Medijska histerija

O tajnim nastupima se uglavnom ćuti. Tako je i njegov blog u kojem gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa pita za sudbinu beogradskih vrabaca, postao pravi šlager u svim salonskim, kafanskim i ostalim intelektualnim raspravama o sudbini Demokratske stranke. Na Krstićev zahtev, intervju je obavljen pisanim putem zbog čega nismo bili u mogunosti da postavljamo potpitanja ili dodatno razjasnimo neke tvrdnje poput one kojom se demantuje da je Đilas na poslednjem sastanku sa Tadićem zatražio da se na narednoj skupštini DS ne kandiduje za predsednika stranke ili da ne zna ništa o privatizaciji „Politke“ i „Večernjih novosti“.

NIN: Ovdašnji komentatori su uložili ozbiljan trud da protumače vaš apel Draganu Đilasu da preduzme nešto o pitanju beogradskih vrabaca. Kakvu ste poruku zapravo želeli da pošaljete gradonačelniku Beograda? Šta se nalazi ispod prvog sloja ironije ili druge vrste humora?

Krstić: Nevervoanto je šta su sve ljudi uspeli da „pročitaju“ u jednoj sasvim bezazlenoj građanskoj inicijativi. One najmaštovitije moram da razočaram, ne radi se ni o basni, ni o hiperboli, ni o metafori, već bukvalno o onome o čemu sam i pisao u tih nekoliko redova. Ako ima trunke ironije, u dramatičnom je naslovu: „Otvoreno pismo D.Đ.-u“. Ali i to je samo u kontekstu ovog političkog trenutka u kome vas svaki drugi dan neko nepotrebno uznemiri novim otvorenim pismom. Ali tu se šala i završava. Ja zaista mislim da je šteta dozvoliti da beogradski vrapci koji su realno ugrožena vrsta, nestanu i voleo bih da lokalne vlasti nešto preduzmu u vezi sa tim pitanjem. Siguran sam da bi se mnogi Beograđani rado uključili u akciju za njihovo očuvanje. Uostalom, o tome sam i razgovarao sa gradonačelnikom. On se složio da problem postoji i rekao je da će konsultovati stručnjake i tražiti predlog šta je najkorisnije činiti. Bilo bi šteta da se zbog nepotrebne politizacije mog pisma ne desi ništa. Kao što bi bilo šteta da se ne desi ništa jer u državi ima mnogo većih problema, kako su opravdano primetili neki od kritičara moje ideje. Akcija spasavanja vrabaca u Beogradu može nekome delovati nebitnom, besmislenom ili glupom, ali ja sam uveren da ona ima važan ekološki kontekst, a još jači emotivni koji se ogleda u odnosu svih nas prema gradu, prema svom okruženju i, ako hoćete, prema sopstvenom živtou, u uslovima otuđenja i opterećenosti velikim političkim temama. NIN: Kako uopšte tumačite stanje u stranci, u kojoj se dvojica čelnih ljudi Boris Tadić i Dragan Đilas ne viđaju nedeljama, nema sednice Glavnog dobroa ili Predsedništva, a mediji svakodnevno najavljuju veliku bitku za lidersko mesto, rascep ili stvaranje novih stranaka?

Krstić: Mislim da tu postoje dve stvarnosti. Jedna je stvarnija, to je ona u kojoj stranka prolazi kroz normalnu fazu svog postizbornog konsolidovanja i prilagođavanja novim, opozicionim uslovima rada. Druga je ona medijska „stvarnost“ u kojoj se nameću neke teme, u kojoj se se manipuliše „odgovornostima“ i „krivicama“. S jedne strane, unutrašnja pitanja DS-a su u medijima dobrodošla da bi premostila onih 100 dana u kojima se nova vlada ne kritikuje, a verovatno postoje i drugi interesi koji se zadovoljavaju stvaranjem lažnog utiska da je danas najvažnije pitanje u Srbiji ko će činiti rukovodstvo jedne opozicione stranke, a ne recimo činjenica da su nam pre nekoliko dana snizili kreditni rejting ili da proevropski entuzijazam u Srbiji nikada nije bio na nižim granama. Težak život građana koji grcaju u problemima, kojima se sprema nova školska godina i novi troškovi i potpuno odsustvo bilo kakvog nagoveštaja neke vladine ekonomske inicijative koja bi građanima ulila nekakvu nadu u boljitak, dobro je sakriti naduvavanjem unutrašnjih pitanja DS-a. Što se tiče sednica pojedinih organa DS-a, one se održavaju kao i do sada, po utvrđenom redu, tako da niko ne treba da da upada u tu indukovanu histeriju, jer se u takvim okolnostima ne može rešiti nikakav problem, niti se može doneti valjana odluka.

NIN: Kada se početkom septembra na sednici Glavnog odbora otvori rasprava o odgovornosti za izborni neuspeh ili gubitak vlasti, šta ćete vi reći i iza čijih imena vidite najveću odgovornost?

Krstić: Ako budem imao potrebu da doprinesem diskusiji svakako ću reći svoje mišljenje. Voleo bih da nisam ja taj koji podseća one koji danas vagaju nečiji učinak u DS, šta je Boris Tadić uradio za Srbiju. Ako ničeg drugog, neka se sete njegove uloge u završetku haške agonije i u dobijanju statusa kandidata za članstvo Srbije u EU. Neka se sete koliko je doprineo pomirenju sa susedima i koliko je poboljšao imidž Srbije u svetu. Pretpostavljam da nije teško zaključiti da je sve ono što je Tadić uradio za Srbiju, automatski bilo dobro i za DS. Što se izbora tiče, mislim da je DS na njima ostvario odličan rezutlat. S obzirom na uslove najdublje ekonomske krize u kojima je Cvetkovićeva vlada radila, a za koju ta vlada nikako nije odgovorna, s obzirom na ponašanje nekih koalicionih partnera koji su bili u asimetričnom odnosu i praktično stalna opozicija vladi koju su činili, s obzirom na neke objektivne i kadrosvke slabosti, DS je osvojio drugo mesto i bio u poziciji da fomrira vladu. To se nije desilo nijednoj evropskoj strani koja je u vreme svetske krize bila na vlasti. Tako da bih ja, za početak, sve posmatrao kroz tu prizmu.

