Moj sin Luka Višnjić

Kako je ovaj list sve one koji su pokušali da zaštite moju porodicu optužio da štite narkodilere, dužna sam da progovorim i ja.

Da je moje dete narkodiler je notorna ljudožderska laž. Istina je da je moj sin sa još nekoliko dečaka u dvorištu pored škole pušio marihuanu. Posle prijave stanara dečaci su privedeni u policijsku stanicu Stari grad. Dežurni inspektori su saslušali dečake, sačinjen je zapisnik u kome postoje svi iskazi, kao i količina zaplenjene marihuane. Sve što je upisano u zvanični dokument, bilo bi dovoljno da se uzbuni zdrav razum, ali ne i "Kurir".

Njima je trebalo mnogo više.

Pozivajući se na izvore iz ove policijske stanice, list je objavio spisak laži. Nemam tu pamet da razumem zašto su ljudi iz MUP-a Stari grad poštedeli javnost istine skrivajući zapisnik, koji demantuje sve objavljene navode. Zato moram da govorim ja. Moj sin nikome nije učinio nikakvo zlo. Sve što je uradio, uradio je sebi. Ostalo su uradili njemu. Boreći se protiv narkomanije , "Kurir" je jedno dete prikucao na stub srama proglašavajući ga narko bosom. Sada mogu da odahnu pravi narko dileri čije su žrtve moj sin i mnoga deca u školskim dvorištima.

Mogu da odahnu i svi roditelji dece koja idu u gimnaziju "Ruđer Bošković". Biće pošteđeni da njihova deca imaju posla sa tim zločincem. Verujući više "Kuriru", nego zdravom razumu, u svojoj pedagoškoj misiji, rukovodstvo škole se osetilo obaveznije prema decoubicama, nego prema deci.

Istog jutra kada je taj ugledni list otkrio narko dilera, direktor te škole me je obavestio da zbog zaštite ugleda škole treba da poništimo ugovor . Ispisali su ga, sedam dana pošto su ga upisali. Da li se to kaže: otpisali su ga? Moj sin Luka Višnjić (15) i ja se nadamo da se tako ne kaže.

Verujemo da ima gimnazija u kojima su zainteresovaniji za budućnost dece, nego za budućnost "Kurira". Jedino što je otpisano je da ću ikada saznati istinu o tome šta je pozadina ovog zločina, ko je smislio da me kazni kažnjavajući mog sina i kakav otkup traži.