanje svesti svetog oca i da je u njegovom prisustvu održana misa, u subotu ujutro. Prema njegovim rečima, Papa je u petak uveče čak poslao poruku okupljenim na Trgu svetog Petra, pošto su mu pomoćnici rekli da se hiljade mladih ljudi nalazi u Vatikanu. 

Istovremeno, više od deset hiljada ljudi okupilo se na Trgu svetog Petra u Rimu, gde su proveli noć moleći se za poglavara Rimokatoličke crkve. U Vatikan su takođe, u petak oko ponoći stigli i kardinal Kamiljo Ruini i dekan Kolegijuma kardinala Jozef Racinger, koji, prema crkvenom kanonu, treba zvanično da saopšte papinu smrt.

Širom sveta, od Kanade do Poljske, takođe su održavane mise za papu. U centru Simon Vizental rabin Marvin Hijer je održao službu za Jovana Pavla Drugog. Pored američkog predsednika, koji se, kako je saopšteno, moli za papu, i Kina, koja nedozvoljava svojim katoličkim vernicima da priznaju vlasti u Vatikanu, izrazila je zabrinutost zbog zdravlja pape.

Najnovije zvanične informacije i izveštaje možete pronaći na hrvatskoj veb stranici Radio Vatikana.

Podsetimo, zdravstveno stanje 84-godišnjeg poglavara Rimokatoličke crkve pogoršalo se u četvrtak uveče, kada je zbog urinarne infekcije dobio najpre sepsu a potom doživeo i srčani udar.

Biografija Jovana Pavla Drugog

Papa pored Zida plaèa u Jerusalimu

Karol Jožef Vojtila rođen je u poljskom gradu Vadovice, pedeset kilometara od Krakova, 1920. godine. Majka mu je umrla kada je imao devet godina.

Godine 1938, krenuo je na krakovski fakultet i u glumačku školu. Nakon okupacije od Nemačke, 1939. godine, zapošljava se u fabrici hemikalija, kako bi izbegao deportaciju u Nemačku.

Nakon Drugog svetskog rata i ponovnog otvaranja semeništa, Vojtila nastavlja svoje školovanje u Krakovu i odlazi na teološki fakultet u Krakovu. Zaredio se 1946. godine.

Završio je teološki doktorat 1948. godine i iste godine se vratio u Poljsku i bio je sveštenik u Krakovu sve do 1951. Kasnije je postao profesor moralne teologije i socijalne etike na najvećem semeništu u Krakovu i na fakultetu teologije u Lublinu. 1958. godine Papa Pije XII proglasio ga je biskupom Krakova. 1964. godine Papa Pavle VI proglasio ga je nadbiskupom Krakova, 1967 godine postaje kardinal.

Od početka njegovog pontifikata u oktobru 1978. godine, papa Ivan Pavle II imao je 104 pastoralne posete van Italije i 146 unutar Italije. Karol Vojtila je bio do sada jedini slovenski poglavar Rimokatoličke crkve.

U mladosti je igrao fudbal, bavio se plivanjem, skijanjem, planinarenjem i vožnjom kajaka. Pre nego što je postao sveštenik bio je glumac, kamenorezac, pesnik.

Tri puta je obavio čin egzorcizma, odnosno isterivanja đavola na Trgu Svetog Petra u Vatikanu. Papa Jovan Pavle II je preživeo atentat 1981. godine, kada je Turčin Mehmed Ali Agdža, iz nepoznatih razloga dva puta pucao u stomak papi. Atentator je u zatvoru proveo 19 godina, a poglavar Rimokatoličke crkve ga je posetio u ćeliji i oprostio mu pokušaj ubistva.

Inače, i društvenom smislu, papa je izvor kontroverzi. Bio je aktivan u borbi protiv komunizma, za prava na slobodu i život ljudi. Sa druge strane, u društvenom i teološkom smislu bio je zagovornik tradicionalnih vrednosti, zalagao se za zabranu abortusa, oštro se protivio razvodima i homoseksualizmu. Nije prihvatio ni sve češće zahteve da i žene postanu ravnopravne u crkvi tako što će moći da zauzimaju visoke položaje. Mnogi smatraju da je tim konzervativnim stavovima udaljio dosta vernika od katoličke crkve. Jedan od prvih poteza po dolasku na čelo Katoličke crkve bilo je zabrana propovedanja Hansu Kingu, koji je zastupao tzv. teologiju oslobođenja, koja je našla mnogo pristalica, pogotovo u latinskoj Americi.

Papa Jovan Pavle Drugi je čvrsto je verovao u ekumenizam. Nakon hiljadu godina raskola učinio je prvi korak i otišao u posetu carigradskom patrijarhu. Prvi je papa koji je pohodio sinagogu i džamiju. U Damasku 2001. katolički poglavar je ušao u islamski hram.

Prvi je smogao snage da traži oproštaj za grehe pripadnika Katoličke crkve - jubilejsko mea culpa jedno je od najvažnijih poduhvata ovog pontifeksa. Za to je trebalo odvažnosti, a svakako i za postavljanje letka u Zidu plača u Jerusalemu.

Procedura nakon smrti pape: objava

Vatikan

O smrti pape, šef papskog domaćinstva, biskup Džejms Harvi obaveštava kardinala Eduarda Martinesa Sobala, koji u prisustvu papskog ceremonijal-majstora i prelata iz Apostolske komore sastavlja smrtni list.