Foto: B92, Ahriva

NIN: Kako su mediji obavešteni od izvora u DS, Tadić i Đilas su se videli poslednji put polovinom jula kada je Đilas saopštio Tadiću da ne bi trebalo da se ponovo kandituje za predsednika stranke. Jesu li se videli ovih dana i da li neko pokušava da napravi kompromis unutar stranke?

Krstić: Čini mi se da je tačnije reći, kako su pojedini tabloidi pisali navodono obavešteni od „doboro obaveštenih izvora“... U poslednje vreme pročitao sam popriličan broj neistina u štampi, tako da bismo svi morali da imamo rezervu prema takvim „informacijama“. Teško je setiti se svih izmišljotina, recimo one kako je Tadić „kupovao“ kuću na Visu za cenu za koju bi mogao da se kupi čitav Vis, zajedno sa okolnim ostrvcima i priobaljem. Poptuna besmislica... Mislim da je teško demantovati sve što se pojavljuje na dnevnoj bazi. Rukovodioci Demokratske stranke normalno komuniciraju među sobom, kao što to čine ljudi iz bilo koje druge stranke, a da pritom ne mora svaki razgovor da se vodi uz kamere i mikrofone. A svakako, nije moje da tumačim nečije namere ili planove.

NIN: U kojoj meri na događaje u stranci utiču tajkuni, a u kojoj meri nova vlast? Imaju li oni svoje fanove?

Krstić: Nisam sklon praćenju zakulisnih i kuloarskih političkih aktivnosti, niti oni koje pominjete, ako to rade, rade u mom pristustvu.

NIN: Neki funkcioneri stranke smatraju da bi stranka morala da se preventivno oslobodi svih funkcionera za koje se može pretpostaviti da će biti junaci ili predmeti nekih istraga ili korupcionaških afera. Hoće li istražni organi ili lik i delo Aleksandra Vučića igrati bitnu ulogu u predstojećim stranačkim sporovima ili obračunima?

Krstić: Stav Borisa Tadića oko tog pitanja oduvek je bio jasan kao dan: svako onaj za koga se dokaže da je prekršio zakon treba da odgovara, bez obzira na to iz koje je stranke, organizacije ili institucije. O tom pitanju za njega niakda nije bilo ni povlašćenih, ni zaštićenih. To je, bez dileme, njegov osnovni princip. U tom smislu neka nadležni organi samo rade svoj posao. Neka rade u skladu sa zakonom i neka se ta toliko najavljivana akcija ne dešava da bi se zamaglilo nemanje odgovora na ekonomske probleme zemlje, na nemanje kosovske politike, na nedostatak planova za nastavak evrointegracija. I neka ne bude zloupotrebljena za stranačku borbu i obračun sa političkim neistomišljenicima. NIN: Bivši premijer Srbije i zamenik predsednika DS Zoran Živković izjavio je da se sukob u DS može opisati kao sukob dve marketinške agencije, aludirajući na vlasnike moćnih marketinških kuća Srđana Šapera i Dragana Đilasa. Kao neko ko takođe potiče iz te, verovatno jedino uspešne ekonosmke grane u Srbiji, kako tumačite tu fascinaciju marketingom u DS? Kada se oduzme marketing i spinovanje, šta će ostati od ciljeva i ideja u DS?

Krstić: Živković je tu gledao stvari kroz marketinšku prizmu, a možda bi primerenije bilo da je posmatrao kroz vinsku čašu. On je za to stručan, ako se ne varam. Ne bih njegove reči uzimao s preteranom ozbiljnošću.

Ako se manemo šale, mogli bismo da konstatujemo nešto što mnogi, svesno ili nesvesno, previđaju. Period vlasti Borisa Tadića je bio prvi period decanijama unazad u kome mediji u kojima dražva ima vlasnički udeo, nisu zloupotrebljavani za obračun sa političkim protivnicima. A to se nažalost dešavalo u svim ranijim periodima, uključujući i onaj Koštuničin. Tako da je ta priča o „spinovanju“ jedno od opštih mesta koja su se primila po principu „mnogo puta izrečena laž pretvara se u istinu“, a na širenje fame o tome dosta se radilo prethodnih godina. Evo, sada ćemo svi gledati kako će se nova vlada ponašati u odnosu na ovo pitanje, sećajući ih se kakvi su bili u ranijim periodima svoje vlasti.

NIN: Kao dugogodišnji savetnik i prijatelj Borisa Tadića, šta biste mu savetovali da uradi u narednih nekoliko nedelja?

Krstić: Ne bih mu, to je sigurno, ništa savetovao, niti predlagao preko novina. Niti putem otvorenog pisma. To ne bi bilo primereno, niti profesionalno.

NIN: Potpredsednik nove vlade Aleksandar Vučić najavio je da će država ispitati privatizaciju dva najstarija dnevna lista „Politike“ i „Večernjih novosti“. Znate li, kao bivši medijski savetnik predsednika države, ko je zapravo kupio te dve medijske kuće?

Krstić: Zaista ne znam. Pitanja privatizacije nisu bila u delokrugu mojih nadležnosti.