Restitucija: Prvo čast, pa imovina

Rešenje o vraćenoj časti, ugledu i građanskim pravima jedan je od preduslova za povraćaj nekretnina.

"Ako je imovina oduzeta na osnovu odluke suda kojim je neko oglašen krivim, Agencija za restituciju ne može meritorno da oduči o zahtevu za restituciju, odnosno mora da zastane sa postupkom sve dok joj ne bude dostavljena pozitivna odluka", kaže Dušica Ristić, portparol Višeg suda u Beogradu.

Na kraju 2011. samo u ovom sudu bilo je u procesu 307 predmeta rehabilitacije, a u prvih pet meseci ove godine primljena su 92.

Zahteve podnose i potomci poznatih istorijskih ličnosti, ali i "obični“ ljudi, često sami, bez pomoći advokata. Ovo do sada nije bio problem jer ne postoji strogo propisana forma zahteva. Dovoljno je da se navede za koje lice se traži vraćanje prava, da se prilože dokazi koji pokazuju koji je pravni interes podnosioca zahteva, ali i osoba koje se rehabilituje, kao i akt kojim je lišena prava.

Ukoliko je neko proglašen za narodnog neprijatelja i pogubljen bez presude, a takvih slučajeva je bilo dosta neposredno posle oslobođenja, njegovi potomci takođe imaju pravo na sudsku rehabilitaciju, uprkos tome što ne postoje formalne presude. Jer, samo uz to mogu da podnesu i zahtev za restituciju, navodi list.

U Višem sudu ističu da je u pitanju pravna, a ne politička ili istorijska rehabilitacija. Takođe navode da ovaj postupak ne traje dugo i da prvenstveno zavisi od toga koliko su ažurne arhive, organi uprave i drugi sudovi u dostavljanju pisanih dokaza. Dokaze o lišenju slobode i drugih prava, stare više od 50 godina, ove institucije dostavljaju sudu ili na zahtev podnosioca zahteva ili samog suda.

Zahteve za rehabilitaciju najčešće podnose oni kojima su ugrožena osnovna prava, ako su živi, a ako nisu, onda njihovi pravni sledbenici - deca, unuci, praunuci...

"Zasad nemamo nikakvih problema sa rehabilitacijom, jer je usvojen stav da ne odbacujemo zahtev za povraćaj imovine odmah ako nema dokaza o rehabilitaciji. Stranku upućujemo na to da je neophodno da prvo okonča taj postupak, a mi dotle zastajemo s postupkom odlučivanja o restituciji", kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, za "Novosti".

On dodaje da je mnogo više problema bilo sa dokumentacijom o vlasništvu nad imovinom ili njenim oduzimanjem koja nedostaje. Do sada je, inače, doneto, 20 rešenja o povraćaju, a vrednost imovine premašila je 10 miliona evra.

U Agenciju je stiglo više od 3.000 zahteva, i zakazano je više od 200 rasprava. One se zakazuju bukvalno dan za dan, a ako neko priloži svu potrebnu dokumentaciju, postupak maksimalno traje mesec i po, tvrdi Sekulić.

U Srbiji je, inače, od 2007. do kraja prošle godine rehabilitovano oko 1.600 ljudi.