Još do sredine 20. veka na snazi je tradicija proveravanja da li je papa mrtav udaranjem po čelu srebrnim čekićem. Čelo netom preminulog pape Pija XII godine 1958. udario je tri puta kardinal Tisserant uz pitanje: "Eugenio, jesi li mrtav?", izjavivši potom službeno: "Proglašavam da je Njegova svetost papa zaista mrtav."

Potom se o smrti obaveštava vikar Rima, koji prenosi vest građanima Rima. Istovremeno se obavešava i dekan kolegijuma kardinala, Jozef Racinger , koji dalje saopštava vest ambasadorima u Vatikanu i čelnicima stranih zemalja.

Za to vreme se zaključava i zapečaćuje papin stan, što potiče od davnine, kada su česte bile pljačke papine imovine; smisao ovog običaja danas jeste da crkveni poglavari ne žele da njihovi privatni spisi dopadnu u pogrešne ruke.

Papin prsten sv. Petra i njegov pečat lome se kao simbolični izraz kraja njegove vladavine. Autopsija papinog tela nikada se ne provodi, zbog čega zna doći do raznih spekulacija o mogućem ubojstvu, kao u slučaju nenadane smrti Jovana Pavla I.

Sahrana pape

U skladu s propisom Ordo Exsequiarum Romani Pontificis, kardinali organiziraju ceremoniju sahrane pape, koja traje 9 dana. Datum sahrane mora biti između 4. i 6. dana nakon smrti.

U prelaznom razdoblju nakon smrti pape, svi kardinali i nadbiskupi na čelu raznih odeljenja rimske Kurije, uključujući vatikanskog sekretara Angela Sodana , formalno gube posao.

Oni nastavljaju sa svakodnevnim radom pod upravom sekretara kardinala i nadbiskupa, ali zahtevna ili kontroverzna pitanja odgađaju se do izbora novog pape.

Kolegijum kardinala sastaje se svakodnevno da bi raspravljao o tekućim pitanjima, sve do početka konklave. O izborima i nasledniku pape ne sme se ni govoriti niti zainteresovani kandidati smeju pokušavati da pridobiju glasove kolega pre nego što konklava počne.

Konklava - izbor novog

Konklava se održava u Vatikanu, 15 dana nakon smrti pape i samo glasanje se odvija se u Sikstinskoj kapeli. Poreklo konklave može se naći u 13. veku kad pre izbora Inoćentija IV punih godinu ipo nije bilo pape, dok Senat i narod Rima nisu kardinale prisilili na glasanje - doslovno fizički ih zatvorivši dok nisu izabrali novog poglavara.

Tridesetak godina kasnije, 1271. narod se pobunio nakon čak tri i pol godine bez pape, pa su stavili kardinale u zatvor i davali im samo hleb i vodu dok nisu izabrali papu. Od takvih "zaključavanja" i dolazi latinska reč "konklava" ("s ključem"). Oduzimaju im se telefoni, televizori i elektronska oprema, ne smeju primati pisma ni novine, a njihove sobe prethodno pretraže specijalni agenti kako bi se potvrdilo da nema prislušnih uređaja.

U konklavi učestvuju svi kardinali mlađi od 80 godina, pa čak i ako su ekskomunicirani, a kad jednom uđu u izolaciju, više ne mogu izaći dok se ne izabere novi papa. Za njihove potrebe brinu se medicinske sestre, dva lekara i poliglotski sveštenici koji primaju ispovesti kardinala na raznim jezicima, a svi oni moraju se zakleti na apsolutnu tajnost.

U ovom času ukupno je 117 kardinala izbornika, od kojih je sve osim trojice imenovao upravo Ivan Pavle II.

Prvoga dana konklave kardinali daju zakletvu da će biranje vršiti časno i služiti novom papi bez pogovora. Potom se okupljaju u kapeli, gdje u tišini mole i glasaju, dok se bilo kakve rasprave i pregovaranja moraju voditi izvan kapele.

Kardinali mogu glasati već poslepodne prvoga dana, a ako nijedan kandidat ne osvoji propisane dve trećine glasova (tj. 78 glasova u sadašnjoj situaciji), kardinali se ponovo sastaju idućeg jutra. Glasački listići su kvadratne karte s natpisom "Eligo in summum pontificem" (“Biram vrhovnog poglavara”), na koje svaki kardinal rukom ispiše ime svoga kandidata i to iskrivivši svoj rukopis da se ne može prepoznati.

Crni i beli dim

Dužnosnici uz pomoć ceremonijal-majstora listiće spale, uz dodavanje posebnih hemikalija koje dim čine belim ili crnim. Prema tradiciji koja datira od 1903, crni dim znači da glasanje nije urodilo plodom, dok beli dim znači da je uspešno izabran novi papa.

Konklava može potrajati koliko god treba da se izabere kandidat s potrebnom većinom glasova, no istorija pokazuje da obično traje od jedan do četiri dana.

S obzirom da je dosadašnji papa imenovao gotovo sve kardinale koji će glasati za njegova naslednika, ogromna većina njih imaju stavove slične njemu, pa je izvesno da će idući papa biti liberalan u pitanjima socijalne pravde i svetskog mira, tradicionalan u pitanjima katoličke dogme i prakse.