Do kraja januara stabilan kurs

"Država nije ni kupovala ni prodavala evre na deviznom tržštu, već je izvršena konverzija evra u dinare kod centralne banke, kojima su isplaćena zaostala potraživaja", ukazali su stručnjaci NBS.

Guverner NBS Radovan Jelašić je ocenio da su za nestabilnost deviznog kursa "kriva" preduzeća koja su u kratkom periodu kupovala devize kako bi izmirila svoja dugovanja, pa se "odjednom pojavila velika tražnja na ograničenom tržištu".

Viceguverner NBS Bojan Marković, međutim, pad vrednosti dinara opravdao je zamenom deviza, koje je Srbije dobila od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u dinare i isplaćivanjem budžetskih korisnika.

"Država je sredstva dobijena od MMF-a razmenila za dinare kod centralne banke i te devize su ostale u okviru deviznih rezervi, samo su sada na računu NBS, umesto na računu države", objasnio je Marković.

Marković je naveo da je uobičajeni obim dnevnog prometa na srpskom medjubankarskom deviznom tržištu oko 50 miliona evra, a priliv od MMF je bio oko 434 miliona evra. Reč je o makrofinansijskoj pomoći MMF za budžet Srbije i ona nema nikakve veze sa stend baj aranžmanom sa tom glavnom medjunarodnom finansijskom institucijom.

Prema Markoviću, NBS može na to povećanje dinarske likvidnosti da reaguje na dva načina - intervencijom na deviznom tržištu ili restriktivnijom monetarnom politikom.

No, na "plitkom" srpskom deviznom tržištu, upravo taj deo budžetskih plaćanja, koji povećava tražnju za devizama, kreira pritisak za dalje smanjivanje vrednosti dinara.

NBS je najavila da će i dalje intervenisati na deviznom tržištu, a profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec ocenio je da u deviznim rezervama ima dovljno sredstava da se spreči značajnije slabljenje domaće valute.

"Stabilizacija kursa ne znači da će se dinar vratiti na ranije vrednosti, koje je imao prema evru, ili da se uopšte neće menjati, već da neće biti naglih promena nacionalne valute tokom jednog dana", istakao je Bajec.

Vlasnici pojedinih menjačnica u Beogradu ocenili su da je vrednost dinara pala, jer je to "u interesu vlasti", što je, kako su naveli, dovelo do toga da se i "građani ponašaju kao dileri". Oni su istakli da građani čekaju pravi trenutak za prodaju deviza, uvereni da će vrednost dinara nastaviti da pada i dodaju da je prodaja evra, iako je poskupeo, pojačana.

Dinar će u ponedeljak, 11. januara, zabeležiti najnižu vrednost od uvodjenja evra 2002. godine, jer će zvanični srednji kurs iznositi 97,4290 dinara za evro, objavila je NBS. Dinar je u 2009. godini bio najjači 5. januara, kada je srednji kurs bio 89,5436 dinara za evro, a najslabiji 7. decembra, kada je zvanični srednji kurs iznosio 96,5657 dinara.

Za privrednike kurs najvažniji

Srpski privrednici se slažu da im je jedno od najtežih pitanja u poslovanju - kako će se kretati kurs. Kažu da nisu očekivali da će početak ove godine obeležiti ovoliko slabljenje domaće valute. Svoje biznis-planove za 2010. pravili su na osnovu predviđanja da će evro iznositi 97, ali i 100 dinara.

"Iskreno, očekivao sam stabilnost dinara, pogotovu imajući u vidu visinu deviznih rezervi. Očito je da se ušlo u neke veće dinarske isplate koje su povukle kurs. Nadam se da će se narednih nedelja dinar stabilizovati i da će se do kraja godine evro menjati za oko 100 dinara - do 102, 103 dinara. I ni u kom slučaju ne bi trebalo da bude više", naglašava Ninko Tešić, generalni direktor „Impol Sevala” iz Sevojna.

Svoja očekivanja o kretanju kursa bazira na kretanju inflacije, uz ogradu da će se to desiti ako se planirana ekonomska politika bude vodila kako treba. Naglašavajući da ova godina ni u kom slučaju neće biti laka za ostvarenje zacrtanog, Petrašin Jakovljević, generalni direktor „Metalca” iz Gornjeg Milanovca, kaže da će biti zadovoljni ako ostvare poslovne rezultate kao i 2009.

"Mi smo pravili poslovni plan za 2010. sa kalkulacijom od 100 dinara za evro. Za nas je pomeranje kursa prihvatljivo, ali samo u okvirima inflacije. Veoma je važno da slabljenje domaće valute bude postepeno, tokom cele godine, a ne da nam se ponovi situacija s kraja prošle godine kada je u mesec dana evro naglo skočio", ukazuje Jakovljević.

Nešto nižu kalkulaciju od 97 dinara za evro u svojim biznis-planovima primenila je „Denjub fud grupa”. Međutim, Rade Pribićević, direktor za korporativne komunikacije, smatra da bez obzira ne eventualnu usaglašenost porasta ili pada cene valute sa domaćom inflacijom, to izaziva poremećaj na tržištu.

"Procene su većine ekonomista da je domaća valuta precenjena, što je loše za izvoz, ali i da postoje veliki napori centralne banke za stabilnost kursa, koji su značajni", kaže Pribićević, dodajući da će domaća valuta, po njegovom mišljenju, ostati stabilna.