Zaljenje ili nagodba

Ta teska rec - zalim, koju Slobodan Milosevic jos nije izgovorio, a sva je prilika da nikad i nece, dosla je od Biljane Plavsic, optuzene pred Haskim tribunalom za ratne zlocine i genocid. Pred ocima javnosti odjeknulo je jedino njeno priznanje krivice za zlocin protiv covecnosti, zbog cega Tuzilastvo povlaci preostalih sedam tacaka optuzbe. Ali, od onog "kriva sam", za Sud je mnogo vaznije - utvrdjivanje istine i izrazavanje zaljenja zbog pocinjenih zlocina. Barem bi tako trebalo da bude. A da li je u pitanju i nesto prakticnije od suocavanja sa istinom i iskrenog hriscanskog pokajanja, kao, na primer - neka nagodba sa Tuzilastvom u pogledu predlozene kazne, bice uskoro jasno, priznalo to Tuzilastvo zvanicno ili ne.

Prvo sto "pada u oci" je dobar tajming za Tuzilastvo da se priznanje Biljane Plavsic poklopi sa otvaranjem procesa koji Slobodana Milosevica tereti za zlocine pocinjene u Bosni i Hrvatskoj. Tu je istovremeno i pojavljivanje jednog od vaznijih svedoka optuzbe - hrvatskog predsednika Stjepana Mesica, a uz sve to i otvorena optuznica protiv hrvatskog generala Janka Bobetka. Mozda se priznanje krivice Plavsiceve sasvim slucajno poklopilo sa svim ovim dogadjajima, ali za poziciju Tuzilastva u procesu protiv Milosevica sve ove okolnosti uopste nisu nevazne.

Dok Tuzilastvo i advokati Biljane Plavsic izricito negiraju ono sto javnost nagadja - da je u pitanju politicki tal, ili prakticna nagodba prema kojoj ce ona svedociti protiv Milosevica, Krajisnika, a mozda i protiv Ratka Mladica i Radovana Karadzica, da bi zauzvrat dobila malu kaznu, nije na odmet podsetiti na neke cinjenice. Cinjenica je da je pre nego sto se dobrovoljno predala jos 10. januara prosle godine, bivsa predsednica Republike Srpske imala poseban tretman. Ona je, naime, razgovarala sa americkim ambasadorom u Bosni, koji joj je predocio da je protiv nje pokrenuta optuznica i savetovao joj sta da preduzme. Kada je otisla u Hag, tamo je - kao jedina zena, imala nesto povoljnije uslove boravka od ostalih. I pre nego sto je 6. septembra, uz garancije Vlade SRJ, pustena na privremenu slobodu, o Biljani Plavsic se u Hagu govorilo kao o vrlo kooperativnoj osobi i nagadjalo se da bi se to moglo odnositi na njenu spremnost da svedoci protiv Milosevica.

Cinjenice, takodje, govore da su u Haskom tribunalu nagodbe moguce: Drazen Erdemovic koji je sam priznao da je streljao vise od 80 ljudi u Bosni, dobio je kaznu od pet godina zatvora. Stevanu Todorovicu iz Bosanskog Samca, Tuzilastvo je od 20 tacaka optuznice skinulo najveci deo optuzbi i sa predlozenih vise od 20 godina zatvora, saglasilo se sa kaznom od pet godina zatvora.

Ako dakle, Biljana Plavsic, izmenivsi svoj iskaz o krivici i nije sklopila nagodbu kojom bi joj kazna bila smanjena, jasno je da je ona angazovala vrlo dobre advokate. Konacno je neko nekome tamo u Hagu rekao da treba prihvatiti ociglednu odgovornost i izraziti zaljenje za zlocine. Jer, to nije kukavicki, to je vazno, a u svakom slucaju hrabrije nego kriti se u pecini.