Kome smeta osnivanje Instituta SANU

Godišnja skupština SANU, koja treba da se održi 7. juna ove godine, izgleda da će privući pažnju čak i onih kojima je do rada SANU i zbivanja u ovoj najuglednijoj srpskoj naučnoj i umetničkoj ustanovi stalo kao do lanjskog snega. Ovo predviđanje posledica je uvida u obimnu dokumentaciju koju je "Politici” dostavio dopisni član SANU, prof. dr Časlav Ocić.

Odgovornost medija prema opštem interesu zahteva da makar mrvice te dokumentacije budu iznete u javnost i pre 7. juna, kada će se Skupština SANU izjasniti i o tački 14 dnevnog reda, u kojoj je navedeno sledeće: "Stavljanje van snage svih akata donetih na Godišnjoj skupštini SANU koja je održana 9. juna 2011. godine, koji se odnose na Akademijin institut u osnivanju”.

Iza ovih reči krije su nastojanje da Skupština SANU ukine sopstvenu Odluku o osnivanju instituta ekonomskih nauka SANU (u daljem tekstu – IEN SANU) donetu 9. juna prošle godine, posle čega je glavne poslove oko osnivanja instituta preuzeo Časlav Ocić, dopisni član SANU, navodi "Politika".

U Predlogu za osnivanje IAN SANU on je sažeto izneo kritički intonirane stavove o stanju srpske privrede i društva, ekonomskoj nauci, aktuelnoj ekonomskoj ideologiji i tekućim ekonomskim "merama i akcijama”. One nisu zasnovane na znanju, nego obrnuto, oslonjene su na "praznoverne rituale”, koji se u ozbiljnom svetu posprdno nazivaju "vudu” i "autističnom” ekonomijom koja, umesto da rešava probleme, stvara nove, koje opet ne može da reši.
Kod takvog stanja stvari, upozorio je Ocić, jedan od postojećih ekonomskih instituta je "već postao (tajkunski) plen”, dok je drugi "pred privatizacijom (tajkunizacijom)”. Reč je o Institutu ekonomskih nauka iz Beograda (Zmaj Jovina 12), nekada poznatom u svetu, koji je danas pao na tako niske grane da "inovativna diversifikacija” njegovog rada obuhvata i otvaranje kafane u srcu Beograda.

U projektu za osnivanje IEN SANU, Ocić je naveo da taj institut "treba da brani i afirmiše opšte interese privrede i društva Srbije (pojednostavljeno definisane kao dinamičan i efikasan razvoj), a ne da se stavlja u službu posebnih, sekcionalističkih interesa”. Da bi postigao taj cilj institut treba da je "nezavisan, iz javnih izvora (ne od tajkuna) finansiran, ozbiljan i odgovoran”, a njegovi rezultati istraživanja "neposredno upotrebljivi i primenjivi u donošenju odluka institucionalnog, ekonomsko-političkog i razvojnog karaktera”.

Upravo okrilje SANU, rečeno je dalje, "omogućava nezavisnost u radu i predstavlja osnovu korisnog javnog (a ne polutajnog i partikularnog) delovanja i uticaja” tako zamišljenog instituta.

Pošto su odgovarajuća tela SANU podržala projekat, a onda i Ministarstvo za prosvetu i nauku 23. maja 2011, Skupština SANU je 9. juna prošle godine donela i formalnu odluku o osnivanju instituta.

Ubrzo se tome suprotstavio Institut za ekonomske nauke iz Zmaj Jovine 12, tražeći da Vlada Srbije uskrati podršku osnivanju IEN SANU, uz zahtev da se pokrene i postupak protiv Časlava Ocića. U međuvremenu je u dokumentima akademije IEN SANU u nekoliko navrata, volšebno, preimenovan u ekonomski institut SANU.

Iz dokumentacije se vidi da odgovornost za ovu, naizgled nevažnu "igru nazivima”, snosi doskorašnja upravnica poslova SANU Dragana Petrović Rađenović, inače članica javnosti malo poznate nevladine organizacije Ženska vlada Srbije.

U krajnje zamršenoj priči, koja kipti dokazima o raznim manipulacijama i nepravnim radnjama, Izvršni odbor SANU je 28. septembra 2011. predložio da se stavi van snage Odluka o osnivanju IEN SANU i da se proglase pravno ništavnim svi dokumenti koji se tiču njegovog osnivanja.

Kako i zašto SANU ustaje protiv sebe same ostaje da se vidi 7. juna, na Godišnjoj skupštini SANU. U međuvremenu, Časlav Ocić je 25. maja, u pismu predsedniku SANU Nikoli Hajdinu, upozorio da je ovom problemu "kumovala (bivša) upravnica poslova”, koja je "uspela jedino da navede generalnog sekretara SANU i, indirektno, članove Izvršnog odbora na činjenje krivičnih dela”.

Procenjujući da je "dobro što pitanje osnivanja IEN SANU iz ’zone sumraka’ najzad izlazi na svetlo dana”, Ocić je ukazao na to da će se konačno "to klupko koje je upravnica poslova (na svoju ruku ili po nečijem nalogu) plela, na ovaj ili onaj način rasplesti”. Bez obzira na to kakvu će odluku Skupština SANU doneti 7. juna, "za njene posledice Vi ćete snositi odgovornost!” – upozorio je Ocić predsednika SANU.

"Umesto da postupi po Vašem nalogu, to lice se, najpre tajno, a potom ojačano podrškom pojedinaca ’kontroverznih’ biografija (koji su se osetili direktno ugroženim osnivanjem Instituta) i polujavno (koristeći organe i rukovodioce SANU) suprotstavilo osnivanju instituta... S obzirom na to da je Vaša energična akcija izostala, to lice ohrabreno Vašim nečinjenjem direktno te sporne elemente uvodi u SANU. Time se intenzivira proces komercijalizacije i kriminalizacije pojedinaca u SANU, a i pojedinih elemenata organizacione strukture Akademije”, tvrdi Ocić u obraćanju Hajdinu.

Dodatno upozorava da je SANU postala meta "onih gramzivih i nestrpljivih moćnika koji Akademiji prete ’reformama’ i nude Pi-Pi-Pi (Public-Private Partnership) aranžmane, a u stvari su bacili oko na njene nekretnine”.

"Kome smeta osnivanje Instituta ekonomskih nauka?”, pita Ocić u pismu Hajdinu i odgovara: "Korumpiranim političarima, tajkunima i mafijašima, pseudonaučnicima (’ekspertima’)... Bivša upravnica poslova SANU je ne samo stala njihovu stranu, već je neke od njih uvela na velika vrata u SANU”.